Портал:Olimpijske igre/Izabrana biografija
Izabrane biografija [uredi izvor]
01. nedelja[uredi izvor]
Alberto Tomba (ital. Alberto Tomba) je bivši italijanski alpski skijaš. Dominirao je u tehničkim disciplinama krajem 1980-ih i 1990-ih. Osvojio je tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama, dva puta je bio svetski prvak, jednom pobednik u ukupnom poretku Svetskog kupa, i po četiri puta je osvajao male kristalne globuse u slalomu i veleslalomu. Tokom karijere stekao je nadimak Tomba la Bomba.
Alberto Tomba je rođen u Bolonji a odrastao je u selu Kastel de Briti u opštini San Lacaro di Savena. Kraj u kome je odrastao nije imao tradiciju alpskog skijanja ali su se u blizini nalazila skijališta u Monte Čimonu i Korno ale Skale. Kao dečak bavio se tenisom, fudbalom i vožnjom kros motora, da bi se kasnije ipak odlučio za alpsko skijanje.
Osvojio je četvrto mesto na Juniorskom prvenstvu sveta 1981. i na taj način je ušao u B tim Italije. Te godine je na egzibicionom takmičenju u paralelnom slalomu na stadionu San Siro u Milanu ostvario neočekivanu pobedu nad svojim kolegama iz A tima. Posle tri pobede u Evropa kupu, devetnaestogodišnji Tomba debitovao je 1985. u Svetskom kupu u Madoni di Kampiljo. Dva meseca kasnije zadivio je svet osvojivši šesto mesto u Oreu u Švedskoj, iako je imao startni broj 62. Među prvih troje plasirao se sledeće sezone u Alta Badiji, u decembru 1986. Na Svetskom prvenstvu u Kran Montani 1987. osvojio je bronzanu medalju u veleslalomu.
02. nedelja[uredi izvor]
Gregor Šliri Šlirencauer (nem. Gregor "Schlieri" Schlierenzauer) je austrijski ski-skakač. Rođen je 7. januara 1990. u Insbruku, glavnom gradu oblasti Tirol u Austriji. Bio je juniorski šampion u skijaškim skokovima u sezoni 2005/2006, da bi se u sezoni 2006/2007. otisnuo u profesionalce, sa samo 16 godina. U avgustu 2008. je pobedio u letnjem Grand Pri takmičenju.
Prvi put na skije je stao sa samo dve godine. Kada je imao osam godina, počeo je da trenira skijaške skokove, u klubu "SV Innsbruck-Bergisel". Njegov ujak, Markus Prok, odlučio je da bude njegov menadžer. Zahvaljujući svom ujaku, Šlirencauer je potpisao ugovor sa kompanijom skija "Fischer" 2001. godine, a pet godina kasnije i sa kompanijom "Red Bull".
Takmičio se u juniorskom Kontinentalnom kupu. U februaru 2006. godine, osvojio je Juniorsko svetsko prvenstvo u Kranju, Slovenija. Trener austrijske profesionalne reprezentacije, Aleksander Pojtner, pozvao je Šlirencauera da se takmiči u Svetskom kupu. Njegov prvi nastup bio je 12. marta 2006. na skakaonici Holmenkolen, kada je zauzeo 24. mesto.
03. nedelja[uredi izvor]
Darja Vladimirovna Domračeva (rus. Да́рья Влади́мировна До́мрачева, blr. Дар’я Уладзіміраўна Домрачава Minsk 3. avgust 1986) je beloruska biatlonka.
Darja Domračeva je rođena 1986. u Minsku u porodici arhitekata. Kada joj je bilo 4 godine, roditelji zbog posla porodično preselili u sibirski u grad Njaganj, gde su radili na njegovoj izgradnji. Kao mala Darja je išla na ples i košarku, ali se već sa 6 godina uz svog starijeg brata zainteresovala za skijaško trčanje. Darja je se u školi kretala od dobrog do odličnog uspeha. Skoro sve svoje slobodno vreme provodila je na treninzoma, druženju i takmičenjima. Školski raspust je provodila u Minsku.
Godine 1999. je počela trenirati i takmičiti se u biatlonu. Završila je srednju ekonomsko-pravnu školu i upisala fakultet sa sportski menadžment.
Jednog dana, Darja se sa porodicom vratila iz Njaganja u Minsk, gde je dobila ponudu, od trenera ženske biatlonske reprezentacije, da se takmiči za Belorusiju. Darja to odmah prihvata i počinje da trenira sa reprezentacijom Belorusije. Obzirom da je rođena u SSSRu, koji se raspao 1991. šest meseci je tražila dok nije dobila dozvolu da može da nastupa za Belorisiju, a ne za Rusiju. Odlučujući faktor su bile beloruske matične knjige rođenih. U to vreme Domračeva je već bila višestruka juniorska prvakinja Rusije i pobednik juniorskih takmičenja na evropskom nivou.
04. nedelja[uredi izvor]
.jpg)
Franc Klamer (nem. Franz Klammer) je bivši austrijski alpski skijaš. Osvajač je zlatnih medalja sa Olimpijskih igara i Svetskih prvenstava. Bio je specijalista za spust i sa 25 pobeda drži rekord po broju pobedu u toj disciplini u Svetskom kupu.
U Svetskom kupu je debitovao 15. decembra 1972. u Val Gardeni gde je osvojio peto mesto u spustu. Naredne sezone je bio drugi u poretku za spust iza Švajcarca Rolana Kolombena. Te sezone je ostvario svoju prvu pobedu u spustu 22. decembra 1973. u Šladmingu. Već na početku sezone 1974/75. Klamerov najveći konkurent u spustu Rolan Kolomben se teško povredio. To je Klameru omogućilo da te sezone ostvari potpunu dominaciju u spustu i pobedi u osam od devet trka. Jedino u Meževu nije završio trku što ga je koštalo velikog kristalnog globusa. Na Olimpijskim igrama 1976. u Inzbruku, Klamer je osvojio zlatnu medalju spustu nadmašivši aktuelnog olimpijskog pobednika Bernharda Rusija za 0,33 sekunde.
Iako je bez problema pobeđivao u spustu Franc Klamer nije mogao da osvoji veliki kristalni globus zbog slabih nastupa u veleslalomu, dok se u slalomu nije ni takmičio. Tako je u sezoni 1975/76. bio četvrti, u sezoni 1976/77. treći a u sezoni 1977/78. peti u ukupnom poretku Svetskog kupa. U periodu 1975-77 Franc Klamer je tri puta pobedio u Kicbilu.
05. nedelja[uredi izvor]
Mihaela Dorfmajster (nem. Michaela Dorfmeister) je bivša austrijska alpska skijašica. Osvojila je veliki kristalni globus, zlatne medalje na olimpijskim igrama i svetskim prvenstvima. Ona je najstarija skijašica koja je ostvarila pobedu u Svetskom kupu.
Rođena je u Beču, a sa četiri godine se preselila u Nojzidl, gde je naučila da skija. Sa četrnaest godina počela je da skija u školi skijanja Skihandelsschule u Šladmingu. Sa sedamnaest godina postala je omladinska prvakinja Austrije u spustu i slalomu. Iste godine učestvovala je i na seniorskom prvenstvu Austrije gde je, na opšte iznenađenje, pobedila znatno starije i iskusnije protivnice.
U Svetskom kupu debitovala je 21. decembra 1991. u Ser Ševaljeu u spustu i osvojila je 26. mesto. Prvu pobedu je zabeležila tek četiri godine kasnije, 16. decembra 1995. u Zankt Antonu am Arlbergu. Međutim ni nakon te pobede nije imala značajnije rezultate. Na Zimskim olimpijskim igrama 1998. u Naganu izgubila je zlatnu medalju u superveleslalomu za samo jednu stotinku od Pikabu Strit. Naredne godine na Svetsko prvenstvu 1999. u Vejlu osvojila je srebro u spustu i bronzu u superveleslalomu.
Prvi kristalni globus je osvojila u veleslalomu u sezoni 1999/2000, dok je u ukupnom poretku Svetskog kupa bila drugoplasirana iza sunarodnice Renate Gečl.
06. nedelja[uredi izvor]
Jaromir Jagr (češ. Jaromír Jágr; rođen 15. septembra 1972. u Kladnu, Čehoslovačka) je profesionalni igrač hokeja na ledu iz Češke Republike. Igra u napadu na poziciji desnog krila. Trenutno igra u NHL klubu Filadelfija flajersi.
Igračku karijeru započeo je u juniorskoj ekipi kluba iz svog rodnog mesta HK Kladno (1984/88), a nastavio u seniorskoj postavi istog kluba. Jagr je izabran kao peti pik na draftu NHL lige 1990. od strane ekipe Pitsburg pengvinsa u kojima je odigrao 11 sezona i osvojio dve titule Stenli kupa (1991. i 1992). Sa reprezentacijom Češke osvojio je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama 1998. u Naganu i bronzu u Torinu 2006. godine. Vlasnik je i dve zlatne medalje sa svetskih prvenstava (2005. i 2010). Na Olimpijskim igrama u Vankuveru 2010. Jagr je na ceremoniji svečanog otvaranja nosio zastavu svoje zemlje.
Član je prestižne hokejaške Zlatne trojke od 2005. godine i tek jedan od dvojice čeških igrača sa ovim priznanjem (drugi je Jirži Šlegr). Jagr je suvlasnik u hokejaškom klubu Kladno koji se takmiči u češkoj ekstraligi.
