Pomorska bitka za Gvadalkanal

Pomorska bitka za Gvadalkanal
Deo rata na Pacifiku u Drugom svetskom ratu
Nova Gvineja, Bizmarkova i Solomonova ostrva.
Vreme 12-15. novembar 1942. Mesto severna obala ostrva Gvadalkanal, Solomonova ostrva, Pacifik Ishod Američka pobeda
Sukobljene strane
SAD	Japan
Komandanti i vođe
admiral Danijel Kelahen † admiral Norman Skot † admiral Vilis Li	admiral Hiroaki Abe admiral Guniči Mikava admiral Nobutake Kondo admiral Šintaro Hašimura admiral S. Kimura admiral Raizo Tanaka
Jačina
13. novembra: 5 krstarica i 8 razarača 13/14. novembra: 1 nosač aviona+kopnena avijacija 14/15. novembra: 2 bojna broda, 4 razarača	13. novembra: 2 bojna broda, 1 laka krstarica i 11 razarača 13/14. novembra: 4 teške, 2 lake krstarice i 6 razarača 14/15. novembra: 1 bojni brod, 2 teške krstarice, 2 lake krstarice i 9 razarača
Žrtve i gubici
13. novembra: 2 krstarice, 4 razarača 13/14. novembra: 18 aviona 14/15. novembra: 3 razarača	13. novembra: 1 bojni brod, 2 razarača 13/14. novembra: 1 teška krstarica, 7 transportnih brodova sa 11.500 ljudi 14/15. novembra: 1 bojni brod, 1 razarač, 4 transportna broda

Pomorska bitka za Gvadalkanal (engl. Naval Battle of Guadalcanal), vođena od 12. do 15. novembra 1942, bila je američka pobeda tokom rata na Pacifiku.

Pozadina

Japanski planovi

Posle nekoliko neuspelih pokušaja da izbace Amerikance sa ostrva Gvadalkanal, glavnog ratišta na Solomonovim ostrvima, Japanci su rešili da sredinom novembra 1942. prevezu na ostrvo čitavu diviziju (13.500 ljudi), koja je zajedno sa ranije prebačenim delovima i uz podršku jakih flotnih snaga trebalo da uništi amertički mostobran. Iskrcavanje je trebalo izvršiti noću 14/15. novembra. Neutralisanje američkog vazduhoplovstva na ostrvu bombardovanjem aerodroma s mora, stavljeno je u zadatak jakim flotnim snagama admirala Hiroaki Abea (2 bojna broda, 1 laka krstarica i 11 razarača) i admirala Guniči Mikave (4 teške, 2 lake krstarice i 6 razarača). Prva eskadra imala je da bombarduje američki aerodrom noću 12/13. novembra, a druga da ponovi napad sledeće noći. Ostale flotne snage, pod komandom admirala N. Kondoa (1 bojni brod, 2 teške, 2 lake krstarice i 9 razarača), imale su zadatak da krstare između ostrva Truka i Gvadalkanala radi obezbeđenja i podrške snaga angažovanih u napadu.

Američka pojačanja

Obavešteni o protivnikovim namerama, Amerikanci su preduzeli mere da nova pojačanja (1 pešadijski puk i nekoliko bataljona specijalnih jedinica) prebace na ostrvo pre početka japanske akcije. Pod zaštitom flotnog sastava admirala Danijela Kelehena (5 krstarica i 11 razarača) i avijacije sa obližnjih baza i aerodroma na Gvadalkanalu, deo kontingenta upućen 9. novembra sa ostrva Espiritu Santo stigao je na ostrvo ujutro 11. novembra, a sutradan u zoru prispeo je i deo upućen 8. novembra iz Numeje. Uprkos napada japanskih torpednih aviona, ljudstvo i skoro sav materijal iskrcani su uspešno. Pošto se saznalo za približavanje japanske flote admirala Abea, koja je noću 12/13. novembra trebalo da izvrši udar po aerodromu, američki transportni brodovi u pratnji tri razarača napustili su Gvadalkanal, dok je admiral Kelehen sa 5 krstarica i 8 razarača ostao da odbije japanski napad. Taj zadatak pao je na snage neposredne zaštite transporta, pošto su snage podrške (glavnina, pod komandom admirala Tomasa Kinkejda - 1 nosač aviona, 2 bojna broda, 2 krstarice i 8 razarača) isplovile iz Numeje tek po pristizanju prvog transporta na Gvadalkanal, pošto je trebalo izvršiti opravke na nosaču Enterprajz, oštećenom u bici kod ostrva Santa Kruz.

