Pređi na sadržaj

Povećanje broja belih krvnih ćelija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Povećanje broja belih krvnih ćelija
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostinfektivne bolesti, patologija
MKB-10D72.8
MKB-9-CM288.3, 288.6x
DiseasesDB33024
MeSHD007964

Povećanje broja belih krvnih ćelija, leukocitoza ili hiperleukocitoza stanje je koje se karakteriše povećanjem broj leukocita (belih krvnih ćelija) u krvi iznad normalnih vrednosti (3,4-4,0 h 109/l). Ona je jedna od posledica infekcija, određenih bolesti u organizmu ili izlaganja organizma određenim spoljnim uticajima, koi mou biti i stresnog (reaktivnog) karaktera, i to u stanjima prisustva bola, povraćanja, visoke temperature i dehidracije kada je često praćena i trombocitozom. Značaj leukocitoze ogleda su u tome što ukazuje na akutna ili hronična stanja izazvana infekcijom kože ili sluzokože ali na po život opasna stanja jer povećan broj leukocita može da ukaže na pojavu teške infekcije (sepse), traumu praćenu značajanim gubitkom krvi, dijabetesnu komu itd.[1]

Jedan od najčešćih laboratorijski parametar za uvođenje antibiotske terapije u kliničkoj praksi je leukocitoza sa neutrofilijom.

Leukociti ili bele krvne ćelije[uredi | uredi izvor]

Naziv leukocit (WBC), označava nekoliko vrsta belih krvnih ćelija. Njihova uloga je višestruka, najačešće imunološka, u odbrani organizma od bolesti prvenstveno izazvanih patogenim mikroorganizmi, ali i mnogim toksičnim materijama. Glavna osobina leukocita je da postaju sposobni da prepoznaju strane antigene. U jednom litru krvi, zdrave odrasle osobe, nalazi se od 4 do 10 milijardi belih krvnih zrnaca (3,9 - 10x109/l).

Najveći broj leukocita, nastaje u koštanoj srži, a drugim delom u timusu, limfnim žlezdama i čvorovima i slezini. Najznačajnija žlezda za razvoj leukocija je grudna žlezda (timus)smeštena u sredogruđu (medijstinumu) ispod grudne kosti, bitna za razvoj jedne podvrste limfocita, T limfocita.

Leukociti se razlikuju prema izgledu, zastupljenosti, mestu nastanka i funkciji. Prema obliku jedra i membrane dele se na granulocite (sa zrnastom citoplazmom i režnjevito jedrom) i agranulocite (sa homogenom citopplazmom i okruglim jedrom).

Leukociti sadrže oko 80% vode, velike količine glikogena (kao izvor energije), dosta nukleoproteida, histamina i heparina. Od fizičkih osobina belih krvnih zrnaca najvažnije je njihovo ameboidno kretanje kojim prelaze iz krvi u tkiva. Oblik i izgled pojedinih vrsta leukocita se razlikuje; pa su tako svi leukociti periferne krvi okruglog oblika, granulasti leukociti u citoplazmi imaju specifične granule koje se boje kiselim i baznim bojama, a ima i neutralnih granula.

Životni vek leukocita je različit. Tako npr granulociti nakon što dospeju u krv žive još oko 5 dana, dok drugi leukociti koji nastaju u koštanoj srži i ostaju dok za njima ne nastane potreba.

Vrste belih krvnih zrnaca[uredi | uredi izvor]

Postoje tri glavne vrste belih krvnih zrnaca; granulociti, limfociti, monociti.

Granulociti[uredi | uredi izvor]

Granulocit okružen crvenim krvnim zrncima
Limfociti
Monociti u krvnom razmazu

Granulociti su najbrojnija vrsta leukocita koja čini većinu belih krvnih zrnaca u perifernoj cirkulaciji. Karakterišu se režnjevitim jedrom i granulisanom citoplazma. Stvaraju se u jetri kod ploda (fetusa), a kod dece i zdravih osoba u koštanoj srži. Postoje tri vrste granulocita:

  • Neutrofili, zrele granulocitne ćelije koje mogu da napadaju i razaraju bakterije i viruse čak i u krvnoj cirkulaciji.
  • Eozinofili, populacija granulocitnih leukocita koja učestvuju u odbrani organizma od alergijskih agenasa i parazitarnih infekcija.
  • Bazofili, najmanje zastupljena populacija leukocita u perifernoj krvi koji učestvuju u alergijskom odgovoru.

Limfociti[uredi | uredi izvor]

Limfociti su druga grupa leukocita koja kruži limfnim sistemom, i primarno se stvara u slezini, i u manjem broju u koštanoj srži. To su okrugle ćelije sa krupnim jedrom, koje potiskujući citoplazmu u stranu, zauzima preko 90% unutrašnjosti ćelije. Postoje tri vrste limfocita;

B-ćelije[uredi | uredi izvor]

Ove ćelije nastaju i dozrevaju u koštanoj srži, dok T ćelije proističu iz koštane srži, ali dozrevaju u timusu stvaraju antitela koja se vezuju za patogene činioce i na taj način omogućavaju njihovo uništavanje.

