Pokretne stepenice

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Pokretne stepenice, Kopenhagen metro u junu 2007. godine
Železnička stanica Vukov spomenik

Pokretne stepenice ili eskalator predstavlja vrstu pokretne trake u metroima, velikim robnim kućama ili podzemnim prolazima.[1][2] Radi na električni pogon i služi za transport ljudi ili robe.

Pošto mogu ići samo u jednom smeru, najčešće se u njihovoj blizini nalaze druge pokretne stepenice koje se kreću u suprotnom smeru.

Dizajn, komponente i rad[uredi | uredi izvor]

Rad i raspored[uredi | uredi izvor]

Pokretne stepenice u zgradi Umeda Ski, Osaka, Japan 2016.
Animacija pokretnih stepenica
Zakrivljene pokretne stepenice

Pokretne stepenice se obično podižu pod uglom od oko 30 stepeni od tla.[3] Kreću se brzinom od 1–2 ft/s – poput pokretnih staza – i mogu preći vertikalne udaljenosti veće od 18 m (60 ft). Većina modernih pokretnih stepenica ima jednodelne stepenice od aluminijuma ili nerđajućeg čelika koje se kreću po sistemu šina u neprekidnoj petlji.

„Unakrsni” raspored, Šangajski muzej.
Raspored „višestrukih paralela”, stanica Holborn, London
„Paralelni” raspored, prodavnice Target

Različite vrste pokretnih stepenica uključuju:

  • paralelne (pokretne stepenice nagore i nadole koje su susedne ili su kolocirane, često se vide u okomitim oblastima, metro stanicama i bioskopima na više nivoa);
  • višestruke paralelne (setovi više od jednih pokretnih stepenica koje idu u istom pravcu paralelno sa onima koje idu u drugom pravcu);
  • ukrštene (pokretne stepenice koje idu u jednom pravcu „naslagane“ sa pokretnim stepenicama koje idu u suprotnom smeru koje su orijentisane susedno, ali okomito, često se koriste u robnim kućama ili tržnim centrima).[4]

Većina zemalja zahteva da pokretne stepenice imaju pokretne rukohvate koji idu u korak sa kretanjem stepenica kao bezbednosnu meru. Ovo pomaže korisnicima da se stabilizuju, posebno kada stupaju na stepenice u pokretu. Povremeno se rukohvat kreće malo drugačijom brzinom od stepenica, što dovodi do toga da polako „puzi“ napred ili nazad u odnosu na stepenice; samo proklizavanje i normalno habanje izazivaju takve gubitke sinhronosti, i to nije projektovano.[5]

Bezbednost[uredi | uredi izvor]

Dugme za hitno zaustavljanje pokretnih stepenica.
Smernice za bezbednost pokretnih stepenica u metrou Tajpeja.
Pokretne stepenice imaju držač sa strane za držanje putnika.

Bezbednost je glavna briga u dizajnu pokretnih stepenica, jer su pokretne stepenice moćne mašine koje se mogu zaplesti sa odećom i drugim predmetima. Takvi zapleti mogu da povrede ili usmrte korisnike. U Indiji mnoge žene nose sarije, čime se povećava verovatnoća da će zaplesti opušteni kraj odeće (palu).[6] Da bi se ovo sprečilo, sari štitnici su ugrađeni u većinu pokretnih stepenica u Indiji.

Deca koja nose obuću kao što su kroks i japanke su posebno izložena riziku da budu uhvaćena u mehanizme pokretnih stepenica.[7][8] Mekoća materijala obuće u kombinaciji sa manjom veličinom dečijih stopala čini ovu vrstu nezgode posebno uobičajenom.[9]

Nesreće[uredi | uredi izvor]

Unakrsni raspored pokretnih stepenica u Mahbunkrong centru, poznatom kao MBK centar, u Bangkoku. Takvi rasporedi se koriste da se minimiziraju zahtevi za strukturalnim prostorom tako što se „slažu“ pokretne stepenice koje idu u jednom pravcu.

Požar na Kings Krosu[uredi | uredi izvor]

Poslednje drvene pokretne stepenice u londonskom metrou uklonjene su sa stanice Grinford (na slici 2006. godine) 2013. godine.[10]

Požar na Kings Krosu iz 1987. ilustrovao je zahtevnu prirodu održavanja pokretnih stepenica i sklonost uređaja da sakupljaju „paperje“ i druge sitne ostatke kada se ne održavaju na odgovarajući način.[11] Zvanična istraga je utvrdila da je vatra počela polako, tinjajući jedno vreme gotovo neprimećeno, a zatim je eksplodirala u gornjoj sali za prodaju ulaznica usled ranije neprepoznatog fenomena koji je sada poznat kao „efekat rova”. U donjem stroju pokretnih stepenica, približno 8.800 kg (19.400 lb) akumuliranog detritusa delovalo je kao fitilj za zanemareno nakupljanje unutrašnjih maziva; furnir od drveta, reklame od papira i plastike, boje na bazi rastvarača, šperploča u sali za prodaju karata i sagorevanje melamina su doprineli veličini nesreće.[12]

