Petar fon der Palen

Petar fon der Palen
grof fon der Palen
Lični podaci
Puno ime	Petar Ludvig Aleksejevič fon der Palen
Datum rođenja	(1745-07-17)17. jul 1745.
Mesto rođenja	Kurlandija, Ruska Imperija
Datum smrti	13. februar 1826.(1826-02-13) (80 god.)
Mesto smrti	Mitava, Ruska Imperija

Petar Ludvig Aleksejevič fon der Palen (rus. Пётр-Людвиг Алексеевич фон дер Пален, njem. Peter Ludwig von der Pahlen; Kurlandija, 17. jul 1745 — Kurlandija, 13. februar 1826) bio je ruski vojskovođa, general konjice, grof, vojni gubernator Sankt Peterburga, veliki kancelar Malteškog krsta, vojni inspektor, glavni direktor pošta, član Kolegijuma inostranih poslova.

Bio je glavni zavjerenik u ubistvu imperatora Pavla I Petroviča (1801).

Biografija

Grof Palen je bio porijeklom iz pribaltičke plemićke porodice, otac mu je bio baron Arendt Ditrih Palen (1707—1753). Rodio se 17. jula 1745. godine. Od 1760. služio je u konjičkoj gardi, učestvovao u rusko-turskim ratovima. Bio je ranjen kod Benderaha i nagrađen je 1. novembra 1770. Ordenom Svetog Georgija četvrtog stepena.

Za vrijeme drugog Rusko-turskog rata istakao se u bici kod Očakova, a 14. aprila 1789. dobio je Orden Svetog Georgija trećeg stepena.

Od 1792. bio je upravnik Riškog namesništva, vodio je pregovore o pripajanju Kurlandije, Semigalije i Piljtenskog okruga Rusiji. Od 1795. bio je general-gubernator Kurlandske gubernije.

Imperator Pavle ga je 3. decembra 1796. imenovao za šefa Riškog kirasirskog puka koji se nalazio u Rigi, no uskoro je postao jedan od prvih koji se našao u sukobu sa vatrenim knezom P. A. Zubovim. U januaru 1797. bio je odstranjen od dužnosti gubernatora, a 26. februara bio je odstranjen od dužnosti šefa Riškog kirasirskog puka i isključen iz službe. Međutim, ponovo je primljen u službu i imenovan je za inspektora konjice i za komandira Konjičkog puka tjelesne garde. Brzo je pridobio povjerenje imperatora.

Imajući neograničenu milost cara Pavla, u sljedeće tri godine (1798—1801) bio je imenovan za vojnog gubernatora Sankt Peterburga, za načelnika ostijskih gubernija i za inspektora šest vojnih inspekcija. Bio je veliki kancelar Malteškog reda, glavni direktor pošta, član savjeta i Kolegijuma inostranih poslova.

U vrijeme dok je Palen obavljao dužnost peterburškog vojnog gubernatora (1798—1801) donesen je Statut prestonog grada Sankt Peterburga (1798). Završena je gradnja Mihajlovskog zamka i zgrade Morskog kadetskog korpusa, a sagrađeni su kipovi P. A. Rumjancevu i A. V. Suvorovu na Marsovom polju. Osnovana je rusko-američka kompanija radi snabdijevanja ruskih američkih kolonija.

U avgustu 1800. bio je otpušten sa dužnosti vojnog gubernatora (bio je imenovan za komandanta jedinice u ratu), ali je 21. oktobra ponovo bio imenovan za vojnog gubernatora prestonice i dobio je grofovsku titulu. Pošto je smatrao svoj položaj nedodirljivim, ušao je u zavjeru protiv imperatora Pavla. Zajedno sa P. A. Zubovim postao je jedan od rukovodilaca i organizatora zavere. Dobio je na prevaru od imperatora Pavla pismeno naređenje za hapšenje nasljednika prestola i pokazao ga je prestolonasljedniku Aleksandru Pavloviču kako bi dobio njegovu podršku u zavjeri. Prisustvovao je prilikom ubistva Pavla u noći 12. marta 1801. godine.

Posle ubistva Pavla imao je veliki uticaj na Aleksandra i postao je prvo lice u državi. Međutim, postao je neprijatelj imperatorke udovice Marije Fjodorovne zbog ubistva njenog muža. Dana 1. aprila 1801. bio je otpušten iz službe i protjeran na svoje imanje u Kurlandiju. Umro je 13. februara 1826. u Mitavi.