Površinska eksploatacija
Površinska eksploatacija obuhvata Površinsko otkopavanje, otvoreni kop i mauntntop remuval. To je široka kategorija rudarstva u kojoj se uklanja zemljište iznad mineralne sirovine tj. vrši se ukalanjanje jalovine kako bi se došlo do rudnog tela. Ovaj tip eksloatacije otpočinje sa primenom sredinom 16. veka,[1] ali zbog svoje praktičnosti on postaje jedan od najdominantnijih načina eksploatacije na svetu (primera radi u SAD najveći procenat rudnika je površinski).[2][3]
Ovaj oblik rudarsva koristi neke od najvećih mašina na svetu kao što su damper[4], rotoni bager, bager dreglajn .
Povrsinsko otkopavanje[uredi | uredi izvor]
Površinsko otkopavanje predstavlja otkalnjanje jalovine u trakama. Najčešće se koristi za otkopavanje ugljeva. Ova vrsta eksplatacije se primenjuje samo kada se rudno telo nalazi blizu površine. Postoje dve oblsti strip otkopavanja. Prvi je oblast stripinga koja se koristi kod ravnih terena, a drugi je konturni striping koji se koristi u brdovitim predelima gde je potrebno pratiti konture terena kako bi se došlo do rude. Konturni striping najčešće se otvara u obliku terasa u strani brda ili planine.
Tip otvorenog kopa[uredi | uredi izvor]
Povrsinska eksploatacija[uredi | uredi izvor]
To je oblik rudarstva koji koristi eksplozive za otklanjanje vrhova. Jalovina se odlaže uz pomoć dampera[4] u okolna udubljenja koja se popunjavaju. Ovakav oblik rudarstva podrazumeva otklanjanje masivnih količina jalovine kako bi se došlo do rudnog tela koje se može nalaziti i na 120 metara ispod površine. Ovo je veoma intruzivna metoda i u potpunsti može poremetiti topografiju i reljef terena, zbog toga ova metoda danas nema veliku primenu. I ako se danas ne primenjuje toliko, pristalice ove metode tvrde da se po završetku eksploatacije dobija potpuno ravan teren pogodan za razne aktvnosti. Takođe, korišćenje eksploziva omogućava da se prašina i labavi kamen rašire na mnogo većem području kao i mineralne materije od kojih neke mogu biti opasne po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Dredžing[uredi | uredi izvor]
Dredžing[5] je metoda koje se često koristi za vađenje ruda koje se nalaze ispod vode. Ova metoda prevashodno služi za čišćenje i proširivanje rečnih tokova za čamce, veoma je pogodna za izvlačenje mineralne sirovine prevashodno zbog brzine i malih troškova održavanja.
Uticaj na životnu sredinu[uredi | uredi izvor]
Površinska eksplotacija narušava reljef, topografiju terena, samim tim je pogođen i biljni i životinjski svet, klima, voda i samo zdravlje ljudi u okolini kopa. Takođe, pojava otpadnih voda, otrovnih gasova, kao i toksičnih hemikalija koje nastaju kao produkt prerade nekih mineralnih sirovina.[6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Montrie, Chad (2003). To Save the Land and People: A History of Opposition to Surface Coal Mining in Appalachia. United States: The University of North Carolina Press. str. 17. ISBN 0-8078-2765-7.
- ^ „Where Is Coal Found?”. World Coal Association. Arhivirano iz originala 03. 07. 2011. g. Pristupljeno 28. 6. 2011.
- ^ Coal production by state and mine type 2013-2014, US Energy Information Administration, accessed 4. 7. 2016.
- ^ a b „Damper”. Pristupljeno 2020-06-28.
- ^ „Dredging”.
- ^ Palmer, M.A.; et al. (8. 1. 2010). „Mountaintop Mining Consequences”. Science. 327: 148. doi:10.1126/science.1180543.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
