Podnevna zvona
Podnevna zvona su zvona koja se oglašavaju u podne sa svih hrišćanskih crkvi u svetu (osim u Americi) po naredbi pape Kalista III, a u čast hrišćanske pobede nad Osmanskim carstvom u opsadi Beograda 1456. godine.[1]
Tokom opsade Beograda koja je počela 4. jula 1456. godine i trajala naredne tri nedelje, ugarski plemić, Janoš Hunjadi je odbranio grad od napada osmanskih snaga sultana Mehmeda II. Napad je krenuo 14. jula prvo rečnom flotom sa Dunava, ali pokušaj osvajanja grada sa reke je bio bezuspešan. Napad je nastavljen 21. jula kopnom kada je prema istorijskim navodima 100.000 osmanskih i ostalih vazalnih vojnika napalo zidine Beogradske tvrđave. U jednom trenutku janjičari su uspeli da upadnu u grad, ali su naišli na jaku odbranu i morali su da se povuku. Tokom opsade, venecijanski papa Kalist III je naredio da svakog dana u podne zvona, sa svake crkve, zvone kao poziv vernicima da se mole za branioce grada. Međutim, u mnogim mestima, vesti o pobedi su stigle pre naredbe, tako da se crkvena zvonjava pretvorila u proslavu pobede. Papa nikad nije povukao tu naredbu, tako da i dan danas zvona svih katoličkih crkvi i dalje zvone u podne, u čast ove hrišćanske pobede.[2]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Bilo jednom u Beogradu”.
- ^ István Lázár: Hungary: A Brief History (види 6. поглавље)
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Dioš Ištvan (Diós István), (uređivač): Mađarski katolički leksikon, udruženje Svetog Stefana, Budimpešta. 1993. ISBN 978-963-360-727-5.