Petko Slavejkov

Petko Slavejkov

Petko Slavejkov (bug. Petko Slaveйkov) je bugarski pesnik, novinar, folklorista i političar. Bio je na čelu Liberalne stranke nakon oslobođenja Bugarske, predsednik Narodne skupštine (1880) i ministar nekoliko kabineta (1880–1881, 1884–1885).

Petko Slavejkov je imao 4 sina – političare Ivana i Hrista Slavejkova, novinara Rača Slavejkova i pesnika Penča Slavejkova.

Biografija

Poreklo i mlade godine

Petko Slavejkov, portret Elene Boteve

Petko Slavejkov je rođen 17. novembra 1827. u Velikom Trnovu, u kući Rača Kazandžije. Petkova majka Penka umire na porođaju. Njegov deda Račo Obućar je iz Banskog ili Jakorude. Zbog ubistva Turčina bio je prinuđen da ga, bežeći, nosi na leđima preko reke Glazne. Na kraju se seli u Veliko Trnovo. Petkov otac, takođe Račo, počinje da se bavi proizvodnjom kazana. Nije bio mnogo obrazovan, ali je bio ponosni Bugarin. U Višovgradu, selu svoje majke, Petko vidi slavuje (bug. slaveй) koji ostavljaju toliki utisak na njega da on odlučuje da promeni prezime u Slavejkov.

Obrazuje se u Velikom Trnovu, Drjanovu, Trjavni i Preobraženjskom manastiru. Samostalno se obrazuje čitajući u manastirskim bibliotekama. Veliku ulogu u njegovom vaspitanju odigralo je čitanje knjige „Istorija slovenobugarska“ (bug. Istoriя slavяnobъlgarska), Pajsija Hilandarca. Kasnije uči u Svištovu (kod Emanuila Vaskidoviča), gde proširuje znanje grčkog jezika i upoznaje se sa srpskom i zapadnoevropskom književnošću. Sačuvano je i njegovo prvo literarno delo „Akatist trojice svetitelja“ (bug. Akatist na tri svetiteli).

Prosvetna i književna delatnost

Tokom 1843. godine Slavejkov postaje učitelj u Velikom Trnovu, ali je prognan zbog pisanja dela „Proslavilo se Trnovo slavnim grčkim vladikama“ (bug. Proslavilo se Tъrnovo sъs slavni grъcki vladici). Od 1844. do 1864. postaje učitelj u drugim selima i gradovima – Trjavni, Vidinu, Vraci, Plevenu, Berkovici, Ljaskovcu, Bjali, Eleni i dr.

Razvija široku kulturno-prosvetnu delatnost. Do 1847. uspeva da sakupi 2263 pesme, poslovice i izreke. Godine 1852. štampa svoje prve knjige – „Pomešana kitka“ (bug. Smesena kitka), „Pesnopojka“ (bug. Pesnopoйka) i „Basne“ (bug. Basnenik). Piše poemu „Bojka vojvoda“ (1853) pod uticajem revolucionarnih događanja povodom Krimskog rata (1853–1856), kao i mnogo pobunjeničkih pesama. Učestvuje u neuspelom ustanku deda Nikole u Trnovu (1856). Dok je bio učitelj u Trgovištu, izdavao je bugarske satirične novine „Gajda“ (bug. Gaйda).

Godine 1864. odlazi u Carigrad na poziv Bugarskog biblijskog društva da uradi redakciju bugarskog prevoda „Biblije“ (na istočnobugarskom narečju) zajedno s Albertom Longom, Elijasom Rigsom i Hristodulom Sičan-Nikolovim. Ovaj prevod odštampan je u Carigradu 1871. godine.

Carigradska Biblija - prvo potpuno izdanje Biblije na savremenom bugarskom jeziku, prevod je uradio kolektiv predvođen Petkom Slavejkovim i Albertom Longom

Slavejkov postaje najpoznatiji bugarski pisac tog vremena u Carigradu. Izdaje više od 60 knjiga (na bugarskom, ali i prevode) i periodiku:

•         novine: „Gajda“ (1863–1867), „Makedonija“ (1866–1872), „Šutoš“ (1873–1874), „Kosturka“ (1874);
•         časopise: „Ružica“ (1871), „Pčelica“ (1871), „Čitaonica“ (1872–1873)

Bio je jedan od vođa crkvene borbe. Nešto kasnije će raditi kao učitelj u Bugarskoj egzarhiji.

