Poligamija
Poligamija (grč. πoλυ [poly], γαμoσ [gamos] — više brakova) je bračna veza jednog muškarca sa više žena ili obrnuto.[1][2][3][4][5] Postoje tri specifična vida poligamije: poliandrija (kada žena ima više od jednog muža) i poliginija (kada muškarac ima više od jedne supruge), i grupni brak (neka kombinacija poliandrije i poliginije). Poliginija je najčešći vid poligamije. U tradicionalnom smislu se i danas praktikuje u mnogim afričkim kulturama, uključujući južnu Aziju, i veći deo južne i centralne Afrike. Bratska poliandrija se tradicionalno praktikovala među nomadskim tibetanskim plemenima, kao i u Nepalu, i delovima Kine. Ova vrsta poliandrije znači da dva ili više braće dele jednu ženu, i imaju jednak seksualni pristup prema njoj.
Suprotno tome, monogamija je brak koji se sastoji od samo dve strane. Poput „monogamije”, termin „poligamija” se često koristi u de fakto smislu, primenjen nezavisno od toga da li država prepoznaje odnos.[n 1] U sociobiologiji i zoologiji, istraživači koriste poligamiju u širem smislu da bi označili bilo koji oblik višestrukog parenja.
Širom sveta, društva različito podstiču, prihvataju ili zabranjuju poligamiju. Od društava koja dopuštaju ili tolerišu poligamiju, u velikoj većini slučajeva prihvaćeni oblik je poliginija. Prema Etnografskom atlasu (1998), od 1.231 razmatranih društava 588 je imalo učestalu poliginiju, 453 je imalo povremenu poliginiju, 186 je monogamno, a 4 je imalo poliandriju; iako novija istraživanja pokazuju da je poliandrija možda češća nego što se ranije mislilo.[6][7] U kulturama koje praktikuju poligamiju, njena prevalencija među tom populacijom često je povezana sa klasnim i socioekonomskim statusom.[8]
Sa pravnog stanovišta, u mnogim zemljama, iako je brak pravno monogaman (osoba može imati samo jednog supružnika, a bigamija je nelegalna), preljuba nije nezakonita, što dovodi do situacije da je de fakto poligamija dozvoljena, mada bez zakonskog priznanja nezavaničnih „supružnika”.
Prema naučnim studijama, ljudski sistem parenja smatra se primarno monogamnim, s tim da je kulturološka praksa poligamije manjinska. Ovaj zaključak je zasnovan na istraživanjima svetskih populacija, i na karakteristikama ljudske reproduktivne fiziologije.[9][10][11][12][13]
Forme[uredi | uredi izvor]
Poligamija postoji u tri specifična oblika:
- Poliginija, gde muškarac ima više supruga istovremeno
- Poliandrija, pri čemu žena ima više muževa istovremeno
- Grupni brak, pri čemu se porodična jedinica sastoji od više muževa i više supruga punoletnog uzrasta osobe
Poliginija[uredi | uredi izvor]
Učestalost[uredi | uredi izvor]
Poliginija, praksa u kojoj muškarac istovremeno ima više supruga, daleko je najčešći oblik poligamije. Mnoge zemlje sa muslimanskom većinom i neke sa znatnim muslimanskim manjinama prihvataju poliginiju različitog opsega u pravnom i kulturnom delokrugu; neke sekularne zemlje poput Indije takođe je u različitom stepenu prihvataju. Islamski zakon ili šerijatsko pravo je verski zakon koji je deo islamske tradicije koja omogućava poliginiju.[14][15] To je izvedeno iz verskih propisa islama, posebno Kurana i hadisa. Na arapskom jeziku, izraz sharīʿah se odnosi na nepromenljivi božji zakon (arapski: الله Alah) i u kontrastu je sa fikhom, koji se odnosi na njegove ljudske naučne interpretacije.[16][17][18]
Poliginije su rasprostranjenije u Africi nego na bilo kojem drugom kontinentu, a posebno u Zapadnoj Africi, a neki naučnici vide uticaj trgovine robovima na odnos muškarca i žene kao ključni faktor u nastanku i utvrđivanju poliginije u afričkim regionima.[19][20][21]