07. nedelja[uredi izvor]
Lindsi Von (engl. Lindsey Vonn), devojačko Kildou, je američka alpska skijašica. Trostruka je uzastopna pobednica Svetskog kupa u skijanju (2008, 2009, 2010), što je pre nje postigla samo Anemari Mozer-Prel. Pored titule u generalnom plasmanu osvojila je i male kristalne globuse u spustu (2008, 2009, 2010. i 2011), superveleslalomu (2009, 2010. i 2011), kao i u super kombinaciji (2010. i 2011). Osvajačica je zlatne medalje na Zimskim olimpijskim igrama u Vankuveru 2010. u spustu. Zabeležila je 53 pobede u Svetskom kupu u svih pet disciplina i dve zlatne i tri srebrne medalje na Svetskim prvenstvima. Svi ovi uspesi Lindzi Von čine najuspešnijom američkom skijašicom u istoriji.
Vonova je rođena u Sent Polu u Minesoti kao Lindzi Kerolin Kildou a odrasla je u obližnjem Epl Veliju. Počela je da skija kada je imala tri godine, posle čega je postala deo čuvenog programa Eriha Zajlera u Bak Hilu. Njen otac, Alen Kildou, koji se takođe bavio skijanjem, ju je veoma podsticao da se bavi ovim sportom. Počela je da se takmiči sa sedam godina a na međunarodnim takmičenjima je učestvovala sa devet godina
Kada je imala deset godina upoznala je osvajačicu zlatne medalje Pikabu Strit, koju smatra svojim idolom. Vonova je često odlazila u Kolorado sve dok se njena porodica nije konačno preselila u Vejl krajem 90-tih godina dvadesetog veka.
08. nedelja[uredi izvor]
Žan-Klod Kili (fr. Jean-Claude Killy) je bivši francuski alpski skijaš koji je dominirao ovim sportom krajem 1960-ih. Osvojio je sve tri medalje na Zimskim olimpijskim igrama u Grenoblu 1968. Osvajač je velikog kristalnog globusa za prve dve sezone Svetskog kupa u alpskom skijanju.
Kili je rođen u Sen Kluu, predgrađu Pariza, tokom nacističke okupacije Francuske. Po završetku rata njegova porodica se preselila u Val d'Izer, poznati skijaški centar u Alpima. Njegova majka Madlin je napustila porodicu kada mu je bilo sedam godina, pa je njegov otac Rober morao da se brine o njemu, njegovoj starijoj sestri Frans, i mlađem bratu Miku. Žan-Klod je poslat u internat u Šamberi, koji je udaljen 130 kilometara od sela Savoj gde su živeli, međutim to je veoma teško prihvatao.
Kili je veću pažnju posvećivao skijanju nego školi. Otac mu je dozvolio da napusti školovanje kada je imao petnaest godina, a godinu dana kasnije postao je član francuskog juniorskog tima. Tih godina bio je veoma brz u trkama iako ih veoma često nije završavao, pa početkom 1960-ih nije beležio veće uspehe.
Decembra 1961. Kili je po prvi put pobedio u nekoj međunarodnoj trci i to u veleslalomu. Trka je održana u Val d'Izeru a on je startovao kao 39.
09. nedelja[uredi izvor]
Jelena Dokić (rođena 12. aprila 1983. u Osijeku, SFR Jugoslavija) je australijska teniserka. Dokićeva je tenisku karijeru počela u Australiji, u jednom periodu je imala nastupala pod zastavom Srbije i Crne Gore, da bi se ponovo vratila da igra za Australiju.
Njen najveći uspeh je četvrto mesto na VTA listi. Ipak, zbog porodičnih problema, 2006. godine je potpuno ispala sa liste. Godine 2008, pod zastavom Australije, polako se vraća u svet tenisa, osvojivši dve ITF titule i tako se našla u najboljih 200 igračica planete.
Dokićeva je više puta ostvarila pobede nad igračicama koje su bile prve na VTA listi. Među njima su Martina Hingis (prvo kolo Vimbldona 1999), Kim Klajsters (u Cirihu 2003) i Venus Vilijams (u Rimu 2000). Takođe je pobeđivala igračice visokog kalibra kao što su Monika Seleš, Meri Pirs, Žistin Enen i Dženifer Kaprijati. Njena značajna dostignuća su polufinale Vimbldona 2000. kao i igranje meča za bronzanu medalju na Olimpijskim igrama 2000. u Sidneju, u kom je izgubila od Monike Seleš.
10. nedelja[uredi izvor]
Nađa Higl (Pančevo, 2. januar 1987) je reprezentativka Srbije u plivanju u discilinama 100 i 200 metara prsnim stilom. Članica je Plivačkog kluba Tamiš iz Pančeva, a trener joj je Sebastijan Higl. Visoka je 173 cm, a teška 69 kg. Na Svetskom prvenstvu u plivanju u Rimu 31. jula 2009. godine osvojila je zlato u disciplini 200 m prsno a svojim rezultatom 2:21,62 postavila novi evropski rekord u toj disciplini. Ovim uspehom Higlova je ušla u istoriju srpskog plivanja, kao prva žena koja je postala svetska prvakinja.
Krajem godine dobila je zlatnu značku Sporta, nagradu za najboljeg sportistu u Srbiji, Olimpijski komitet Srbije je proglašava za sportiskinju godine.
Učestvovala je i na Evropskom prvenstvu na malim bazenima 2007. u Debrecinu, Svetskom prvenstvu u malim bazenima 2008. u Mančesteru, Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu. Evropskom prvenstvu u kratkim bazenima 2008. u Rijeci, Mediteranskim igrama 2009. u Peskari i Letnjoj univerzijadi 2009. u Beogradu.
Drži nacionalne rekorde u disciplinama 100 metara prsno (1:07,80) i 200 metara prsno (2:21,62)
11. nedelja[uredi izvor]
Karlton Frederik Luis (rođen 1. jula 1961. u Birmingemu, Alabama, SAD), je bivši američki atletičar. U izboru MOK-a proglašen najboljim atletičarem XX vijeka, a po mišljenju mnogih je i najbolji sportista svih vremena.
Karl Luis je osvojio devet zlatnih i jednu srebrnu olimpijsku medalju na olimpijskim igrama (OI) 1984, 1988, 1992 i 1996. (Los Anđeles, Seul, Barselona i Atlanta); Osmostruki je svjetski prvak u atletici na svjetskom prvenstvu (SP) od 1983. do 1993, i to kad su se svjetska atletska prvenstva održavala svake četiri godine, a ne svake dvije, kao danas. Karl Luis, sportski fenomen, koji će se teško ponoviti, ujedinio je u svojim uspjesima podvige više vrhunskih atletičara. Ponovio je podvig koji je prije njega ostvario Džesi Ovens u Berlinu, 1936, pobijedivši na 100 m, 200 m, u skoku u dalj i u štafeti 4 puta 100 m. Ponovio je podvig svog sunarodnika Al Ertera, koji je pobijedio na četiri Olimpijade (od 1956. - 1968, u bacanju diska), pobijedivši takođe na četiri Olimpijade, u skoku u dalj. Pri tom treba napomenuti da niko, prije ni poslije njega, nije u skoku u dalj pobijedio čak ni dva puta. Uz to, nijedan sprinter nije pobijedio na olimpijskim igrama dva puta na 100 m, a Karl Luis je to učinio 1984. i 1988.
12. nedelja[uredi izvor]
Ulf Timerman (nem. Ulf Timmermann, Istočni Berlin, DDR 1. novembar 1962.) je istočnonemački atletičar koji se takmičio u bacanju kugle, koji je dva puta postavljao svetski rekord u bacanju kugle u toku osamdesetih godina. Bio je prvi od samo dvojice atletičara koji su do danas prebacili 23 metra, zajedno sa Rendijem Barnsom.
Timerman je rođen u Istočnom Berlinu u sportskoj porodici. Bacanjem kulle se počeo baviti od 13 godine. Svoj prvi svetski rekord postavio je 1985. godine baciši kuglu na 22,62 metra. Dana 22. maja 1988. godine postao je prvi bacač koji je bacio kuglu preko 23 metara, sa hicem od 23,06 metara u Haniji u Grčkoj.
Osvojio je zlatnu medalju za Istočnu Nemačku na Olimpijskim igrama 1988. u Seulu, pobedivši Rendija Barnsa iz SAD. Takmičenje je bilo veoma jako, tako da bi četvrtoplasirani, rezultatom koji je postigao, pobedio u bacanju kugle na svim olimpijskim igrama održanim do tada. Na Letnjim olimpijskim igrama 1992. učestvovao je kao član Nemačke reprezentacije, ali je razočarao osvojivši 5 mesto.
Timerman je najbolji bacač kugle svih vremena koji koristi kliznu tehniku. On takođe je najviše puta prebacio 22 metra (16 puta). Trener mu je bio Verner Goldman, stručnjak za bacanje kugle i bacanje diska.
13. nedelja[uredi izvor]
Jelena Janković (rođena 28. februara 1985. u Beogradu, SFR Jugoslavija) je profesionalna teniserka Srbije. 11. avgusta 2008. godine, Jankovićeva je zauzela prvu poziciju na VTA listi najboljih teniserki sveta, na kojoj se zadržala samo nedelju dana. Od 6. oktobra 2008, pa do 2. februara 2009. bila je prva na VTA listi.
Jankovićeva u svojoj karijeri nije osvojila nijedan Grend slem turnir, ali je dostigla polufinala Otvorenog prvenstva Australije (2008), Otvorenog prvenstva Francuske (2007, 2008) i Otvorenog prvenstva Sjedinjenih Država (2006), kao i finale istog turnira (2008), u kom je izgubila od Serene Vilijams. Zajedno s Škotom Džejmijem Marijem, osvojila je Vimbldon 2007. u konkurenciji mešovitih parova.
Jelena je poznata kao jedna od najkonstantijih igračica, jer je među najboljih 10 na VTA listi neprestano bila više od četiri godine. Jedna je od samo tri teniserke koje su bile broj 1 i u juniorskoj i u seniorskoj konkurenciji, kao i jedna od sedam koje su pobedile obe sestre Vilijams, Venus i Serenu na istom turniru.
