Perikarp
Perikarp je botanički pojam za zid ploda koji nastaje razrastanjem zida plodnika. U stvari, u zidu plodnika se dešavaju histološke promene koje konačno ishoduju stvaranjem perikarpa.[1]
Stvaranje perikarpa[uredi | uredi izvor]
Zid plodnika čine spoljašnji i unutrašnji epidermis između kojih se nalazi slabo diferencirani mezofil koga čine parenhimske ćelije. Kada se razvija perikarp, ćelije mezofila se povećavaju i dele, čime se postiže odgovarajuća debljina perikarpa. Uporedo, stvara se i novo, mehaničko tkivo, koga pretežno čine sklereidi. Ređe se u perikarpu nalaze likina vlakna i kolenhim.[1]
Provodni sistem[uredi | uredi izvor]
Provodni sistem u perikarpu je dobro razvijen, a kod nekih plodova i vrlo uočljiv čak golim okom. Ovi snopići su po tipu kolateralni i zatvoreni, a često se oko njih obrazuje mehanička sara koja može biti veoma dobro razvijena. Kada plod sazri, provodni sistem se delimično ili potpuno razgrađuje.[1]
Slojevi perikarpa[uredi | uredi izvor]
Perikarp može da bude jednoslojan kao kod čaura, mahuna, orašica ili višeslojan (kao kod koštunica i bobica) kada ga čine:
- egzokarp-spoljašnji sloj
- mezokarp-središnji sloj
- endokarp-unutrašnji sloj (koji kod bobica izostaje)
Uloga[uredi | uredi izvor]
Osim što obavija semena, perikarp ima ulogu i u rasejavanju, ili tako što puca na razne načine ili tako što opada zajedno sa semenom. Perikarp određenih plodova je veoma privlačnog izgleda i boje, a i jestiv je, čime se obezbeđuje rasejavanje životinjama.[1]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Tatić, B.& Petković, B. 1991. Morfologija biljaka. Naučna knjiga. Beograd.