Čungkinška nesreća[uredi | uredi izvor]

U oktobru 2015. u četvrtak ujutru, četvorogodišnji dečak se ugušio i preminuo na kineskoj železničkoj stanici u gradu Čungking, u Kini. Dečak se igrao rukohvatom pokretnih stepenica kada je pao i zaglavio se ispod njega sa grudima zaglavljenim između dna rukohvata i zemlje.[13]

Sudski spor[uredi | uredi izvor]

Tokom 1930-ih, podneta je najmanje jedna tužba protiv robne kuće, u kojoj se navodi da njene pokretne stepenice predstavljaju privlačnu smetnju, odgovornu za povrede deteta.[14]

Zakonodavstvo[uredi | uredi izvor]

Sjedinjene Države[uredi | uredi izvor]

Uprkos njihovom značajnom obimu, dva kongresna zakona u vezi sa pristupačnošću (Zakon o rehabilitaciji iz 1973. i Zakon o Amerikancima sa invaliditetom iz 1990. (ADA)) nisu direktno uticala na pokretne stepenice ili njihove javne instalacije. Pošto je Odeljak 504 Zakona o rehabilitaciji uključivao sisteme javnog prevoza, tokom nekoliko godina Ministarstvo saobraćaja Sjedinjenih Država razmatralo je nacrte za rekonstrukciju postojećih pokretnih stepenica za pristup invalidskim kolicima. Bez obzira na to, plan Foster-Miler saradnika iz 1980. godine pod nazivom Modifikacija pokretnih stepenica za hendikepirane, na kraju je ignorisan u korist povećanih instalacija liftova u sistemima metroa. Slično, ADA je obezbedila više opcija pristupačnosti, ali je izričito isključila pokretne stepenice kao „pristupačna sredstva za izlaz“, ne zagovarajući ni njihovo uklanjanje ni zadržavanje u javnim strukturama.[15]

Kodeksi i propisi[uredi | uredi izvor]

U Sjedinjenim Državama i Kanadi, nove pokretne stepenice moraju da se pridržavaju standarda ASME A17.1,[16] a stare/istorijske pokretne stepenice moraju da budu u skladu sa bezbednosnim smernicama ASME A17.3.[17] U Evropi, sigurnosni kod pokretnih stepenica je EN 115.

Ophođenje[uredi | uredi izvor]

Korisnici stoje desno na ovim pokretnim stepenicama u Umedi u Osaki, Japan

U većini velikih zemalja, očekivanje je da se korisnici pokretnih stepenica koji žele da stoje to čine sa jedne strane kako bi omogućili drugima da se penju pored njih na drugoj. Zbog istorijskog dizajna,[18] od korisnika u Kanadi, Nemačkoj, Hong Kongu, Tajvanu,[19] Ujedinjenom Kraljevstvu,[20] Francuskoj i Sjedinjenim Državama se očekuje da stoje sa desne strane i hodaju levo.[21] Međutim, u Australiji i Novom Zelandu je suprotan slučaj.[22] Praksa se može razlikovati od grada do grada unutar zemlje – u Osaki, korisnici stoje na desnoj strani, dok u Tokiju (i većini drugih japanskih gradova), korisnici stoje na levoj strani.[23]

U određenim sistemima sa velikim saobraćajem, uključujući Železničku kompaniju Istočnog Japana i Metro u Pragu, korisnici pokretnih stepenica se podstiču da stanu na koju god stranu žele, sa ciljem sprečavanja habanja i asimetričnog opterećenja.[24] Sve stanice metroa u Tokiju takođe imaju postere pored pokretnih stepenica koji traže od korisnika da ne hodaju, već da stoje sa obe strane.

Praksa stajanja na jednoj strani i hodanja na drugoj može uzrokovati neravnomerno habanje mehanizama pokretnih stepenica.[25][26]