14. nedelja[uredi izvor]
Spiridon „Spiros“ Luis (grč. Σπυρίδων "Σπύρος" Λούης; rođ. 12. januara 1873. - umro 26. marta 1940.) bio je grčki vodonoša koji je na Prvim modernim Olimpijskim igrama u Atini 1896. godine pobedio u maratonu i nakon toga je postao nacionalni junak.
Nakon početka prvih modernih Olimpijskih igara pokazalo se da grčki takmičari nisu mogli da osvoje ni jedno odličje u atletskim disciplinama što je publika očekivala. Najzad, prvi maraton je održan 10. aprila (ili 29. marta po julijanskom kalendaru koji je u to vreme korišćen u Grčkoj) kada je pukovnik Papadiamantidis dao znak za početak trke u kojoj je učešće uzelo ukupno 17 takmičara od kojih su trinaestorica predstavljali Grčku.
I pored brojčane prednosti Grka u maratonskoj trci je u početku vodio Francuz Albin Lemusije koji je sve do 32km bio u vođstvu, ali je zatim morao da odustane zbog iscrpljenosti. Vođstvo je tada preuzeo olimpijski pobednik na 800 i 1500 metara, Australijanac Tedi Flak ali je i on kolabirao nakon čega je Luis izbio na prvo mesto. Atmosfera na olimpijskom stadionu, gde je trka trebalo da se okonča, je bila napeta sve dok policijski glasnik nije javio da je u vođstvu domaći takmičar. Hiljade prisutnih je oduševljeno počelo da viče: " Helen ! Helen ! ", dok su dvojica grčkih prinčeva, prestolonaslednik Konstantin i njegov brat Đorđe, pohrlili da dočekaju Luisa i da sa njim optrče poslednji krug. Nakon što je tokom trke popio pomalo vina, mleka, piva, soka od pomorandže i pojeo jedno uskršnje jaje, Luis je okončao trku sa pobedničkim vremenom 2: 58: 50.
15. nedelja[uredi izvor]
Mario Ančić (Split, 30. mart 1984) je bivši profesionalni hrvatski teniser. Profesionalno je počeo da se bavi tenisom 2001. godine sa 16 godina, a već sa 17 se kvalifikovao na Vimbldon i u prvom kolu porazio Rodžera Federera. Time je postao jedini teniser sveta, osim Bjern Borga koji je uspeo da kao tinejdžer pobedi na Centralnom terenu Vimbldona.
Ančić i njegov sunarodnik Ivan Ljubičić postali su i prvi par u istoriji Dejvis kupa kojem je pošlo za rukom da pobede američku kombinaciju Bob i Majk Brajan. Ančić je pomogao Hrvatskoj da osvoji Dejvis kup 2005. kada je ponovo s Ljubičićem trijumfovao nad slovačkim predstavnicima u Dejvis kupu.
Ančić je 2009. godine najavio da planira da se u januaru 2010. vrati na teren na nekoliko evropskim APT čelendžerima. Njegov najbolji rezultat je bilo finale na jednom fjučersu u SAD.
Prvi veći turnir na kom je igrao bio je Otvoreno prvenstvo Indijan Velsa 2010. godine gde je stigao do trećeg kola nakon pobedama nad Bobijem Rejnoldsom i Žulijena Benetoa, ali je izgubio od Nadala 6:2, 6:2. Nije imao više uspeha sledeće nedelje na mastersu u Majamiju, gde je ispao u prvoj rundi od Žeremija Šardija. Ančić je nastavio da igra čelendžere bez većeg uspeha.
Ančić je 21. februara 2011. godine najavio da se povlači iz sveta profesionalnog tenisa zbog mononukleoze. Okončao je svoju karijeru sa 3 titule, 200 pobeda i 135 poraza.
16. nedelja[uredi izvor]
Dražen Petrović (Šibenik, 22. oktobar 1964 – Denkendorf, 7. jun 1993) je bio jugoslovenski i hrvatski košarkaš, jedan od najboljih evropskih košarkaša svih vremena. Njegov stariji brat je bivši jugoslovenski i hrvatski košarkaš i trener Aleksandar Petrović. Petrović je karijeru započeo u Šibenci, nastavio u Ciboni i Real Madridu, sa kojima je imao najviše uspeha. Karijeru ja kasnije nastavio u NBA klubovima Portland trejl blejzersi i Nju Džerzi Netsi.
Dražen Petrović je rođen u Šibeniku u porodici Jovana i Biserke Petrović. Njihovo prvo dete, Aleksandar, će biti prvi koji će krenuti košarkaškim stopama, a Dražen će ga pratiti. Sa 13 godina Dražen je počeo da igra u mlađim selekcijama u lokalnom KK Šibenka; sa 15 godina je ušao u prvi tim, odmah pošto je Šibenik izborila mesto u prvoj ligi.
Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je bronzanu i srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1984. i 1988, a sa Hrvatskom srebrnu medalju 1992. 1985. godine godine primio je zlatnu značku Sporta, nagradu za najboljeg sportistu u Jugoslaviji. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj 7. juna 1993. Smatra se važnim delom prethodnice koja je dovela do velikog uticaja evropskih košarkaša u NBA. Godine 2008. ULEB ga je izabrao među 50 ljudi koji su najzaslužniji za razvoj košarke u Evropi.
17. nedelja[uredi izvor]
Serena Jameka Vilijams (engl. Serena Jameka Williams; rođena 26. septembra 1981. u Saginu, Mičigen, SAD) je profesionalna teniserka iz Sjedinjenih Američkih Država. Njena starija sestra je uspešna američka teniserka Venus Vilijams.
Trenutno je najbolje rangirana američka teniserka. Nakon što je osvojila Otvoreno prvenstvo SAD 2008. vratila se na 1. mesto na VTA listi nakon gotovo šest godina. Osvojila je 37 titula, od toga su trinaest Grend slem titule. Serena Vilijams je jedna od retkih teniserki koja može da se pohvali time da je osvojila sve četiri Grend slem titule i u pojedinačnoj konkurenciji i u parovima.
Serena je rođena u Sanginu, u državi Mičigen, SAD. Kada je imala četiri godine, ona i njene četiri sestre su se sa roditeljima Ričardom i Orasin (zvanom Brendi) preselile u Los Anđeles. Tenis je počela da trenira pod uticajem svog oca Ričarda.
Serena je jedna od najuspešnijih teniserki današnjice, i po mišljenjima mnogih, jedna od najboljih teniserki svih vremena. Pored 13 Grend slem titula pojedinačno i 12 u parovima, Serena je osvojila i dve zlatne medalje na Olimpijskim igrama u parovima, u Sidneju 2000. i Pekingu 2008.
18. nedelja[uredi izvor]
Tina Maze (sloven. Tina Maze) je slovenačka alpska skijašica.
Tokom karijere ostvarila je dvadeset tri pobede u Svetskom kupu. Na Zimskim olimpijskim igrama 2014. u Sočiju, osvojila je zlatnu medalju u spustu, što je prva zlatna medalja za Sloveniju na zimskim olimpijskim igrama.
Na Svetskim prvenstvima, ima srebrnu medalju u veleslalomu sa Svetskog prvenstva 2009. i zlatne u veleslalomu na Svetskom prvenstvu 2011 i u superveleslalomu na Svetskom prvenstvu 2013. Tina Maze je 2012. godine (u skijaškoj sezoni 2012/13) ušla u istoriju ženskog skijanja kao prva skijašica koja je do kraja kalendarske godine okončala sa preko 1.000 poena. Tina Maze je osvojila 1.059 poena.
19. nedelja[uredi izvor]
Darja Vladimirovna Domračeva (rus. Да́рья Влади́мировна До́мрачева, blr. Дар’я Уладзіміраўна Домрачава; Minsk 3. avgust 1986) je beloruska biatlonka.
Darja Domračeva je rođena 1986. u Minsku u porodici arhitekata. Kada joj je bilo 4 godine, porodica se preselila u sibirski u grad Njaganj, gde su njeni roditelji radili na njegovoj izgradnji. Kao mala, Darja je išla na ples i košarku, ali se već sa 6 godina uz svog starijeg brata zainteresovala za skijaško trčanje. Darja je se u školi kretala od dobrog do odličnog uspeha. Skoro sve svoje slobodno vreme provodila je na treninzoma, druženju i takmičenjima.
Godine 1999. je počela da trenira i da se takmiči u biatlonu. Završila je srednju ekonomsko-pravnu školu i upisala fakultet sa sportski menadžment.
Najveći uspeh u Svetskom kupu ostvarila je na kraju sezone 2010/11. kada je u ukupnom plasmanu discipline masovni start bila prva. U konkurenciji 87 biatlonki iz 31 zemlje u takmičenju na 15 kilometara pojedinačno u biatlonu za žene na Zimskim olimpijskim igrama 2010. u Vankuveru, Darja je osvojila bronzanu medalju.
20. nedelja[uredi izvor]
Džejms Klivlend „Džesi“ Ovens (engl. Jesse Owens; 12. septembar 1913 — 31. mart 1980), je slavni američki atletičar, koji je ostao upamćen po svom četverostrukom trijumfu na Olimpijskim igrama u Berlinu, 1936. godine, gde je bio prva zvezda igara.
Rođen je u Oukvilu, Alabama, a odrastao je u Klivlendu, Ohajo. Ime Džesi dao mu je učitelj u školi u Klivlendu, koji nije razumeo izgovor malog Džejmsa. Kada je Džejms rekao da ga svi oslovljavaju sa J. C. (Džej Si), učitelj je razumeo da je rekao Džesi, pa je taj nadimak nosio do kraja života.