T-ćelije[uredi | uredi izvor]

Ove ćelije nastaju iz koštane srži, ali dozrevaju u timusu. One se razviju u plazma ćelije, i potom stvaraju antitela koja se vezuju za patogene činioce (bakterije, virusi i gljivice) i na taj način omogućavaju njihovo uništavanje. T-ćelije mogu biti:

Citotoksične T-ćelije, ubice

Ove ćelije prepoznaju i ubijaju nenormalne ili zaražene ćelije organizma bolesnika.

Pomagačke T-ćelije

Kao što imsamo ime kaže, ove ćelije pomažu drugim ćelijama da unište zarazne mikroorganizme.

Potiskujući (supresorske) T-ćelije

Supresorske ćelije potiskuju aktivnost drugih limfocita tako da oni ne uništavaju normalno tkivo Međutim samo citotoksične ćelije direktno učestvuju u uništavanju stranih agenasa u telu dok pomagačke i supresorske T-ćelije imaju regulacionu ulogu u imunskom odgovoru organizma kroz lučenje citokina kojima se moduliše ponašanje ostalih, uglavnom efektorskih ćelija, imunskog sistema.

Limfocitne ćelije ubice[uredi | uredi izvor]

Limfocitne ćelije ubice kao i citotoksične T-ćelije, sposobne su da uništavaju ćelije tela koje su inficirane virusom.

Monociti[uredi | uredi izvor]

Monociti su bele krvne ćelije koje se stvaraju u koštanoj srži. Kada iz cirkulacije pređu u druga tkiva, razvijaju se u makrofage, koji potom deluju kao „usisivači“ koji, slično neutrofilnim granulocita, imaju sposobnost da fagocituju („pojedu“) ostatke izumrlih ćelija u organizmu. Za razliku od neutrofila, makrofagi mogu da fagocituju i cele ćelije, a učestvuju i u prezentaciji delova patogenih organizama limfocitima, kako bi ih oni prepoznali i uništili (T limfociti), ili stvorili odgovarajuća antitela (B limfociti).

Referentne vrednosti leukocita[uredi | uredi izvor]

Referentne (fiziološke) vrednosti belih krvnih zrnaca ili leukocita

Ukupan broj leukocita (WBC)
  • 3,9-10 x 10 na 9/l ili 3,900 - 10,000 (mm³)
Leukocitarna formula
  • Neutrofilni granulociti (NEU) — 40-70% (2 - 6 x 109/l )
  • Monociti (MONO) — 1-10% (0.1 - 0.8 x 109/l)
  • Eozinofilni granulociti (EOS) — 0-6% (0.05 - 0.4 x 10 na 9/l )
  • Limfociti (LYM) — 20-50% (1 - 4 x 10 na 9/l )
  • Bazofilni granulociti (BASO) — 0-1% (0.03 - 0.1 x 109/l)

Bela krvna zrnca, ukupne vrednosti u krvi

Vrste limfocita Kategorija pacijenata Donja granica Gornja granica Merna jedinica
Bela krvna zrnca
(WBC-white blood cell)		 Odrasli 3.5[2] • 3.9[3] • 4.1,[4] • 4.5 9.0,[2] • 10.0[3] • 10.9,[4] • 11
  • x109/L
  • x103/mm3
  • x103/μL
Novorođenčad 9[5] 30[5]
U prvoj godini 6[5] 18[5]
Neutrofilni granulociti
(A.K.A. grans, polys, PMNs, or segs)		 Odrasli 1.3,[2] 1.8,[3] • 2[5] 5.4[2] • 7[3] • 8[5]
  • x109/L
45-54[6] 62[6] • 74
  • % of WBC
Novorođenčad 6[5] 26[5]
  • x109/L
Neutrofili okrugle forme Odrasli 0.7[5]
  • x109/L
3[6] 5[6]
  • % of WBC
Limfociti Odrasli 0.7[2] • 1.0[3][5] 3.5[3] • 3.9,[2] • 4.8[5]
  • x109/L
16-25[6] 33[6] • 45
  • % of WBC
Novorođenčad 2[5] 11[5]
  • x109/L
Monociti Odrasli 0.1[2] • 0.2[7][8] 0.8[8][5]
  • x109/L
3,[6] 4.0 7[6] • 10
  • % of WBC
Novorođenčad 0.4[5] 3.1[5]
  • x109/L
Mononuklearni leukociti
(Limfociti+ monociti)		 Odrasli 1.5 5
  • x109/L
20 35
  • % of WBC
T ćelije Odrasli 0.4[4] • 0.5 1.5 • 1.8[4]
  • x109/L
Eozinofilni granulociti Odrasli 0.0[2] • 0.04[8] 0.44[8] • 0.45[5] • 0.5[2]
  • x109/L
1[6] 3[6] • 7
  • % of WBC
Novorođenčad 0.02[5] 0.85[5]
  • x109/L
Bazofilni granulociti Odrasli 40[3] 100[2][8] • 200[5] • 900[3]
  • x106/L
0.0 0.75 • 2
  • % od WBC
Novorođenčad 0.64[5]
  • x109/L

