Povorka džinova i zmajeva u Belgiji i Francuskoj

Povorka džinova i zmajeva u Belgiji i Francuskoj
Zmaj Limeson
Nematerijalno kulturno nasleđe
Region	Belgija, Francuska (Evropa i Severna Amerika)
Svetska baština Uneska
Lista upisa	UNESKO
Unesko oznaka	153 Reprezentativna lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečenstva
Datum upisa	2008
Lokacija upisa	http://www.unesco.org/culture/ich/en/RL/processional-giants-and-dragons-in-belgium-and-france-00153

Povorka džinova i zmajeva (fr. Géants et dragons processionnels) u Belgiji i Francuskoj je skup folklornih manifestacija koje je UNESKO upisao na spiskove nematerijalnog kulturnog nasleđa 2008. godine, prvobitno proglašenih u novembru 2005.

U slučaju Belgije, to su svečanosti u Dendermondeu (Ros Beiaard Dendermonde), Mehelenu (Ommegang van Mechelen), Monsu (Ducasse de Mons, i borba koja nosi naziv „Lumeçon“), Atu (Ducasse d'Ath) i Briselu (Meyboom). Za Francusku, ovo su praznici u Dueu(svetkovine Gayant) i Kaselu (karneval) i totemske životinje i njihove proslave u Taraskonu i Pezenasu (prve nedelje u julu).

Ovaj proglas omogućava valorizaciju ovih popularnih festivala i njihovu zaštitu.

Džin iz povorke je džinovska figura koja predstavlja izmišljeno ili stvarno biće. Nasleđena od srednjovekovnih obreda, tradicija kaže da se on nosi i da pleše na ulicama tokom povorki ili festivala. Njegova fizionomija i veličina su promenljivi, a davanje imena varira u zavisnosti od regiona; među Flamancima je poznat pod imenom Reuze, među Pikardima se zove Gajon.

Belgija

Belgija na svom tlu ima skoro 1500 džinova. Njihov izgled datira iz 15. veka; džin iz Nivela, koji se pominje već 1457. godine, najstariji je poznati belgijski džin. Belgijanci imaju i najvećeg džina u Evropi, Žana Turpina iz Niuporta, koji prelazi 11 metara.

Belgijsko kulturno nasleđe uključuje sledeće događaje:

• Ducasse d'Ath
• Ducasse de Mons
• Meyboom of Brussels
• Ommegang van Dendermonde
• Ommegang van Mechelen

• 
  Div Ambioriks u Atu
• 
  Džin iz Turnea, Belgija
• 
  Divovi Mejbuma iz Brisela
• 
  Divovi belgijske američke zajednice u Briselu, Viskonsin

Francuska

Reuze tata i Reuze mama iz Kasela

Div je jedan od simbola regije Nor Pa de Kale. To je predmet kulturnih običaja predaka koji se i dalje održavaju. Prisutan na regionalnim festivalima i događajima, predstavlja severnu zajednicu.

Regija trenutno ima više od 450 divova, raširenih na celoj teritoriji. Ipak postoje dinamičnije unutar-regionalne zone, smeštene oko centralnih tačaka. Flamanski deo regije je zemlja džinova; svaki grad ima jednog ili više njih. Primeri uključuju Reuze tatu i Reuze mamu iz Kasela, Tisje Tasje u Azebruku, Žana de Bušerona i La Bel Helen u Stenvordu, i Totora iz Stenverka. Na jugu, u regionu Langdok, postoji ždrebac Pezenas, a u Provansi zmaj Taraskon (Bouches-du-Rhône).

• Cassel: Reuze Papa i Reuze Maman
• Douai: Gayant, Marie Cagenon, Fillon, Jacquot, Binbin
• Pézenas: le Poulain
• Tarascon: la Tarasque

• 
  Džin iz Stenvorda
• 
  Stenvord 2006
• 
  Stenvord 2006
• 
  Lil, 2005

Vidi još

• Džinovi i glavonje

 

Spoljašnje veze

• Processional giants and dragons in Belgium and France at the Unesco website
• L'effigie et la rue (historical article about the giants in northern France) (na francuskom)
• The federation of the giants of northern France (na francuskom)