Atletikom je počeo da se bavi u osnovnoj školi, na nagovor trenera Čarlsa Rajlija. On ga je uvrstio u školski tim i omogućio mu da trenira samostalno, pre škole, dok je ostatak tim trenirao posle škole. Džesi je posle škole morao da radi u obućarskoj radionici.
Na sebe je skrenuo pažnju sportske javnosti na Državnom prvenstvu srednjih škola 1933. godine u Čikagu, kada je nastupajući za svoju školu Ist tehnikal, izjednačio svetski rekord na 100 jardi (91 m) u vremenu 9,4 s i pobedio u skoku udalj sa rezultatom 7,56 m.
21. nedelja[uredi izvor]
.jpg)
Mate Parlov (Imotski, FNRJ, 16. novembar 1948 — Pula, 29. jul 2008) je bio jugoslovenski i hrvatski bokser. Bio je olimpijski pobednik na na Olimpijskim igrama 1972. u Minhenu, svetski prvak u Havani 1974. i dvostruki šampion Evrope u poluteškoj kategoriji. Takođe je bio profesionalni prvak Evrope i sveta u verziji Svetskog bokserskog saveta. Pored evropskih, svetskih i olimpijskih titula, Parlov je osam puta (1967-1974) osvajao titulu prvaka Jugoslavije, dva puta je osvajao Zlatnu rukavicu, a pet puta (1970-1974) titulu najboljeg na Balkanu.
Parlov je rođen 16. novembra 1948. godine u Imotskom. Boksom je počeo da se bavi sa 16 godina u Bokserskom klubu "Pula" i posle tri godine osvojio je titulu prvaka Jugoslavije u poluteškoj kategoriji. Bio je levoruk, što mu je znatno pomoglo u karijeri.
Prvi veći uspeh na međunarodnoj sceni ostvario je 1969. kada je u Bukureštu postao vicešampion Evrope. Dve godine kasnije u Madridu je osvojio zlatnu medalju. Na Olimpijskim igrama u Minhenu Parlov je osvojio zlato u finalu protiv Kubanca Gilberta Karilja, u kojem su oba rivala bila u nokdaunu. Meč je prekinut 21 sekundu pre kraja druge runde, kada se Kubanac četvrti put našao na podu. U Beogradu 1973. odbranio je titulu prvaka Evrope u poluteškoj kategoriji. Svoju dominaciju u poluteškoj kategoriji potvrdio je na svetskom prvenstvu u Havani kada je osvojio titulu amaterskog prvaka sveta u poluteškoj kategoriji.
22. nedelja[uredi izvor]
Jasna Šekarić (Beograd 17. decembar 1965. godine kao Jasna Brajković) je srpska sportistkinja i reprezentativka Srbije u streljaštvu. Višestruka je olimpijska, svetska i evropska prvakinja.
Odrasla je u Osijeku, gde je počela da se bavi streljaštvom. U školskoj sekciji se prvo takmičila puškom i imala lepe plasmane na regionalnim đačkim takmičenjima. Nešto kasnije počela je da koristi pištolj. 1990. ponovo dolazi u Beograd i zatim slede uspešmne godine na sportskom i privatnom planu.
Mnogi koji je pozanju, kažu da je nasmejana i vedra osoba.
Razvedena je i ima dvoje dece, Leu i Luku.
Više puta je proglašavana za najbolju sportiskinju i strelca Jugoslavije, Hrvatske, SCG, Srbije. 1988. i 1994. godine dobila je zlatnu značku Sporta, nagradu za najboljeg sportistu u Jugoslaviji. Tri puta, 1990, 1995. i 2005. je progalšavana za najboljeg strelca u svetu, a 2000. godine Međunarodna sportska streljačka federacija (ISSF) ju je proglasila za najboljeg strelca sveta 20. veka. U karijeri je osvojila preko 90 medalja na velikim takmičenjima (Olimpijske igre, svetska i evropska prvenstva, svetski kupovi, Mediteranske igre...).
Na Olimpijskim igrama osvojila je pet medalja, jedno zlato, tri srebra i jednu bronzu. Jedini je strelac, koji je na svakom nastupu na Olimpijskim igrama uspeo da se plasira u finale. Dva puta olimpijsko zlato joj je zamalo izmaklo. U Barseloni 1992, je izgubila zlatnu olimpijsku medalju uprkos činjenici da je imala identičan rezultat kao pobednica, Marina Logvinenko.
23. nedelja[uredi izvor]
Adolf Šmal (nem. Adolf Schmal; 18. avgust 1872 — 28. avgust 1919) je austrijski biciklista, koji je učestvovao na prvim Olimpijskim igrama 1896 u Atini.
Učestvovao je u četiri discipline, trci na 10 kilometara, trci na 100 kilometara, trci 12 sati i trci na 333,3 metra. Najbolji rezultat je ostvario u trci 12 sati, u kojoj je izvezao 314,997 km i osvojio zlatnu medalju pobedivši Frenka Kipinga sa krugom prednosti. Ostvario je dobre rezultate u trkama na 10 kilometara i na 333,3 metra, osvojivši bronzu u obe ove discipline. U dužoj disciplini je kroz cilj prošao iza dva Francuza, Pola Masona i Leona Flamana, a njegovo ostvareno vreme nije zabeleženo. U kraćoj trci ostvario je isto vreme kao i Grk Stamatios Nikolopulos 26.0 s. U ponovljenoj vožnji postigao je rezultat od 26.6 s, za 1.2 s slabije vreme od Nikolopulosa. Učestvovao je i u trci na 100 kilometara, ali je odustao. Takođe se takmičio i u mačevanju, u disciplini sablja, zabeleživši samo jednu pobedu iz četiri borbe.
Njegov sin, Adolf Šmal Mlađi, učestvovao je na Letnjim olimpijskim igrama 1912.
24. nedelja[uredi izvor]
Milorad Čavić (Anahajm, Kalifornija, 31. maja 1984) je srpski plivač, član plivačkog kluba Partizan iz Beograda. Student je Univerziteta Kalifornije u Berkliju, SAD.
Čavić se kao šesnaestogodišnjak plasirao na Olimpijske igre u Sidneju, na kojima se takmičio u disciplini 50 m slobodno, ali nije ostavio zapaženiji rezultat.
Na Evropskom prvenstvu u plivanju u malim bazenima u Dablinu 12. decembra 2003. godine oborio je svetski rekord (50,02) na 100 m. U periodu od 12. decembra 2003. do 26. marta 2004. bio je nosilac svetskog rekorda na 100 m delfin, kada ga je oborio Ijan Kroker. Ipak, Čavićev rezultat se i danas vodi kao evropski rekord.Na istom takmičenju osvojio je srebrnu medalju u trci 50 m slobodnim stilom.
Na Olimpijskim igrama 2004. u Atini Čavić je lako prošao kvalifikacije na 100 mrtara delfin. U polufinalu mu je zbog greške na opremi ušla voda u kupaći kostim, pa je ostao bez medalje.
Zbog bolova u leđima u martu 2006. je ostavio plivanje, ali se vratio uz pomoć svog cimera. Na Evropskom prvenstvu u Helsinkiju u decembru 2006. godine odbranio je titulu prvaka Evrope u trci 100 m delfin, a osvojio je i drugo mesto u disciplini 50 m slobodno. Na sledećem Evropskom prvenstvu u Debrecinu, 14. decembra 2007., odbranio je titulu prvaka Evrope u istoj disciplini, sa isplivanim pobedničkim vremenom 50,53 s, a 16. decembra osvojio je i titulu prvaka Evrope u discipilini 50 metara delfin rezultatom 22,89 s.
25. nedelja[uredi izvor]
Majkl Džefri Džordan (engl. Michael Jeffrey Jordan; rođen 17. februara 1963. u Bruklinu) je bivši američki NBA košarkaš, koji se često smatra za najboljeg košarkaša svih vremena.
Majkl Džordan je u NBA proveo 15 punih sezona sa 30,12 poena po utakmici u regularnoj sezoni (najviše u NBA). Osvojio je 6 NBA šampionata sa Čikago Bulsima, bio 10 puta najbolji strelac i 5 puta najkorisniji igrač lige. Devet puta je izabran u prvu odbrambenu petorku, a 3 puta je bio najbolji po broju ukradenih lopti. Od 1983. se rekordnih 49 puta pojavio na omotu časopisa Sport Ilustrejted i 1991. bio proglašen za sportistu godine po izboru ovog časopisa. Proglašen je 1999. za "najvećeg severnoameričkog sportistu u 20. veku" po izboru sportskog kanala ESPN, a drugi je na listi najboljih sportista veka po izboru Asošijeted presa. Njegova mogućnost odraza, koju najbolje dočarava zakucavanje sa linije slobodnih bacanja, i drugi podvizi su mu doneli nadimke "Er Džordan" i "Njegovo vazdušno visočanstvo".
Majkl Džefri Džordan se rodio u Bruklinu, država Njujork, kao četvrto od petoro dece Džejmsa i Deloris Džordan. Porodica se iz Bruklina preselila u Vilmington, Severna Karolina, kada je Majkl još bio dete. Mnogo pre nego što je počeo da se bavi košarkom, Majkl je voleo da igra bejzbol sa svojim ocem. Još kao tinejdžer, Džordan je postao poznat u Severnoj Karolini zbog svojih sposobnosti u ovom sportu, i bio je nominovan za najkorisnijeg igrača Bejb Rut lige nakon što je njegov tim osvojio državno prvenstvo. Džordan je pohađao srednju školu u Vilmingtonu, gde nije odmah uspeo da uđe u košarkaški tim.
26. nedelja[uredi izvor]
Aleksandar Šapić (rođen 1. juna 1978. u Beogradu) je srpski političar i bivši vaterpolista.
