Povelja manastiru Svete Bogorodice na Mljetu

Povelja manastiru Svete Bogorodice na Mljetu je srpski srednjovekovni rukopis iz XIII veka. Original nije sačuvan. Prepis se čuva u Historijskom arhivu u Dubrovniku.

Tekst povelje je pisan na pergamentu, sadrži ukupno 41 redova, formata 48 x 34 sm. Na kraju je potvrda kralja Milutina, u 8 redaka. I prepis povelje i potvrdu pisala je ista ruka i to nekaligrafskim ustavnim pismom s kraja XIII i početka XIV veka. Poveljom kralj Milutin daruje manastiru Svete Bogorodice na Mljetu: celo ostrvo i Babino Polje, na drugom ostrvu u Krkri crkvu Svetoga Vida, Janjinu i s Popovom Lukom i Svetog Stefana i Svetog Georgija. Podaci o povelji uzeti su iz rukopisa Srpskog diplomatara, I, koji su pripremili V. Mošin, D. Sindik i S. Ćirković.

Tekst povelje počinje rečima:

Davalac onoga što je blago i istočnih svakom davanju neoskudni, uslišilac svakoga koji ga prizove istinom, ne htede ničiju propast, nego zapovedi da se svi spasu i u razum istiniti dođu, Vladika svih, Hristos Bog, istinita mudrost očeva, koga ako ko nađe u istinu je blažen; ko je dakle taj koji može da iskaže sile Gospodnje? Radi takvog smerenija Vladike sve se udivljava, jer našeg spasenja radi bi čovek, svih Bog ovaplotivši se u Pričestu svoju mater, i svojim blagovoljenjem venča nas dajući neoskudno ispunjenje onima koji s ljubavlju padaju ničice k njemu. Veličinu njegovog čovekoljublja razumevši, ja, grešni Stefan, veliki kralj, namesni gospodin sve srpske zemlje i Dioklitije i Dalmacije i Travunije i Humske zemlje, padajući ničice pred tebe, molim ti se, Gospode, ti si me primio iz utrobe moje matere, ti si moj pokrovitelj, tebe kao utvrđenje i nadu imam i pred tebe kao moliteljicu stavljam Prečistu Tvoju Mater. Mene izabravši u domu oca moga da budem naslednik prestola oca moga i među braćom mojom viša me javivši, meni predade da pasem stado oca moga s blagoslovom očevim,(1) koji i ovaj nauk dade meni, rekavši:

• Sine, moje reči uzmi na um, mojim rečima priklanjaj uho tvoje, sačuvaj ih u svome srcu(2) i budi onaj koji se svim srce uzda na Boga, blagoslovi Boga u svako vreme i neka je hvala njegova svagda na ustima tvojim.(3) Blizu je Gospod svih koji ga se boje i molitvu njihovu uslišaće i spašće ih.(4) Amin.

i završava rečima

Ako li se ko, zavišću Sotoninom obuzet, drzne da razori nešto od onoga što prinosim Presvetoj Bogorodici Blagodetelnici, takav da bude proklet od Gospoda Boga Svedržitelja i Presvete Bogorodice, i sila časnog i životvorećeg krsta da porazi njega u sadašnjem i budućem veku, i od mene grešnog neka mu bude anatema. Ovoga radi pisah i potpisah. Stefan, po milosti Božjoj venčani kralj i samodržac sve srpske zemlje i pomorske.