Bitka

Prva faza (12/13. novembra)

Prva faza bitke: japanske snage obeležene su crvenom, a američke crnom strelicom.

Admiral Kelehen je 12. novembra u 22 časa u poretku kolone sa po 4 razarača na čelu i začelju, plovio duž severne obale Gvadalkanala ka ostrvu savo. Sa protivnikom, koji se približavao u kursu 105^○ sa krstaricom Nagara na čelu, bojnim brodovima Hiej i Kirišima pozadi, po 3 razarača bočno i 5 u prethodnici, uspostavljen je radarski kontakt 13. novembra u 1 čas i 20 minuta, na daljini od 30.000 m. Pošto su Amerikanci ubrzo okrenuli u kurs 310^○, protivničke flote plovile su u susret relativnom brzinom od 40 čvorova. Bez radara Japanci nisu znali za približavanje protivnika. Međutim, Kelehen je naređenje za otvaranje vatre izdao tek u 1 čas i 50 minuta, pošto su se prethodnice gotovo sudarile. Da bi izbegao sudar, čelni američki razarač neglo je skrenuo u kurs 315^○ što je izazvalo nered i pometnju, pojačanu još i time što se čelo kolone skoro uklinilo u japanski poredak, koji se takođe poremetio.

Zbog nastalog haosa razvila se bitka u mešavini koja se ne može rekonstruisati. Brodovi su se borili na tako bliskim odstojanjima da američka torpeda slabije konstrukcije od japanskih nisu ni eksplodirala na cilju, dok je veliki broj zrna ispaljenih sa japanskih bojnih brodova prebacio ciljeve zbog nemogućnosti da se oruđima da potrebna depresija. Iz istog razloga, naročito na američkoj strani, teško su stradala nadgrađa brodova. Borba je trajala do 2 časa, kada kada su japanski brodovi krenuli prema severu i severozapadu, ne izvršivši osnovni zadatak - bombardovanje mostobrana.

Japanci su izgubili 2 razarača, a teško oštećeni bojni brod Hiej potopili su američki avioni 13. novembra kod ostrva Savo. Amerikanci su izgubili 4 razarača i krstaricu Atlanta; krstarice San Francisko i Portland i 1 razarač su teško, a krstarice Helena, Džunou (engl. Juneau) i 2 razarača lakše oštećeni. Gubici u ljudstvu takođe su bili veliki. Na američkoj strani poginuli su admirali Kelehen i Norman Skot. Teško oštećeni razarač i krstarica Portland ostavljeni su u luci Tulagi radi opravke, dok je ostatak američke flote otplovio prema Novim Hebridima. Na putu su japanske podmornice torpedovale krstaricu Džunou, koja je potonula sa čitavom posadom.

Druga faza (13/14. novembra)

Pokušaj bombardovanja aerodroma na Gvadalkanalu Japanci su obnovili naredne noći (13/14. novembra). Izjutra 13. novembra upućen je za Gvadalkanal odred admirala Mikave, a istog dana isplovio je u pratnji 11 razarača pod komandom admirala Raizo Tanake i transport od 11 velikih brodova sa kompletnom divizijom koja se noću 14/15. novembra imala iskrcati na ostrvo. Pošto se američka glavnina još uvek nalazila daleko od Gvadalkanala, odred admirala Vilisa Lija (2 bojna broda i 4 razarača) upućen da presretne Japance, nije stigao na vreme, tako da je Mikava bez naročitih teškoća izvršio udar po aerodromu. uništeno je 18 aviona, ali aerodrom nije ozbiljnije oštećen. Na povratku su japanske brodove napali avioni sa Gvadalkanala i sa nosača Enterprajz, i potopili tešku krstaricu Kinugasa, a 3 krstarice i 1 razarač teže oštetili. U međuvremenu, izviđački avioni otkrili su i japanski konvoj sa trupama. U nekoliko uzastopnih naleta aviona sa Gvadalkanala, sa ostrva Espiritu Santo i nosača Enterprajz, potopljeno je 14. novembra 7 od 11 transportnih brodova. Sa preostala 4 oštećena broda Tanaka je nastavio put za Gvadalkanal.

Treća faza (14/15. novembra)

Kretanje brodova pred treću fazu bitke, pred ponoć 14. novembra: japanske snage obeležene su žutim, a američke crnim strelicama.