Pomoćnik je beogradskog gradonačelnika Dragana Đilasa i predsednik je beogradskog odbora Demokratske stranke.
Mnogi ga smatraju najboljim ofanzivnim igračem na svetu. Kao sastavni deo reprezentacije Jugoslavije, Šapić je osvojio zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Montrealu 2005. Na Olimpijskim igrama, osvojio je srebrnu medalju u Atini 2004. i bronzane u Sidneju 2000. i Pekingu 2008. Sa VK Bečej osvojip je Kup evropskih šapiona 2000. Od 2006. do kraja igračke karijere 2009. igrao je u VK Šturm 2002.
Nakon što je prošao sve selekcije u VK Crvena zvezda, Šapić je prešao u VK Partizan decembra 1991, nakon što je zatvoren bazen njegovog prethodnog kluba na Novom Beogradu. U svojoj prvoj godini u Partizanu, Šapić je debitovao u seniorskoj ekipi protiv Jadrana iz Herceg-Novog sa samo 13 godina i sa Partizanom osvaja Kup Jugoslavije.
Nakon godinu i po dana u Partizanu, kao dokazani igrač se vratio se u Crvenu zvezdu u sezoni 1993/1994.
27. nedelja[uredi izvor]
Natalija Nikolajevna Antjuh (rus. Ната́лья Никола́евна Антю́х, Lenjingrad, 26. jun 1981.) je ruska atletičarka, specijalista za trčanje na 400 metara. Od 2002. je reprezentativka Rusije i članica štafete 4 h 400 m, a od 2008. uspešno učestvuje i u trkama na 400 m sa preponama.
U 2002. godini osvojila je Evropsko prvenstvo u dvorani u Beču, a zatim sa štafetom (Antjuh, Nazarova, Kapačinska, Zikina) na Evropskom prvenstvu u Minhenu srebro. Na Svetskom prvenstvu u dvorani 2003., sa štafetom (Antjuh, Pečonkina, Zikina, Nazarova) postala je svetska prvakinja. Natalija Antjuh je prvi put u karijeri uspela trčati 400 metara ispod 50 sekundi 31. jula Tuli postigavši 49,85. Na Letnjim olimpijskim igrama 2004. u Atini otišla je kao favorit za osvajanja medaljlj. U pojedinačnoj konkurenciji bila je treća iza pobednice sa Bahama Tonik Vilijams-Darling i Meksikanke Ane Gevara rezultatom 49,89 koji je približan njenom ličnom rekordu. U trci štafeta osvojil ka je srebrnu medalju iz štafete SAD. Naknadno je štafeta SAD diskvalifikovana jer je njihova članica Kristal Koks bila pozitivna da doping testu, pa je zlatna medalja pripala ruskoj štafeti. Sastav štafete olimpijskih pobednica u finalu je bio:Krasnomovec, Nazareva,Zikina, Antjuh.
28. nedelja[uredi izvor]
Leon Štukelj (Novo Mesto, 12. novembar 1898 — Maribor, 8. novembar 1999.) je jugoslovenski gimnastičar slovenačkog porekla, osvajač prve zlatne olimpijske medalje za Jugoslaviju.
Štukelj se rodio u Novom Mestu, tada Austrougarska, danas Slovenija. Gimnastikom je počeo da se bavi veoma rano zahvaljujući jačanju sokolskog pokreta u Sloveniji, a već na Svetskom prvenstvu u Ljubljani 1922. godine pokazao je svoj gimnastički talenat osvojivši sedmo mesto, iako se u to vreme kao i ostali članovi Sokola bavio i drugim sportovima. Leon Štukelj je bio i odličan atletičar i plivač. Nastupio je na sedam velikih takmičenja i ukupno osvojio 20 medalja: 8 zlatnih, 6 srebrnih i 6 bronzanih. Samo na olimpijskim igrama ovojio je 6 medalja: dve zlatne na Olimpijskim igrama u Parizu 1924, zlato i dve bronze na Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928 i srebro na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. i tako postao najuspešniji je reprezentativac Jugoslavije na Olimpijskim igrama. Njegova zbirka medalja bi sigurno bila još brojnija da je Kraljevina Jugoslavija učestvovala na Olimpijskim igrama u Los Amđelesu 1932.
Godine 1927. je završio studije prava. Po završetku sportske karijere postao je sudija najpre u Novom mestu, a zatim u Lenartu i Mariboru, gde je živeo do kraja života.
Devedesetih godina 20. veka bio je najstariji živi olimpijski pobednik (dobitnika zlatne medalje). Zbog toga bio je spezijalni gost na Svečanom otvaranju Olimpijskim igrama u Atlanti 1928.. Na njegov 100. rođendan organizovana je velika proslava u njegovom rodnom Novom mestu.
29. nedelja[uredi izvor]
Halina Konopacka (polj. Halina Konopacka, udata Matuševski pa Šerbinjski — polj. Matuszewski, Szerbiński; Rava Mazovjecka, 26. februar 1900. — Dejtona Bič, 28. januar 1989) je poljska atletičarka i prvi sportista koji je osvojio zlatnu medalju za Poljsku na Olimpijskim igrama.
Rođena je 26. februara 1900. u imućnoj porodici u mestu Rava Mazovjecka. Par godina posle njenog rođenja porodica se seli u Varšavu. U Varšavi je upisala Filološki fakultet i tada postaje članica kluba AZS Varšava.
Halina Konopacka je sportsku karijeru počela baveći se skijanjem. Na nagovor drugarica počela je da se bavi atletikom, a njen talenat za bacanje diska otkrio je tadašnji trener selekcije Poljske Maurice Bacquet. Već nakon godinu dana, 1924. godine osvojila je prvenstvo Poljske u bacanju diska i bacanju kugle. Bila je svestran sportista i osvojila je 25. titula prvaka države u nekoliko atletskih disciplina. Tokom svoje sportske karijere takmičila se za klub AZS Varšava (polj. AZS Warszawa). Nakon završetka atletičarske karijere igrala je tenis u mešovitom dublu zajedno sa Česlavom Spihalom (polj. Czesław Spychała).
30. nedelja[uredi izvor]
Novak Đoković (Beograd, SFRJ, 22. maj 1987) je srpski teniser i prvoplasirani teniser na ATP listi u pojedinačnoj konkurenciji. Prema broju osvojenih turnira u pojedinačnoj konkurenciji najbolji je srpski teniser svih vremena.
Profesionalno igra od 2003. godine. U dosadašnjoj karijeri osvojio je sedamnaest titula na grend slem turnirima: osam puta Otvoreno prvenstvo Australije, pet puta Vimbldon, tri puta Otvoreno prvenstvo SAD i jedanput Rolan Garos. Osvajanjem Rolan Garosa 2016. postao je prvi teniser, nakon Roda Lejvera 1969, sa pobedama na sva četiri grend slem turnira u nizu. Drži rekord sa osvojenih osam trofeja na Otvorenom prvenstvu Australije i jedini je koji je trijumfovao tri puta zaredom u Open eri. Osvajač je i pet Masters kupova. Takođe, Đoković je najmlađi teniser koji je dospeo do polufinala sva četiri grend slem turnira. Osvojio je bronzanu medalju na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu.
Pet puta je bio vicešampion Otvorenog prvenstva SAD, tri puta na Rolan Garosu i jednom na Vimbldonu. Takođe, stigao je do finala 51 turnira Masters 1000 serije, od kojih je na 35 trijumfovao. Zajedno sa saigračima iz reprezentacije Srbije je osvojio titulu u Dejvis kupu 2010.
31. nedelja[uredi izvor]
Majkl Fred Felps (engl. Michael Fred Phelps, Baltimor, Merilend, 30. jun 1985) je američki plivač, osvajač 14 zlatnih olimpijskih medalja i vlasnik nekoliko svetskih rekorda u plivanju. Felps je osvojio 8 medalja na Olimpijskim igrama 2004. u Atini, što ga je izjednačilo sa sovjetskim gimnastičarem Aleksandrom Ditjatinom po broju osvojenih medalja na jednim Olimpijskim igrama. Ukupno, Felps je osvojio 16 olimpijskih medalja (14 zlatnih i 2 bronzane): osam na Olimpijskim igrama u Atini i 8 na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu (sve zlatne uz oborene svetske i/ili olimpijske rekorde), što ga je učinilo sportistom sa najviše osvojenih medalja. Felps je sa osam zlatnih medalja u Pekingu takođe oborio rekord Marka Spica po broju osvojenih zlatnih medalja na jednim igrama.
Felpsovi međunarodni uspesi, uz brojne svetske rekorde, doneli su mu nagrade za najboljeg plivača na svetu 2003, 2004, 2006, 2007, 2008 i 2009. godine, kao i najboljeg američkog plivača 2001, 2002, 2003, 2004, 2006, 2007, 2008 i 2009. godine. Uspeh na Olimpijskim igrama 2008. godine doneo mu je i titulu "Sportiste godine" od strane američkog sportskog magazina Sports Ilustreitid (Sports Illustrated). Felps je do sada u svojoj karijeri osvojio 54 medalje: 45 zlatnih, 7 srebrnih i 2 bronzane. U ovaj broj su uračunate medalje na svim takmičenjima na kojima je učestvovao: Olimpijske igre, svetska prvenstva i pan-pacifička prvenstva.
32. nedelja[uredi izvor]
Andrija Zlatić (rođen 25. januara 1978. u Užicu) je srpski sportista i reprezentativac Srbije u streljaštvu. Član je streljačkog kluba „Aleska Dejović“. Takmiči se od 1990. godine, a trener mu je Aleksa Zlatić.
Učestvovao je na Svetskom prvenstvu u streljaštvu koje je održano od 2. do 16. jula u Lahti. Na ovom prvenstvu je osvojio srebrnu medalju u gađanju vazdušnim pištoljem. Na taj način je obezbedio vizu za Letnje olimpijske igre 2004. godine.