Uporedna studija braka širom sveta antropologa Džeka Gudija, koja je koristila Etnografski atlas, pokazala je istorijsku povezanost između prakse opsežne pomerajuće hortikulture i poligamije u većini subsaharskih afričkih društava.[22] Oslanjajući se na rad Ester Boserup, Gudi napominje da seksualna podela rada varira između muški-dominirane intenzivne oračke poljoprivrede široko zastupljene u Evroaziji i ekstenzivne pomerajuće hortikulture zastupljene u Podsaharskoj Africi. U nekim retko naseljenim oblastima u kojima se upražnjava pomerajuća kultivacija u Africi, žene obavljaju veliki deo posla. Time se favorizuju poligamni brakovi u kojima muškarci nastoje da monopolizuju proizvodnju žena „koje su cenjene kao radnice i kao nosioci dece”. Gudi međutim primećuje da je korelacija nesavršena i raznovrsna, a takođe diskutuje o tradicionalnijim poljoprivrednim sistemima kojima dominiraju muškarci kroz relativno opsežne poljoprivredne sisteme poput onih koji postoje u većem delu zapadne Afrike, posebno u zapadnoafričkoj savani, gde veći deo poljoprivrednih poslova obavljaju muškarci, a gde poliginiju muškarci smatraju poželjnom uglavnom radi stvaranja muških potomaka, čiji se rad ceni.[23]
U našim krajevima, u Bosanskoj Krajini pre Drugog svetskog rata nije bilo neobično da musliman ima tri žene, ponekad i četiri. Treća žena bi se smatrala nečim što podmlađuje čoveka, živela bi u novoizgrađenom krilu kuće, povlašćenija od prve dve žene.[24]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Za stupanj u kome države mogu i prepoznaju potencijalne i stvarne poligamne forme kao validne, pogledajte konflikte zakona o braku.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Poligamija | Veliki Rečnik”. Pristupljeno 25. 10. 2019.
- ^ Harper, Douglas (ur.). „Polygamy”. Online Etymology Dictionary. Arhivirano iz originala 01. 02. 2016. g. Pristupljeno 01. 07. 2020.
- ^ πολυγαμία. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project.
- ^ „πολυγαμία”. Dictionary of Standard Modern Greek (na jeziku: Greek). Center for the Greek Language. Arhivirano iz originala 1. 2. 2016. g.
- ^ Babiniotis, Georgios (2002). „s.v. πολυγαμία”. Dictionary of Modern Greek (na jeziku: Greek). Lexicology Centre.
- ^ Ethnographic Atlas Codebook Arhivirano 2012-11-18 na sajtu Wayback Machine derived from George P. Murdock's Ethnographic Atlas recording the marital composition of 1231 societies from 1960 to 1980
- ^ Starkweather, Katherine E; Hames, Raymond (2012). „A Survey of Non-Classical Polyandry”. Human Nature. 23 (2): 149—172. CiteSeerX 10.1.1.697.138
. PMID 22688804. doi:10.1007/s12110-012-9144-x.
- ^ Golomski, Casey (6. 1. 2016). Wiley Blackwell Encyclopedia of Gender and Sexuality Studies — preko ResearchGate.
- ^ Low, B. (1988). „Measures of polygyny in humans”. Curr Anthropol. 29: 189—194. doi:10.1086/203627.
- ^ Murdock GP (1981) Atlas of World Cultures. Pittsburgh, PA: University of Pittsburgh Press
- ^ Anderson, M. J.; Dixson, A. F. (2002). „Sperm competition: motility and the midpiece in primates”. Nature. 416 (6880): 496. Bibcode:2002Natur.416..496A. PMID 11932733. doi:10.1038/416496a.
- ^ Dixson, A. L.; Anderson, M. J. (2002). „Sexual selection, seminal coagulation and copulatory plug formation in primates”. Folia Primatol. 73 (2–3): 63—69. PMID 12207054. doi:10.1159/000064784.
- ^ Harcourt, A. H.; Harvey, P. H.; Larson, S. G.; Short, RV (1981). „Testis weight, body weight and breeding system in primates”. Nature. 293 (5827): 55—57. Bibcode:1981Natur.293...55H. PMID 7266658. doi:10.1038/293055a0.