Treća faza bitke: japanske snage obeležene su žutim, a američke crnim strelicama. Žute tačke označavaju potopljene brodove.

Posle uništenja glavnine trupa upućenih na ostrvo i veoma oskudnih rezultata u bombardovanju aerodroma, gotovo su propali izgledi na uspeh japanskog plana da odlučnom akcijom izbace Amerikance sa Gvadalkanala. Ipak je admiral Kondo odlučio da noću 14/15. novembra iskrca preostale snage, a istovremeno izvrši udar po aerodromu.

Predveče 14. novembra japanski odred približavao se Gvadalkanalu u sledećem rasporedu: u prethodnici 1 laka krstarica i 3 razarača pod komandom admirala Šintaro Hašimota; odred admirala S. Kimure (1 laka krstarica i 6 razarača) 2-3 milje pozadi prethodnice, obezbeđujući glavninu (bojni brod Kirišima i 2 teške krstarice) koja je trebalo da bombarduje aerodrom. Ka Gvadalkanalu istovremeno je plovio i odred admirala Lija, koji je sa severa obišao ostrvo Savo i posle 22 časa približio se mostobranu. Pošto je komandant japanske prethodnice otkrio Amerikance u 22 časa i 10 minuta, uputio je svoja 2 razarača da izvide predeo zapadno i južno od ostrva Savo. S ostatkom snaga prethodnice, Hašimoto je krenuo ka istočnoj obali ostrva Savo, dok je 1 krstaricu i 4 razarača iz Kimurine grupe Kondo uputio za razaračima prethodnice da napadnu Amerikance južno od ostrva Savo.

U međuvremenu američki sastav uzeo je kurs na zapad i u 23 časa i 17 minuta napao Hašimotoa koji se povukao ka severu, a potom se ponovo vratio u borbu, pošto se Li sukobio sa Kimurom. U kratkom dvoboju Japanci su izgubili 1, a Amerikanci 2 razarača. Borba je ponovo nastavljena oko ponoći sudarom sa Kondovim snagama (glavninom) koje su krstarile zapadno od ostrva Savo. Za samo 7 minuta japanski bojni brod Kirišima izbačen je iz stroja. Borbu je morao da napusti i američki bojni brod Južna Dakota zbog teških oštećenja na nadgrađu i uništenja skoro svih radarskih uređaja.

Pošto je Kirišima bio nesposoban za dejstvo, Kondo je odustao od namere da bombarduje mostobran. Pokušao je jedino da zaštiti transportne brodove koji su u pratnji razarača admirala Tanake čekali ishod bitke oko 30 milja severozapadno od Gvadalkanala, ali je morao odustati, pošto mu je Li presekao put do konvoja. U uverenju da oštećeni japanski transportni brodovi zbog skorog svanuća, odnosno opasnosti od američkih aviona, neće ni pokušati da iskrcaju trupe, Amerikanci su 15. novembra 35 minuta posle ponoći prekinuli gonjenje. Bojni brodovi Južna Dakota i i Vašington otplovili su za Numeju, a dva oštećena razarača - od kojih je jedan zbog zadobijenih oštećenja na putu potonuo - za Espiritu Santo. Japanski bojni brod Kirišima potopili su sami Japanci 15. novembra, posle neuspelih pokušaja da se spase. Suprotno očekivanju Amerikanaca, admiral Tanaka je sproveo transportne brodove do Gvadalkanala, ali je uspeo da iskrca samo preživelo ljudstvo (oko 2.000 ljudi) bez opreme. U toku iskrcavanja Japance su napali američki avioni, a potom i jedan razarač koji je potopio sva 4 transportna broda. Time je trodnevna bitka kod Gvadalkanala završena.

Posledice

Iako su Japanci pretrpeli nešto manje gubitaka u ratnim brodovima od protivnika, strategijski uspeh bio je na strani Amerikanaca, koji su uništili gotovo kompletnu japansku diviziju i odbili najteži u nizu japanskih napada na mostobran. Štaviše, po posledicama za Japance (koji, za razliku od Amerikanaca, nisu bili u stanju da nadoknade pretrpljene gubitke u iznuravajućim operacijama), bitka kod Gvadalkanala je predstavljala prekretnicu, čiji je epilog bila odluka Japanaca od 4. januara 1943. o napuštanju Gvadalkanala.