Petar Borota

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Petar Borota
Petar Borota
Lični podaci
Puno ime Petar Borota
Datum rođenja (1952-03-05)5. mart 1952.
Mesto rođenja Beograd, NR Srbija, FNRJ
Datum smrti 12. februar 2010.(2010-02-12) (57 god.)
Mesto smrti Đenova, Italija
Visina 1,82 m
Pozicija golman
Juniorska karijera
1967. OFK Beograd
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1969—1975
1976—1979
1978—1982
1982
1982—1983
1983—1984
1984—1985
1986
1969—1986		 OFK Beograd
Partizan
Čelsi
Brentford
Portimonense
Boavista
Porto
Boavista
Ukupno		 131
77
107
0
7
15
0
0
335		 (0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
Reprezentativna karijera
1977—1978 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Jugoslavija 4 (0)

Petar Borota (Beograd, 5. mart 1952 — Đenova, 12. februar 2010) bio je jugoslovenski i srpski fudbalski golman. Branio je u nekoliko različitih fudbalskih klubova, od kojih su najpoznatiji OFK Beograd, Partizan, Čelsi i Porto.[1]

Sportska karijera[uredi | uredi izvor]

OFK Beograd[uredi | uredi izvor]

Za ekipu OFK je branio na 176 utakmica, od toga 131 prvenstvenu utakmicu. U vreme Petra Borote, OFK je osvojio dva treća 1972 i 1973, dva peta 1970 i 1974, jedno četvrto 1971 i jedno osmo mesto 1975 u jugoslovenskoj ligi. Sa ekipom OFK Beograda nije postigao za njega zadovoljavajuće rezultate, iako je branio odlično, pa je 1976/77. prešao u FK Partizan.

Partizan[uredi | uredi izvor]

Odmah po dolasku u Partizan, Borota je dao svoj doprinos timu i stekao simpatije navijača. Pod vođstvom Ante Mladinića Partizan je te sezone nadmoćno osvojio titulu prvaka države, čak pet bodova ispred drugoplasirane Crvene zvezde, a Borota je u 34 utakmice samo 19 puta kapitulirao.

Mnoge Borotine utakmice su ostale upamćene po nečemu. Na revanš utakmici u Kupu Šampiona protiv drezdenskog Dinama, Partizanu je odgovarala pobeda, nerešen rezultat ili minimalan poraz. Partizan je u Beogradu pobedio sa 2:0 i imao je odličnu generaciju koja je mogla da postigne dobar rezultat u Evropi. Borota je u toku igre, posle dobre odbrane, bez ikakvog razloga spustio loptu u peterac, za tada takozvanu bekovsku loptu, da bi je degažirao. Jedan od igrača drezdenskog Dinama je prišao lopti i samo ju je ćušnuo u gol. Kasnije, Partizan je primio još jedan gol, izgubio na penale i ispao u prvom kolu.

Druga utakmica za pamćenje je utakmica protiv Crvene zvezde. Derbi se igrao po snegu. Ponovila se potpuno ista situacija kao u Drezdenu. Borota je dobrom odbranom zaustavio napad protivničkog tima, pri čemu je igrač Crvene zvezde napravio prekršaj nad Borotom. Misleći da je sudija svirao prekršaj u napadu (zapravo je dozvolio da se igra nastavi, pošto je lopta bila u Borotinom posedu), Borota je odmah spustio loptu u peterac i krenuo da daje instrukcije saigračima. Miloš Šestić, napadač Crvene zvezde, koji je bio u neposrednoj blizini, prišao je lopti i neometano je ubacio u Partizanovu mrežu. Borota se žalio kod sudije, ali to nije pomoglo. I tu utakmicu je Partizan izgubio - krajnji rezultat je bio 3:1 za Zvezdu.[2]

Borota je u Partizanu proveo 3 sezone, odigrao 141 utakmicu, od toga 77 prvenstvenih utakmica.[3] Osvojio je jednu titulu prvaka države i ostao upamćen po svom ekscentričnom ponašanju kako na utakmicama tako i u privatnom životu.

Čelsi[uredi | uredi izvor]

Posle Partizana, Borota je 1979. godine prešao u londonski prvoligaški klub Čelsi za £70.000. Čelsi se te sezone borio za opstanak i na svom debiju za plave, Borota je naprečac osvojio navijače. Utakmica se igrala protiv tadašnjeg Evropskog prvaka Liverpula. Borota je uspeo da sačuva mrežu netaknutu i rezultat je ostao nerešen 0:0.