Uhapšen je zbog pisanja članka „Dve kaste i vlasti“ (v. „Makedonija“) i okrivljen zbog povezanosti sa revolucionarnim komitetom u Bukureštu.

Nakon putovanja u Makedoniju, Slavejkov učestvuje u osnivanju bugarske gimnazije u Jedrenu 1874. godine, gde se bori protiv grčkog uticaja nad Bugarima. Nakon toga radi kao učitelj u Staroj Zagori i piše borbene pesme (1876). Ubrzo je ponovo zatvoren nakon Aprilskog ustanka. Nakon što je ruska vojska osvojila Staru Zagoru 1877, postavljen je za predsednika gradske uprave. U požaru koji je usledio, Petko Slavejkov gubi svoje rukopise, kao i 15000 sakupljenih poslovica. Tokom narednih meseci pomaže ruskoj vojsci, prevodi preko Stare planine odred generala Mihaila Skobeljeva, svedoči Šipčenskoj pobedi i prati ih do San Stefana.

I u originalnim i u podražavalačkim delima P. R. Slavejkov oplemenjue bugarski jezik. Piše istorijske patriotske pesme i poeme, ljubavnu i pejzažnu poeziju pod uticajem ruskih pesnika poput Aleksandra Puškina, Afanasija Feta i Nikolaja Karamzina. Sačuvani su delovi njegovih istorijsko-patriotskih poema (napisanih najverovatnije pod uticajem Pajsijeve Istorije) – „Krumijada“, „Kraljević Marko“, „Samuilka“).

Petko Slavejkov je poznat i kao utemeljivač bugarske književnosti za decu, autor je mnogih udžbenika, a oprobao se i kao geograf, istoričar i pisac memoara. Takođe je bio filolog i folklorista. Izdao je dva zbornika narodnih pesama (1860, 1868) i sakupljenih poslovica (njih 17000). Izdaje „Bugarske priče i poslovice i karakteristične reči“ (bug. Bъlgarski pritči ili poslovici i harakterni dumi), proučava bugarske običaje, obrede, demonologiju i narodnu psihologiju. Piše pod raznim pseudonimima.

Tokom 1875. postaje dopisni, a od 1884. godine počasni član Bugarskog književnog društva (dan. Bugarska akademija nauka).

Politička delatnost

Grob Petka Slavejkova na Sofijskom centralnom groblju

Nakon Oslobođenja, Petko Slavejkov postaje jedan od lidera novoosnovane Liberalne stranke. Bio je predsednik Narodne skupštine (1880), ministar narodne prosvećenosti i ministar unutrašnjih poslova od 1880. do 1881. u vladi Petka Karavelova. U vreme Režima punomoćja (1881–1883) odlazi u Plovdiv, gde će predavati u Plovdivskoj gimnaziji. Nakon povratka u Bugarsku, ponovo postaje ministar unutrašnjih poslova (1884–1885) u novom kabinetu Karavelova. Nakon Ujedinjenja je postavljen za pomoćnika-komesara u južnoj Bugarskoj.

Izdaje novine „Osten“ (1879), „Celokupna Bugarska“ (1879), „Nezavisnost“ (1880–1883), „Trnovski ustav“ (1884), „Istina“ (1886), „Sofijski dnevnik“ (1886) i „Pravda“ (1888).

Petko R. Slavejkov umire u Sofiji 1. jula 1895. godine.

Literatura

• Grigor Nikolov, „Slaveйkoviяt rod pomni ot 200 godini Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. decembar 2018)“, v-k „Sega“
• "Za Petko R. Slaveйkov", uebsaйt "Slovoto"

Spoljašnje veze

• Mihaйlov, Kamen. "Poeziяta na Petko Slaveйkov"
• Trifonov, Юrdan. "Spomenite na P. R. SLAVEЙKOV za pъrvoto mu zatvarяne i za pъrvata mu pesen protiv grъckite vladici"