Pentanska kiselina

Valerinska kiselina

Nazivi
IUPAC naziv Pentanska kiselina
Drugi nazivi Valerinska kiselina Butan-1-karboksilna kiselina
Identifikacija
CAS broj	109-52-4
3D model (Jmol)	interaktivna slika
ECHA InfoCard	100.003.344
MeSH	Valeric+acid
RTECS	YV6100000
SMILES CCCCC(O)=O
Svojstva
Hemijska formula	C5H10O2
Molarna masa	102,13 g/mol
Agregatno stanje	bezbojna tečnost
Gustina	0,930 g/cm³, течна
Tačka topljenja	-34.5 °C
Tačka ključanja	186-187 °C
Rastvorljivost u vodi	4.97 g/100 ml (25 °C)
Kiselost (pKa)	4.82
Opasnosti
Glavne opasnosti	iritantno
R-oznake	R34 R52/53
S-oznake	S26 S36 S45 S61
Tačka paljenja	86 °C
Srodna jedinjenja
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa).
Reference infokutije

Valerijanska kiselina ili pentanska kiselina je alifatična karboksilna kiselina hemijske formule C₅H₁₀O₂. Kao druge niže karboksilne kiseline, ima veoma neprijatan miris. U prirodi se nalazi u valerijani, po kome je dobila i ime. Njena glavna upotreba je sinteza estara. Isparljivi estri valerijanske kiseline imaju prijatan miris i koriste se u parfemima i kozmetici. Etil-valerinat i pentil-valerinat se koriste kao aditivi u hrani zbog njihovih ukusa sličnih voću.

Bezbednost

Valerijanska kiselina može da izazove iritaciju kod ljudi kada dođe u dodir sa kožom i očima, ali generalno se to ne događa jer na sobnoj temperaturi nema tendenciju isparavanja osim ako nije u glacijalnoj formi. Uprkos tome, toksična je vodenim organizmnima i ne treba je puštati niz slivnik ako se prethodno ne neutrališe.

Upotrebe

Koren valerijane se dugo koristio kao biljni sedativ.

Za valerijansku kiselinu se smatra da može da efektivno odstrani bubuljice. Njeni derivati (poput diflukortolon-valerinata) se koriste kao kortikosteroidi u dermatologiji.