Čelsi je sledeće sezone igrao u drugoj engleskoj ligi, ali je Borota propustio samo jednu utakmicu i Čelsi je završio tu sezonu na četvrtom mestu. Popularnost Borote kod navijača Čelsija nikad nije dolazila u pitanje. Stalno je radio stvari koje su oduševljavale navijače. Svaki gol Čelsija je proslavljao sa navijačima iza svog gola. Kada su navijači na jednoj utakmici besni uleteli u teren Borota im se pridružio. Često je driblao protivničke igrače do polovine svog terena, tako je i primio jedini gol na utakmici protiv Votforda (Watford's Malcolm Poskett), sa 30 jardi. Dovodio je trenere do besa jer je posle uspešne intervencije imao običaj da baca loptu na prečku od gola i da se tako igra sa živcima navijača i saigrača. Jednom prilikom je odbranio penal a kačket koji je nosio je upao u gol iza gol crte. Borota se sa loptom u rukama nonšalantno ušetao u gol da bi podigao kačket i naravno sudija je svirao gol. U sezoni 1980/81, Čelsi je u dvadeset dva susreta postigao gol samo na tri, ali je Borota uspeo da sačuva netaknutu mrežu na šesnaest susreta. Te godine je proglašen za Čelsijevog igrača godine (Player of the Year award).[4][5][6]

Sledeće sezone je došao novi trener, Džon Nil, koji nije voleo Borotine bravure i Borota je ispao iz tima. Za Čelsi je odigrao 114 utakmica, 107 ligaških[7], i od toga na 36 utakmica nije primio ni jedan gol.

Portugal[uredi | uredi izvor]

Posle Čelsija Borota je 1982. godine prešao u Brentford, ali nije branio ni na jednoj utakmici. Posle ove kratke epizode prešao je u Portugal gde je ukupno odigrao 23 utakmice za nekoliko različitih timova, Portimonenze, Boavistu i Porto. Karijeru je završio 1986. godine.

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Za mladu reprezentaciju Jugoslavije Borota je nastupio na dvadeset sedam utakmica.

Borota je za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije branio na četiri utakmice. Svoj debi je imao 5. oktobra 1977. godine u Budimpešti na Nep stadionu, na prijateljskoj utakmici protiv reprezentacije Mađarske. Utakmica je odigrana pred 20.000 gledalaca i rezultat je bio 4:3 za mađare. Borota je ušao u 71 minutu igre, umesto Katalinića, kod rezultata 4:1 za mađare. Uneo je neku sigurnost i do kraja utakmice Jugoslavija je postigla još dva gola, i ublažila poraz.

Zadnju utakmicu za reprezentaciju Borota je odigrao 25. oktobra 1978. godine protiv Rumunije. Utakmica je bila u okviru kvalifikacija za evropsko prvenstvo odigrana u Bukureštu pred 24.090 gledalaca i krajnji rezultat je bio 3:2 za Rumune.

Najinteresantnija utakmica je odigrana 13. novembra 1977. godine u Bukureštu, kada se reprezentacija Jugoslavije sastala, u okviru kvalifikacija za svetsko prvenstvo u Argentini, sa reprezentacijom Rumunije.[8][9][10]

Reprezentacija je igrala u sledećem sastavu:

13. novembar 1977.
 Rumunija 4-6  Jugoslavija Grad: Bukurešt Stadion Steaua
Sudija: Alfred Delkurt (Belgija)
Gledalaca: 35.000
Vigu Gol 2’
JordaneskuGol 40’
Belenji Gol 44’
Đorđesku Gol 68’ 		[1] Sušić Gol 14’ Gol 51’ Gol 62’
Mužinić Gol 18’
Trifunović Gol 79’
Filipović Gol 84’

Igračka statistika u FK Partizan[uredi | uredi izvor]

Takmičenje Broj utakmica Broj golova
Prvenstvene 77 0
Internacionalne 11 0
Prijateljske 39 0
Kup Jugoslavije 4 0
Kup evropskih šampiona 3 0
Srednjoevropski Kup 4 0
Liga mladih timova 3 0
Ukupno 141 0

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Statistika sa sajta reprezentacije”. Arhivirano iz originala 09. 06. 2009. g. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  2. ^ „Partizanovi biseri, Petar Borota”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  3. ^ „Borotina statistika u Partizanu”. Arhivirano iz originala 23. 08. 2010. g. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  4. ^ „Sportski heroji”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  5. ^ „Sportska karijera”. Arhivirano iz originala 09. 06. 2009. g. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  6. ^ „Najtmer jedinica, blog 92”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  7. ^ „Igrački profil u Čelsiju”. Arhivirano iz originala 03. 10. 2009. g. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  8. ^ „Leksikon JU mitologije”. Arhivirano iz originala 17. 02. 2010. g. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  9. ^ „Izaberi Partizan”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  10. ^ „Na FIFA sajtu”. Arhivirano iz originala 25. 10. 2008. g. Pristupljeno 14. 4. 2013. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петар_Борота&oldid=27789576”