Učestvovao je na Letnjim olimpijskim igrama 2004. godine. Takmičio se kao reprezantivac Srbije i Crne Gore u dve kategorije: MK pištolj 50 metara i vazdušni pištolj 10 metara.
Na takmičenju malokalibarskim pištoljem 50 metara je osvojio 32. mesto rezultatom 546 krugova. Na takmičenju vazdušnim pištoljem 10 metara je osvojio 13. mesto rezultatom 579 krugova.
Godine 2009. učestvovao na Evropskom prvenstvu u streljaštvu koje se održavalo u Pragu. Na ovom prvenstvu je u pojedinačnoj konkurenciji vazdušnim pištoljem osvojio zlatnu medalju. Ekipa Srbije u kojoj su bili Andrija Zlatić, Damir Mikec i Dimitrije Grgić je osvojila srebrnu medalju.
Streljački savez Srbije ga je proglasio najboljim strelcem u Srbiji 2010. godine. Ove godine je učestvovao na Svetskom prvenstvu koje je održano u Minhenu. Na njemu je osvojio srebrnu medalju u takmičenju vazdušnim pištoljem rezultatom 689.2 krugova. U ekipnom takmičenju vazdušnim pištoljem je sa reprezentacijim osvojio 2. mesto rezultatom 1747. Takođe se takmičio u kategoriji malokalibarskim pištoljem i osvojio je 4. mesto. Na ovaj način je postao prvi srpski sportista koji se kfalifikovao za Letnje olimpijske igre 2012. godine u Londonu
33. nedelja[uredi izvor]
Sali Pirson (engl. Sally Pearson; devojačko Maklilan; Sidnej, 19. septembar 1986) je australijska atletičarka, specijalistkinja za trku na 100 m sa preponama. U dosadašnjoj karijeri je osvojila dve medalje sa velikih takmičenja. Na olimpijskim igrama u Pekingu je osvojila srebrnu medalju, a na igrama u Londonu četiri godina kasnije zlatnu. U međuvremeno je postala i prvakinjom sveta nakon pobede na svetskom prvenstrvu u Teguu 2011. godine.
U svojoj ranoj mladosti započela je sportsku karijeru sa gimnastikom, ali kad se sa porodicom preselila iz Novog Južnog Velsa u Kvinslendu počela je da se bavi atletikom. Prvi značajniji uspeh je postigla na juniorskom prvenstvu sveta 2003. godine, kad je u trci na 100 m sa preponama postala svetska prvakinja. Ovim uspehom je izborila mesto u australijskoj reprezentaciji za svetsko prvenstvo u Parizu i sa svojim učešćem u ženskoj štafeti Australije na 4 h 100 m je postala najmlađija atletičarka iz svoje zemlje koja je učestvovala na svetskim prvenstvima. Na juniorskom svetskom prvenstvu 2004. branila je titulu osvojenu sa prošlog prvenstva u trci na 100 m sa preponama, ali čak nije uspela da se domogne neke od medalje, dok je na istom prvenstvu osvojila bronzanu medalju u trci na 100 m.
34. nedelja[uredi izvor]
Vladimir Beara (Zelovo, Dalmacija, Kraljevina SHS, 2. novembar 1928) je bivši jugoslovenski fudbaler (golman) srpske nacionalnosti.
Pre nego što je počeo ozbiljno da se bavi fudbalom, Beara je bio električar po zanimanju, koji je u slobodnom vremenu statirao u Splitskom kazalištu i pomalo igrao balet. Na igralištu splitskog fudbalskog tima „Hajduk“ slučajno se zatekao da bi vežbao elastičnost, odraz i visoki skok u baletu, a ostao da bi postao (zajedno sa Džajićem) jugoslovenski fudbaler sa najviše osvojenih domaćih trofeja — sedam titula prvaka i dva pehara Kupa Maršala Tita.
Za NK Hajduk je odigrao 308 utakmica i primio 139 golova. Sa Hajdukom je osvojio Prvenstva Jugoslavije 1950, 1952. i 1955. U Crvenu zvezdu je prešao 1955. i sa njom osvojio prvenstva 1956, 1957, 1959. i 1960. i dva Kupa Jugoslavije 1958. i 1959. Odigrao je 174 utakmice, 83 prvenstvene i primio 81 gol. Igrao je za Crvenu zvezdu protiv Mančester Junajteda, nakon koje su fudbaleri Mančestera doživeli tešku nesreću kod Minhena. Beara je svoju karijeru završio u nemačkim klubovima Alemanija Ahen (1960-1962) i Viktorija Keln (1963-1965).
Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 59 utakmica između 1950. i 1959. Debitovao je 8. oktobra 1950. protiv reprezentacije Austrije (poslednjih deset minuta igre 2:7), a oprostio se od reprezentacije 1959. u Beogradu protiv Mađarske (2:4).
35. nedelja[uredi izvor]
Lonston Eliot (engl. Launceston Elliot rođen 9. juna 1874, u Indiji — preminuo 8. avgusta 1930. u Melburnu) je škotski dizač tegova, rvač, gimnastičar i atletičar, koji je učestvovao na Olimpijskim igrama 1896. u Atini. Prvi je osvajač zlatne medanje na olimpijskim igrama za Ujedinjeno Kraljevstvo.
Rođen je u Indiji, gde je živeo do svoje trinaeste godine, kada se sa porodicom preselio u Englesku. Kao dečak se divio Eugenu Sandovu, koji se smatra osnivačem modernog bodibildinga. Počeo je da trenira i ubrzo je počeo da učestvuje na takmičenjima u dizanju tegova.
Na Olimpijskim igrama 1896. u Atini, takmičio se u četiri sporta. Najviše uspeha je postigao u dizanju tegova. U prvom takmičenju dizanje tegova sa dve ruke glavna borba je vođena između njega i Viga Jensena iz Danske. Oba takmičara su ostvarila isti rezultat, podigavši težinu od 111,5 kg. Odluku o pobedniku je doneo Princ Đorđe, sin grčkog Kralja Đorđa I, na osnovu prikazane forme oba takmičara. Za pobednika je proglasio Viga Jensena. Zvaničnici iz delegacije Ujedinjenog Kraljevstva su se žalili na odluku, jer su je smatrali pristrasnom. Princ Đorđe je bio unuk danskog Kralja Kristijana IX. Tražili su da oba takmičara dobiju po još jedan pokušaj, pa da onaj koji ostvari bolji rezultat u poslednjem pokušaju bude proglašen pobednikom. Njihova žalba je bila odbijena. Jensen je zaradio povredu u ovoj disciplini i to ga je sprečilo da pruži maksimum na takmičenju u jednoručnom dizanju tegova. To je Eliot iskoristio i osvojio zlatnu medalju, a ovoga puta Jensenu je pripalo srebro.
36. nedelja[uredi izvor]
Dražen Dalipagić - Praja je rođen 27. novembra 1951. u Mostaru. Završio je Višu pedagošku školu u Beogradu.
Na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. osvojio je, sa reprezentacijom Jugoslavije, srebrnu medalju, a na sledećoj Olimpijadi u Moskvi 1980. zlatnu. Na Svetskom prvenstvu u Portoriku 1974. reprezentacija SFRJ u kojoj je igrao bila je druga, a četiri godine kasnije na Svetskom prvenstvu u Manili bila je prva. Dalipagić je tada proglašen najboljim igračem prvenstva. Ista reprezentacija bila je treća na Svetskom prvenstvu u Kolumbiji 1982, a druga na Prvenstvu Evrope 1981.
Na na otvaranju Olimpijskih igara 1984. u Los Anđelesu je nosio zastavu SFRJ i kasnije osvojio bronzanu medalju. Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 243 utakmice.
Najveći deo karijere (1971-1982) proveo je u KK Partizan iz Beograda za koji je u proseku postizao 33,7 poena po utakmici. Najbolji je strelac u istoriji KK Partizan.
Godine 1977. Dražen Dalipagić je poneo titulu najboljeg igrača u Evropi, a 1978. bio je najbolji sportista u Jugoslaviji. Po završetku košrakaške karijere bio je trener, a trenersku karijeru je završio 2001. januara 2005. u Springfildu postao je član košarkaške Kuće slavnih. To priznanje su sa prostora nekadašnje Jugoslavije dobili sekretar FIBE Borislav Stanković, „otac jugoslovenske košarke“ Aleksandar Nikolić, centar Krešimir Ćosić i Dražen Petrović posthumno.
37. nedelja[uredi izvor]
Momčilo Tapavica (mađ. Tapavicza Momcsilló, Nadalj, 14. oktobar 1872. — Pula, 10. januar 1949) je bio srpski arhitekta, svestrani sportista, učesnik Prvih olimpijskih igara 1896. u Atini i osvajač trećeg mesta u tenisu za Ugarsku. U to vreme Vojvodina je bila deo Austrougarske monarhije, a na olimpijskim igrama Austrija i Ugarska su imale posebne ekipe.
Sportom se počeo baviti u Novom Sadu, a nastavio na studijama u Budimpešti i bio jedan od najistaknutijih atletičara. Zbog velikog talenta i dobrih rezultala uvršten je kao jedan od 13 članova olimpijskog tima Ugarske za olimpijske igre u Atini. Bio je prijavljen za više disciplina u atletici (skok udalj, skom motkom, bacalju kugle), rvanju, dizanju tegova (jednom i dve ruke) i tenisu.
