Портал:Istorija/Biografija 43

Luj XIV (5. septembar 1638. — 1. septembar 1715) je bio kralj Francuske iz dinastije Burbona od (1643—1715), sin Luja XIII i Ane Austrijske. Postao je kralj 14. maja 1643, nekoliko meseci pre petog rođendana. U njegovo ime je vladala kao regent njegova majka Ana Austrijska, koja je glavninu vlasti predala kardinalu Mazarenu. Nakon smrti predsednika vlade |kardinala Mazarena 1661. Luj XIV je preuzeo osobnu kontrolu nad vladom. Vladavina Luja XIV, poznatog kao Kralj Sunce (fr. Le Roi Soleil) ili Veliki Luj (fr. Louis le Grand) trajala je 72 godine. Bila je to najduža vladavina u evropskoj istoriji. Ojačao je moć i uticaj Francuske u Evropi. Francuska je u doba njegove vladavine ratovala u tri velika rata: Francusko-holandski rat, Rat Velike alijanse i Rat za špansko nasleđe. Učestvovala je i u dva manja rata: Devolucioni rat i Rat za reujedinjenja.

Političku i vojna scenu Francuske tokom njegova života činile su takve ličnosti kao kardinal Mazaren, Nikola Fuke, Žan Batist Kolber, Mišel Letelije, Luvoaz, Veliki Konde, Anri Tiren, Voban, maršal Vilar i Turvil. Dok je vladao Francuska je postigla ne samo političku i vojnu nadmoć, nego je dominirala i kulturom sa različitim ličnostima kao što su bili Molijer, Žan Rasin, Žan de Lafonten, Šarl Lebrin ,Žan Batist Lili, Jasent Rigo, Andre Lenotr, Klod Perol i Žil Mansar. Kulturna dostignuća tih ljudi doprinela su prestižu Francuske, njenog naroda, jezika i kralja.

Luj XIV je uspešno radio na stvaranje centralizovane države, u kojoj se vladalo iz prestolnice. Stvorio je modernu državu od dotada rascepkane feudalne države. Luj XIV je postao primer apsolutističkog vladara. Često mu se pripisuje fraza „Država to sam ja“ (fr. L'État, c'est moi) , iako istoričari smatraju da su mu to verovatno prišili politički protivnici, kao stereotipan način potrde njegovog apsolutizma. Sasvim suprotno od toga, Luj je na samrti rekao „Ja umirem, ali država će uvek ostati“. (fr. Je m'en vais, mais l'État demeurera toujours).

...dalje...