Londonski transport je isprobao stojanje sa obe strane (bez hodanja) u periodu od nekoliko meseci tokom 2016. godine. Ovo je povećalo kapacitet i eliminisalo redove koji se približavaju pokretnim stepenicama tokom vršnog vremena putovanja.[27] Nekoliko meseci kasnije objavljen je naknadni izveštaj bez preporuke za nastavak prakse.[28]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rečnik srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. 2011. str. 343. 
  2. ^ „Šta znači Eskalator”. staznaci.com. 
  3. ^ Ross, Julian (2000). Railway Stations: Planning, Design and Management (na jeziku: engleski). Architectural Press. ISBN 9780750643764. 
  4. ^ Strakosch, George R. (1983). Vertical transportation: elevators and escalators. Wiley. ISBN 978-0-471-86733-3. 
  5. ^ „Mitsubishi Electric Escalators Series Z” (PDF). Mitsubishi Elevator Asia Co., Ltd. Pristupljeno 2014-04-17. 
  6. ^ „PASSENGER INFORMATION - Dehi Rail”. Arhivirano iz originala 6. 4. 2010. g. Pristupljeno 2010-04-10. 
  7. ^ „ABC7 News - KGO Bay Area and San Francisco News”. Abclocal.go.com. Arhivirano iz originala 2. 12. 2013. g. Pristupljeno 2016-10-30. 
  8. ^ „Kids Hurt While Wearing Crocs on Escalators - ABC News”. Abcnews.go.com. 2008-04-21. Pristupljeno 2016-10-30. 
  9. ^ „Experts recommend caution when wearing Crocs - WMC Action News 5 - Memphis, Tennessee”. Wmctv.com. Arhivirano iz originala 23. 2. 2012. g. Pristupljeno 2016-10-30. 
  10. ^ „London's Underground's Last Wooden Escalator To Be Removed”. Londonist (na jeziku: engleski). 2013-09-13. Pristupljeno 2021-10-24. 
  11. ^ Moodie, K. (1992-01-01). „The King's Cross fire: damage assessment and overview of the technical investigation”. Fire Safety Journal. Special Issue: The King's Cross Underground Fire. 18 (1): 13—33. doi:10.1016/0379-7112(92)90045-E. 
  12. ^ ”Building Design Editorial: the King’s Cross Inquiry,” ‘’Building Design’’, November 19, 1988: 9
  13. ^ „Four-year-old boy in China dies in escalator accident”. BBC. 2015-08-09. 
  14. ^ ”Negligence: Escalator Not an Attractive Nuisance,” Michigan Law Review, Vol. 38, No. 2 (Dec. 1939): 265 – 267.
  15. ^ ”ADA Requirements, November 23, 1998,” U.S. Department of Justice, Civil Rights Division, 1998: 3.
  16. ^ „ASME A17.1/CSA B44 Handbook” (PDF). The American Society of Mechanical Engineers. 2011-06-06. Pristupljeno 2016-10-30. 
  17. ^ „Safety Code for Existing Elevators and Escalators” (PDF). The American Society of Mechanical Engineers. 2011-07-22. Pristupljeno 2016-10-30. 
  18. ^ Mason, M. (2013). Walk the Lines: The London Underground, Overground. London: Arrow Books. ISBN 978-0-099-55793-7. 
  19. ^ „Stand on the Right, Walk on the Left”. Sinosplice. 23. 3. 2010. Pristupljeno 16. 11. 2011. 
  20. ^ Susan Thompson Last updated November 16, 2011 3:39PM (22. 11. 2003). „The Times | UK News, World News and Opinion”. London: Entertainment.timesonline.co.uk. Pristupljeno 16. 11. 2011. 
  21. ^ „Metro / Metro Etiquette, Washington D.C. - Local Customs”. VirtualTourist. Arhivirano iz originala 29. 10. 2013. g. Pristupljeno 16. 11. 2011. 
  22. ^ Schembri, Jim (29. 7. 2005). „Keep it to the left”. Melbourne. Pristupljeno 30. 10. 2010. 
  23. ^ Post Magazine (2015-08-27). „'Don't walk. Stand where you like': Japan's terrible-sounding plan for escalator etiquette | South China Morning Post”. Scmp.com. Pristupljeno 2016-10-30. 
  24. ^ Baier, Viktor. „Pohyblivé schody neboli eskalátory” (PDF). DP Kontakt (1/2008). Prague public transport company. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 11. 2014. g. Pristupljeno 10. 11. 2014. 
  25. ^ Cabanatuan, Michael (19. 1. 2017). „BART: Walk-left, stand-right 'rule' wears out escalators”. SFGate. San Francisco Chronicle. Pristupljeno 24. 3. 2017. 
  26. ^ Olmstead, Molly (24. 3. 2017). „Head of D.C. Metro Says Escalators Too "Sensitive" for Passengers to Walk on Them”. Slate. Pristupljeno 24. 3. 2017. 
  27. ^ „Standing On The Right AND Left Of Holborn's Escalators”. YouTube. Arhivirano iz originala 2021-12-15. g. 
  28. ^ „The Results Of The Holborn Standing-Only Escalator Trial Are In”. The Londonist. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Pokretne stepenice na Vikimedijinoj ostavi.
Ikona za klice

Ovaj članak vezan za mehaniku je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Покретне_степенице&oldid=27676209”