Zbog povrede nije se takmičio u atletici, u ostalim sortovima plasirao se ovako:
- Tenis: u polufinalu je izgubio, a pošto se meč za treće mesto se nije igrao, treće mesto su podelili Tapavica i Grk Konstantinos Paspatis;
- Rvanje: grčko-rimski stil je delio 4-5 mesta;
- Dizanje tereta: u dizanju tereta sa dve ruke (povređen) podigao je 80 kg i zauzao šesto mesto, u dizanju tereta sa jednom rukom je odustao zbog povrede.
38. nedelja[uredi izvor]
Vladimir Grbić, poznat kao Vanja (rođen 14. decembra 1970. godine u Zrenjaninu), jedan od najboljih srpskih odbojkaša svih vremena. Član je odbojkaške Kuće slavnih.
Grbić igra na poziciji primača servisa, dugogodišnji reprezentativac Sa reprezentatacijom učestvovao na nekoliko svetskih prvenstava, evropskih prvenstava i olimpijskih igara. Najveći uspeh postigao je na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine, na kojoj je nosio zastavu Jugoslavije na ceremoniji otvaranja i kada je bio jedan od najboljih igrača selekcije Jugoslavije koja je osvojila zlatnu medalju. Godinu dana kasnije bio je član reprezentatacije koja je na evropskom prvenstavu osvojila titulu šampiona Starog kontinenta. Osvajao je još nekoliko medalja na evropskim prvenstavima, kao i olimpijsku bronzu u Atlanti, 1996. godine i srebro na svetskom prvenstavu u Japanu 1998. godine. Bio je član Vojvodine, zagrebačke Mladosti, a sa uspehom igrao u Italiji, Grčkoj, Brazilu, Rusiji, Japanu i Turskoj.
Jugoslovenski olimpijski komitet ga je proglasio za najboljeg muškog sportistu 1996. i 2000. godine, a 1999. i 2000. godine mu je dodeljena zlatna značka Sporta, nagrada za najboljeg sportistu u Jugoslaviji.
39. nedelja[uredi izvor]
Vigo Jensen (dan. Alexander Viggo Jensen; 22. juni 1874, Kopenhagen — 2. novembar 1930 Kopenhagen) je danski dizač tegova, strelac, gimnastičar i atletičar, jedan od trojice danskih sportista koji su učestvovali na Olimpijskim igrama 1896. u Atini.
Jensen je na Olimpijskim igrama učestvovau 4 sporta, u na Olimpijskim igrama 1900 u Parizu samo u streljaštvu.
Glavno takmičenje Jansena na Igrama u Atini bilo je dizanje tereta. Takmičio se u obe discipline dizanje sa jednom i sa dve ruke.
U prvom takmičenju dizanje tegova sa dve ruke glavna borba je vođena između njega i Lonston Eliota iz Ujedinjenog Kraljevstva. Podigli su istu težini 111,5 kg, ali sudije su dodelile pobedu Jensenu.
U drugoj disciplini Jensen jednom rukom podiže 57 kg što je za 14 kg od rezultata Eliota pa Jensen zauzima drugo mesto.
U streljaštvu, njegov najbolji rezultat je bio u konkurenciji puške slobodnog izbora na 300 m. Postigao jnj 1.305 krugova i zauzeo treće mesto. Učestvpvao je i u disciplini vojnička puška na 200 metara, a postgnuti rezultat od 1.640 krugova i zauseo je šesto mesto.
Na atletskim takmičenjima Jensen učestvuje u bacačkim disciplinama. U bacanju kugle zauzima četvrto mesto (nepoznat rezultat), a bacanju diska podelio je od od petog do devetog mesta.
40. nedelja[uredi izvor]
Dragutin Tomašević (Bistrica kod Petrovca na Mlavi, 20. april 1890 — Rašanac, oktobar 1915) je bio desetostruki pobednik maratonske trke Obrenovac - Beograd i prvi učesnik Kraljevine Srbije na Olimpijskim igrama 1912. godine u Stokholmu, Švedska.
Zanimljivost vezana za Dragutina Tomaševića je da se 1909. godine trkao sa vozom i pobedio. Naime, u to vreme išao je voz, ćira, na relaciji Požarevac - Petrovac. Dragutin je pošao sa železničke stanice u Požarevcu zajedno sa vozom. Pretrčao je negde oko 40 kilometara i stigao u Petrovac pre voza i sačekao ga je na železničkoj stanici.
Dragutin Tomašević je, nakon Olipmijade u Stokholmu, započeo pripreme za sledeće igre 1916. godine u Berlinu, ali uskoro biva mobilisan i smrtno ranjen u borbama na brdu Bubanj kod Kule. Preminuo je u selu Rašanac, a sahranjen je u rodnom selu Bistrici u porodičnoj grobnici, zajedno sa svojim sportskim trofejima. Na njegovom grobu piše da su ga „sahranili njegova majka i njegova hrabrost”.
U znak sećanja na prvog učesnika Olimpijskih igara iz Srbije u njegovoj rodnoj Bistrici i Petrovcu na Mlavi održava se „Memorijalna trka Dragutin Tomašević“ na deonici dužine 10.450 m. pod pokroviteljstvom SO Petrovac na Mlavi i Olimpijskog komiteta Srbije.
41. nedelja[uredi izvor]
Džim Torp (engl. Jim Thorpe; Prag, Oklahoma, 28. maj 1888 — Lomita, Kalifornija, 28. mart 1953) bio je američki sportista indijanskog porekla.
Bio je Indijanac, iz naroda Sek i Fodž, a ime mu je bilo Va-To-Huk (Svetla Staza). Rodio se na indijanskoj teritoriji blizu grada Praga u državi Oklahomi. Njegov otac, Hiram Torp, bio je sveštenik, a majka Indijanka. Bio je unuk legendarnog ratnika svog naroda, poglavice Crnog Jastreba.
Neki govore da mu je otac imao 19-ero dece sa pet žena. Džimov brat blizanac Čarli umro je od upale pluća u 8. godini, dok majku gubi u 10. godini. Džim je pobegao od kuće i počeo je raditi na ranču konja.
Godine 1904. vratio se ocu i otišao je na fakultet. Na koledžu, ali i profesionalno, je igrao američki fudbal. Bio je takođe vrstan košarkaš, a igrao je i bejzbol. Trener mu je bio Pop Varner. 1911. pobedio je univerzitet Harvard.
Na Olimpijskim igrama u Stokholmu 1912. osvojio je 2 zlatne medalje, pobedivši u petoboju i desetoboju. Medalje su mu naknadno oduzete zbog toga što je igrao bejzbol i dobijao platu. Rehabilitovan je 1982.
Ženio se tri puta i imao osmero dece. Kada mu je sin prvorođenac umro, to ga je dotuklo. Bio je prvi predsednik NFL-a.
42. nedelja[uredi izvor]
Ozren Bonačić (rođen 5. januara 1942. u Zagrebu) je bivši jugoslovenski i hrvatski vaterpolista i vaterpolo trener. Za reprezentaciju SFRJ je igrao 96 puta. Na Olimpijskim igrama je učestvovao 4 puta i osvajao: srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1964. godine u Tokiju, zlatnu medalju na Olimpijskim igrama 1968. godine u Meksiku i dva puta 5. mesto (na Olimpijskim igrama 1972. u Minhenu i na Olimpijskim igrama 1976. u Montrealu).
Dok je igrao bio je visok je 196 cm, a težak 110 kg.
Sa reprezentacijom SFRJ je osvojio još četiri bronzane medalje na šampionatima sveta i Evrope.
Najveći deo karijere igrao je za HAVK Mladost iz Zagreba.
Godine 1964. je igrao na pozajmici u Partizanu na utakmici protiv Dinama iz Moskve. Tada je Partizan osvojio Kup šampiona (današnja LEN Evroliga). Bonačić je na pozajmicu u Partizan došao iz Mladosti, nakon što se saznalo da za Dinamo Moskvu igraju i igrači iz VK Dinamo Tbilisi.
Nakon završetka igračke karijere 1978. godine Bonačić postaje vaterpolo trenera. Trenirao je italijansku Brešu, zagrebački Medveščak, zagrebačku Mladost, riječko Primorje i slovenački AVK Triglav Kranj
43. nedelja[uredi izvor]
Johan Blejk (engl. Yohan Blake, rođen 26. decembra 1989. godine) je atletičar sa Jamajke čija je specijalnost sprint i aktuelni je svetski prvak u trci na 100 metara. Vlasnik je i aktuelno svetskog rekorda u štafeti 4 h 100 metara.
Vlasnik je juniorskog rekorda Jamajke u trci na 100 metara, i najmlađi je sprinter koji je deonicu od 100 metara istrčao za manje od 10 sekundi. Njegov lični rekord na 100 metara iznosi 9,89 sekundi. Najbolje vreme ostvario je u maju 2011. na mitingu u Kingstonu kada je trčao 9,80 s, ali taj rezultat nije priznat kao lični rekord jer je brzina vetra u leđa (+2,2 m/s) bila iznad dozvoljene.
Trener mu je Glen Mils, a trenira zajedno sa Jusejnom Boltom i Danijelom Bejlijem.
Blejk je rođen u malom mestu Sent Džejms na Jamajki, a roditelji su mu Veda i Širli Blejk.
Prvi međunarodni atletski nastup imao je na Karipskim igrama održanim 2007. godine gde je postigao juniorski nacionalni rekord na 100 metara sa vremenom od 10,11 s. Na istom takmičenju ostvario je i pobedu u trci na 200 metara, a učestovao je i u obe štafete Jamajke.
44. nedelja[uredi izvor]
Želimir „Željko“ Obradović, (rođen 9. marta 1960. y Čačku) je bivši jugoslovenski košarkaš i jedan od najuspešnijih košarkaških trenera današnjice.