- ^ „British & World English: sharia”. Oxford: Oxford University Press. Arhivirano iz originala 8. 12. 2015. g. Pristupljeno 4. 12. 2015.
- ^ Editors, History com. „Islam”. HISTORY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 1. 2020.
- ^ John L. Esposito, ur. (2014). „Islamic Law”. The Oxford Dictionary of Islam. Oxford: Oxford University Press. Arhivirano iz originala 31. 3. 2019. g. Pristupljeno 29. 1. 2017.
- ^ Vikør 2014.
- ^ Calder 2009.
- ^ Clignet, Remi, Many Wives, Many Powers, Northwestern University Press, Evanston (1970), p. 17.
- ^ Fenske, James (9. 11. 2013). „African polygamy: Past and present”. VoxEU.org. Pristupljeno 28. 5. 2020.
- ^ Henrich, Joseph; Boyd, Robert; Richerson, Peter J. (5. 3. 2012). „The puzzle of monogamous marriage”. Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences (na jeziku: engleski). 367 (1589): 657—669. ISSN 0962-8436. PMC 3260845 . PMID 22271782. doi:10.1098/rstb.2011.0290.
- ^ Goody, Jack (1976). Production and Reproduction: A Comparative Study of the Domestic Domain. Cambridge: Cambridge University Press. str. 27—29.
- ^ Goody, Jack. "Polygyny, Economy and the Role of Women". In: The Character of Kinship. London: Cambridge University Press, 1973, pp. 180–190.
- ^ "Politika", 30. jul 1939
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Boserup, Ester (1997), „The economics of polygamy”, Ur.: Grinker, Roy Richard; Steiner, Christopher B., Perspectives on Africa: a reader in culture, history, and representation, Cambridge, Massachusetts: Blackwell, str. 506–517, ISBN 9781557866868.
- Cairncross, John (1974). After Polygamy Was Made a Sin: The Social History of Christian Polygamy. London: Routledge & Kegan Paul.
- Chapman, Samuel A. (2001). Polygamy, Bigamy and Human Rights Law. Xlibris Corp. ISBN 978-1-4010-1244-1.Šablon:Self-published inline
- Hillman, Eugene (1975). Polygamy Reconsidered: African Plural Marriage and the Christian Churches. New York: Orbis Books. ISBN 978-0-88344-391-0.
- Korotayev, Andrey (2004). World Religions and Social Evolution of the Old World Oikumene Civilizations: A Cross-cultural Perspective (First izd.). Lewiston, New York: Edwin Mellen Press. ISBN 978-0-7734-6310-3.
- Van Wagoner, Richard S. (1992). Mormon Polygamy: A History (2nd izd.). Utah: Signature Books. ISBN 978-0-941214-79-7.
- Wilson, E. O. (2000). Sociobiology: The New Synthesis. Harvard Univ Pr. ISBN 978-0-674-00235-7.
- White, Douglas; Burton, Michael (decembar 1988). „Causes of Polygyny: Ecology, Economy, Kinship, and Warfare”. American Anthropologist. 90 (4): 871—887. doi:10.1525/aa.1988.90.4.02a00060.
- Fenske, James (novembar 2012), „AFRICAN POLYGAMY: PAST AND PRESENT” (PDF), Centre for the Study of African Economies, University of Oxford: 1—30, Arhivirano iz originala (PDF) 22. 09. 2017. g., Pristupljeno 01. 07. 2020
- Fortunato, Laura (2011). Reconstructing the History of Marriage Strategies in Indo-European–Speaking Societies: Monogamy and Polygyny. Human Biology: Vol. 83: Iss. 1, Article 6.
- Korotayev A., Bondarenko D. Polygyny and Democracy: a Cross-Cultural Comparison // Cross-Cultural Research. The Journal of Comparative Social Science. 34/2 (May 2000). pp. 190–208 (Paper reports negative correlation between polygyny and democracy.)
- Low, Bobbi S. (1990). Marriage systems and pathogen stress in human societies . American Zoologist 30: 325–339. Full text[mrtva veza] - (Paper reports positive correlation between pathogen stress and polygyny.)