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Kao najčešći mogući uzroci leukocitoze u literaturi se navode:

Infekcije
  • Bakterijske (tifus, paratifus, bruceloza)
  • Virusne (influenca, male boginje, rubeola, infektivni hepatitis, virusna pneumonija)
  • Rikecioze
  • Protozoa (malarija)
  • Teške infekcije
Infekcije koštane srži
  • Rak - metastaze raka
  • Limfomi
  • Mielofibroza
  • Multipli mijelom
Gubitak krvi
  • Značajan gubitak krvi (hematemeza, melena, itd)
  • Povrede sa masivnim krvarenjem
  • Opekotine
Sistemske bolesti
  • Sistemski eitemski lupus
  • Šećerna bolest
Ostali uzroci
  • Infarkt, moždani udar, tromboza bilo arterije ili vene
  • Splenektomija
  • Toksične materije, uremija
  • Jonizujuće zračenje
  • Dehidracija organizma izazvana visokom temperaturom i povraćanjem.
Trudnoća

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Leukocitoza nije samostalna bolest već jedna od simptoma koji ukazuje na razvoj brojnih bolesti, koje su dopriniele njenom razvoju. Kod mnogih pacijenata a naročito kod deca leukocitoza je najčešće bez simptoma što zahteva povremene analize krvi, kako bi se pravovremeno tj. u ranoj fazi razvoja otkrila leukocitoza.

Kod odraslih osoba leukocitoza je obično asimptomatska izuzev u kod teških bolesti belih krvnih stanica, kao što je rak krvi ili leukemije. Kako se ne bi propustitio početak razvoja leukocitoze, potrebno je znati neke od njenih simptoma, među kojima su najčešći:

  • Slabost, umor, malaksalost, bez ikakvog razloga
  • Intenzivno noćno znojenje izazvanom porastom telesne temperature
  • Česta pojava modrica, kao posledica spontanog krvarenja
  • Vrtoglavica, nesvestica
  • Bol u trbuhu, gornjim i donjim udovima
  • Otežano disanje
  • Gubitak apetita, praćen neobjašnjivim smanjenjem telesne težine
  • Poremećen vida
  • Znaci infekcije, groznica, povišena temperatura, ubrzan puls, upala usne duplje, grla i krajnika, čireve na koži ili u GIS-u, natečene limfne žlezde, uvećana slezena.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Intervali predviđanja koji je u 95% slučajeva zajednička granica za definisanje leukocitoze.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Snežana Živančević-Simonović Aleksandar Đukić. Opšta patološka fiziologija. Kragujevac: Univerzitet u Kragujevcu medicinski fakultet. ISBN 978-86-82477-65-5.
  2. ^ a b v g d đ e ž z i Reference range list from Uppsala University Hospital ("Laborationslista"). Artnr 40284 Sj74a. Issued on April 22, 2008
  3. ^ a b v g d đ e ž lymphomation.org > Tests & Imaging > Labs > Complete Blood Count Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. maj 2021) Retrieved on May 14, 2009
  4. ^ a b v g Normal Reference Range Table Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. decembar 2011) from The University of Texas Southwestern Medical Center at Dallas. Used in Interactive Case Study Companion to Pathologic basis of disease.
  5. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s Clinical Laboratory Medicine. By Kenneth D. McClatchey. Page 807.
  6. ^ a b v g d đ e ž z i Last page of Deepak A. Rao; Le, Tao; Bhushan, Vikas . First Aid for the USMLE Step 1 2008 (First Aid for the Usmle Step 1). McGraw-Hill Medical. 2007. ISBN 978-0-07-149868-5.
  7. ^ Determination of monocyte count by hematological analyzers, manual method and flow cytometry in polish population Central European Journal of Immunology 1-2/2006. (Centr Eur J Immunol 2006; 31 (1-2): 1-5) authors: Elżbieta Górska, Urszula Demkow, Roman Pińkowski, Barbara Jakubczak, Dorota Matuszewicz, Jolanta Gawęda, Wioletta Rzeszotarska, Maria Wąsik,
  8. ^ a b v g d gpnotebook.co.uk > blood constituents (reference range) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. novembar 2015) Retrieved on May 14, 2009

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Повећање_броја_белих_крвних_ћелија&oldid=27754573”