Povelja Evropske unije o temeljnim pravima

Povelja Evropske unije o temeljnim pravima je akt Evropske unije donet u redovnom zakonodavnom postupku u svrhu jačanja zaštite temeljnih prava u svetlu promena u društvu, društvenog napretka naučnog i tehnološkog razvoja svog duhovnog i moralnog nasleđa. Štiti određena politička, društvena i ekonomska prava građana Evropske unije. Sastavila ga je Evropska konvencija i svečano proglasila 7. decembra 2000. Evropski parlament, Savet ministara i Evropska komisija. Međutim, njegov tadašnji pravni status bio je neizvestan i nije imao puni pravni efekat^[1] sve do stupanja na snagu Lisabonskog ugovora 1. decembra 2009.

Evropska unija mora postupati i usvajati zakone u skladu sa Poveljom, a sudovi pravde EU će prekršiti zakonodavstvo koje su usvojile institucije EU koje mu se suprotstavljaju. Povelja se odnosi na institucije Evropske unije i njene države članice kada sprovode pravo Evropske unije.

U Povelji se izjavljuje da se Evropska unija temelji na nedeljivim, univerzalnim vrednostima ljudskog dostojanstva, slobode, jednakosti i solidarnosti na načelima demokratije i vladavine prava.

Tekst[uredi | uredi izvor]

Povelja sadrži oko 54 članaka podeljenih u sedam naslova. Prvih šest naslova bavi se materijalnim pravima pod naslovima: dostojanstvo, slobode, jednakost, solidarnost, prava građana i pravda, dok se poslednji naslov bavi tumačenjem i primenom Povelje. Veliki deo povelje zasnovan je na Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, Evropskoj socijalnoj povelji, sudskoj praksi Evropskog suda pravde i postojećim odredbama prava Evropske unije.

Prvi naslov (dostojanstvo) garantuje pravo na život i zabranjuje mučenje, ropstvo, smrtnu kaznu, eugeničke prakse i kloniranje ljudi. Njegove odredbe se uglavnom zasnivaju na EKLjP-u, iako član 1 usko odražava član 1 nemačkog osnovnog zakona.
Drugi naslov (slobode) obuhvata slobodu, lični integritet, privatnost, zaštitu ličnih podataka, brak, misao, religiju, izražavanje, okupljanje, obrazovanje, rad, imovinu i azil.
Treći naslov (ravnopravnost) obuhvata jednakost pred zakonom, zabranu svake diskriminacije uključujući na osnovu invaliditeta, starosne i seksualne orijentacije, kulturne, verske i jezičke raznolikosti, prava dece i starijih osoba.
Četvrti naslov (solidarnost) pokriva socijalna i radnička prava, uključujući pravo na poštene uslove rada, zaštitu od neopravdanog otpuštanja i pristup zdravstvenoj zaštiti, socijalnoj i stambenoj pomoći.
Peti naslov (građanska prava) obuhvata prava građana EU kao što su pravo da glasaju na izborima za Evropski parlament i slobodno kretanje unutar EU. Takođe uključuje nekoliko administrativnih prava, kao što su pravo na dobru administraciju, pristup dokumentima i podnošenje peticije Evropskom parlamentu.
Šesti naslov (pravda) pokriva pitanja pravde kao što su pravo na efikasan pravni lek, pošteno suđenje, pretpostavka nevinosti, princip zakonitosti, ne-retrospektivnost i dvostruka ugroženost.
Sedmi naslov (opšte odredbe) odnosi se na tumačenje i primenu Povelje.

Podizanje profila povelje[uredi | uredi izvor]

Evropska unija je pokušala da poveća profil Povelje kako bi građani bili više svesni svojih prava. Na primer, Agencija za osnovna prava EU proizvela je aplikacije za iOS^[2] i Android^[3] sa tekstom Povelje na svim jezicima EU i srodnim informacijama. Takođe je objavio mini verzije povelje na svim jezicima EU.

FRA je 2010. raspisala tender za pesnike da Povelju pretvore u 80-minutnu epsku pesmu, sa muzikom, plesom i multimedijalnim elementima. Ovo je takođe trebalo da podigne svest i da pojednostavi zakonski tekst na razumljiviji jezik.^[4]^[5]^[6]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Craig, Paul; Grainne De Burca; P. P. Craig (2007). „Chapter 11 Human rights in the EU”. EU Law: Text, Cases and Materials (4th izd.). Oxford: Oxford University Press. str. 15. ISBN 978-0-19-927389-8.
^ „EU Charter on the App Store on iTunes”. Itunes.apple.com. 10. 12. 2012. Pristupljeno 20. 2. 2014.
^ „EU Charter”. Play.google.com. Pristupljeno 20. 2. 2014.
^ Phillips, Leigh (29 April 2010) EU commissioner kills off 'undignified' rights charter poem, EU Observer
^ Charter of Fundamental Rights to be re-written as 80-minute-long epic poem EUobserver, 1 April 2010
^ „Charter in Poems” (PDF). European Union Agency for Fundamental Rights. Pristupljeno 20. 2. 2014.

Dalje čitanje[uredi | uredi izvor]

Peers, Steve; Ward, Angela, ur. (2004). The EU Charter and of Fundamental Rights: politics, law and polity. Oxford: Hart Publishing.
Antoniou, Anastasios (2009). „Increasing Rights' Protection in the EU: The Charter of Fundamental Rights in Trajectory of Enforcement”. Hellenic Review of European Law (4): 97. Arhivirano iz originala 25. 12. 2009. g.

[Craig_4th_ed_Chapter_11-1] Craig, Paul; Grainne De Burca; P. P. Craig (2007). „Chapter 11 Human rights in the EU”. EU Law: Text, Cases and Materials (4th izd.). Oxford: Oxford University Press. str. 15. ISBN 978-0-19-927389-8.

[2] „EU Charter on the App Store on iTunes”. Itunes.apple.com. 10. 12. 2012. Pristupljeno 20. 2. 2014.

[3] „EU Charter”. Play.google.com. Pristupljeno 20. 2. 2014.

[4] Phillips, Leigh (29 April 2010) EU commissioner kills off 'undignified' rights charter poem, EU Observer

[5] Charter of Fundamental Rights to be re-written as 80-minute-long epic poem EUobserver, 1 April 2010

[6] „Charter in Poems” (PDF). European Union Agency for Fundamental Rights. Pristupljeno 20. 2. 2014.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

Normativna kontrola
Međunarodne	VIAF
Državne	Nemačka Izrael Švedska
Ostale	Enciklopedija Britanika