Završio je srednju tehničku školu. Relativno kasno je zaigrao za nacionalnu selekciju, y 28. godini na Olimpijadi y Seulu 1988. (srebrna medalja) i 1990. na šampionatu sveta y Argentini (zlatna medalja). Za trenersku karijeru zahvalan je Draganu Kićanoviću, profesoru Aci Nikoliću i Dušanu Ivkoviću.
Jedan je od najuspešnijih košarkaških trenera y Evropi. Jedini je y svetu osvajao zlatne medalje na šampionatima sveta i kao igrač i kao trener. Sa „Partizanom" 1992. osvojio je Kup šampiona Evrope, a isto ponovio 1994. sa španskim „Huventudom", 1995. Real Madridom i tri puta sa Panatinaikosom (2002,2007 i 2009). Sa Madriđanima 1997. osvojio je Kup kupova, sa italijanskim „Benetonom" 1999. Superkup Italije, 2000. sa grčkim „Panatenaikosom" Kup šampiona i sa istim klubom ponovo prvak Evrope 2002. i naredne dve godine šampion Grčke. U sezoni 2006/2007 Obradović je predvodio Panatinaikos do triple krune i dobio nagradu „Aleksandar Gomeljski“ koja se dodeljuje najboljem evropskom treneru. Panatinaikos je sledeće sezone uspeo da odbrani Prvenstvo i Kup Grčke, ali je u borbi za mesto koje vodi u čevrtfinale ispao od Obradovićevog bivšeg kluba Partizana. Sledeće sezone Obradović je sa Panatinaikosom ponovo osvojio Evroligu.
45. nedelja[uredi izvor]
Endru „Endi“ Mari (engl. Andrew "Andy" Murray; 15. maja 1987) je škotski teniser, trenutno najbolje rangirani teniser iz Ujedinjenog Kraljevstva. Njegov stariji brat Džejmi je najbolje rangirani britanski teniser u konkurenciji parova. Marijeva najviša pozicija na ATP listi jeste drugo mesto, koje je dostigao 17. avgusta 2009, a trenutno zauzima 3. mesto.
Među deset najboljih tenisera sveta po prvi put se našao 18. juna 2007. godine, kada je zauzeo osmo mesto. Sledeće godine, Mari je dostigao finale Otvorenog prvenstva Sjedinjenih Američkih Država 2008, u kojem ga je porazio Rodžer Federer. On je potom igrao finala Otvorenog prvenstva Australije 2010, Otvorenog prvenstva Australije 2011. i Vimbldona 2012, pre no što je osvojio svoju prvu grend slem titulu na Otvorenog prvenstva Sjedinjenih Američkih Država 2012. Iste godine, Mari je osvojio zlatnu medalju u muškoj pojedinačnoj i srebrnu medalju u konkurenciji mešovitih parova na Letnjim olimpijskim igrama 2012. u Londonu.
Endi Mari je rođen 15. maja 1987. u Danblejnu, Škotska, kao drugi i najmlađi sin Vilija i Džudi.
46. nedelja[uredi izvor]
Dušan Zinaja (Budimpešta, 23. oktobar 1893. — poginuo Zagreb 26. septembar 1948) je bio jugoslovenski reprezentativac i trener u fudbalu i olimpijac u skijaškom trčanju.
Fudbal je igrao kao napadač u zagrebačkom HAŠK-a. U klubu je bio kapiten i referent. Odigrao je samo jednu utakmicu za reprezentaciju 10. juna 1923. u Bukureštu protiv Rumunije koja je završila pobedom Jugoslavije sa 2:1. U toj utakmici igrao je i njegov mlađi brat Branko. Utakmica je ušla u istoriju jugoslovenskog fudbala jer su prvi put zajedno u reprezentaciji igrala dva brata, što je kasnije bio čest slučaj.
Po završeku karijere bio je prvi naš fudbaler reprezentativac koji je obavljao funkciju selektora nacionalnog ekipe. Sastavio je tri reprezentacije u periodu od 28. septembra 1924. do 4. novembra 1925..
Na Zimskim olimpijskim igrama 1924 u Šamoniju u Francuskoj učestvao je u obe discipline skijaškog trčanja na 18 i 50 km. I prvoj je stigao 36 (poslednji od onih koji se završili trku) sa rezultatom 2:12:19,4, a u drugoj nije završio trku.
Ovim je postao prvi sportista koji je učestvovao u reprezentaciji Jugoslavije u dva sporta fudbalu i skijanju.
47. nedelja[uredi izvor]
Sonja Heni (norv. Sonja Henie;; 8. april 1912 — 12. oktobar 1969.) bila je norveška klizačica i glumica. Osvojila je tri zlatne medalje na Zimskim olimpijskim igrama, bila je deset puta svetska prvakinja, i šest puta bila evropski šampion. Po broju osvojenih medalja niko ni do danas nije uspeo da je stigne, tako da je Sonja do današnjih dana zadržala titulu najbolje klizačice sveta.
Već sa 11 godina plasirala se na Zimske olimpijske igre 1924. u Šamoniju. Tada je osvojila poslednje mesto, a zapisano je da je tokom nastupa bila toliko zbunjena da je par puta otklizala do ograde i tražila savete od trenera koju figuru da otkliza. Četiri godine kasnije sa svojih 15 godina po prvi put je postala svetska prvakinja.
Na sledeće tri olimpijade nikakvi saveti joj nisu bili potrebni, jer je Heni ubedljivo pobeđivala sve suparnice. Ostala je poznata po tome što je u umetničko klizanje uvela elemente plesa, a prilagodila je i opremu klizača skrativši suknju što je doprinelo lakšem izvođenju figura kao i većoj popularnosti. Danas se za Sonju smatra da je bila klizačica koja je odredila smer ženskog klizanja i učvrstila popuralnost tog sporta. Osim klizanja Sonja se takođe bavila i tenisom.
48. nedelja[uredi izvor]
Semjuel Bodi Miler (engl. Samuel Bode Miller) je američki alpski skijaš. Osvajač je zlatnih medalja na olimpijskim igrama i na svetskim prvenstvima, pobednik je Svetskog kupa u alpskom skijanju 2005. i 2008. i prema mišljenjima mnogih je najbolji američki skijaš svih vremena. Sa 32 pobede u svih pet disciplina svrstao se među najbolje svetske skijaše u istoriji Svetskog kupa. On je peti skijaš koji je uspeo da ostvari pobede u svih pet disciplina: slalomu, veleslalomu, superveleslalomu, spustu i kombinaciji i jedini je skijaš koji ima barem pet pobeda u svakoj disciplini. Bodi Miler je osvojio pet medalja na Olimpijskim igrama, jednu zlatnu, dve srebrne i dve bronzane. On je jedan od pet skijaša koji su uspeli da osvoje olimpijske medalje u četiri discipline, pored njega to su uradili Ćetil Andre Omot, Anja Person, Janica Kostelić i Katja Zajcinger. Osvajač je i šest malih kristalnih globusa.
Bodi Miler je rođen u Istonu u Nju Hempširu, SAD a odrastao je Frankoniji koja je takođe u Nju Hempširu. Ima stariju sestru Kajlu i mlađu Vren, i mlađeg brata Šelouna. Živeo je u šumi, u drvenoj kolibi bez struje i tekuće vode, jer su njegovi roditelji kao bivši hipici želeli da žive u takvom ambijentu. Do trećeg razreda nije išao u školu već je bio podučavan kod kuće ali posle razvoda roditelja počinje da pohađa školu.
49. nedelja[uredi izvor]
Karl Šefer (nem. Karl Schäfer; rođen 17. maja, 1909. u Beču - umro 23. aprila, 1976. u Beču) bio je austrijski klizač u umetničkom klizanju i olimpijski šampion.
Karl Šefer je rođen nedaleko od poznate veštačke ledene povrfšine koju je napravio Eduard Engelman. Sa svojih 11 godina opazio ga je trener 11 Rudolf Kutzer i u njemu prepoznao veliki talenat.
Osim klizanja Šefer je bio talentovan i u drugim stvarima. Odlično je svirao violinu, i bio je nekoliko puta austrijski šampion u ronjenju na dah.
Posle svoje klizačke karijere 1936. godine, on će se kroz par godina odseliti u SAD, gde će tamo raditi kao trener. Godine 1938 otvara radnju sportske opreme u Beču. Godine 1940 on i Herta Wächter (takođe trener umetničkog klizanja) osnivaju "Karl-Schäfer-Eisrevue" .
Godine 1943 postaje glumac i glumi u filmu "Der weiße Traum" (Beli san).
Između 1956 i 1962 seli se u SAD da bi tamo radio kao trener, ali od 1962 se vraća u Beč i živi tamo do smrti.
50. nedelja[uredi izvor]
Džulija Mankuso (engl. Julia Mancuso) je američka alpska skijašica. Specijalista je za spust i superveleslalom. Osvojila je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Torinu 2006. u veleslalomu. U Svetskom kupu je pobedila sedam puta.
Džulija Mankuso je u Svetskom kupu debitovala 20. novembra 1999. u Koper Mauntinu. Prve bodove je osvojila u superveleslalomu, 20. januara 2001. u Kortini d'Ampeco, kada je bila 27. U prvim godinama takmičenja u Svetskom kupu nije imala većeg uspeha ali je zato na juniorskim svetskim prvenstvima osvojila osam medalja od kojih pet zlatnih. Napredak u Svetskom kupu ostvaruje u sezoni 2004/05. kada je sezonu okončala na devetom mestu, prethodne sezone bila je 55. u ukupnom poretku. Iste godine na Svetskom prvenstvu u Bormiju osvojila je bronzane medalje u superveleslalomu i veleslalomu.
Na Olimpijskim igrama 2006. u Torinu je ostvarila najveći uspeh u karijeri osvajanjem zlatne medalje u veleslalomu. Tu sezonu je završila na osmom mestu u ukupnom poretku.
Po završetku sezone operisala je desni kuk. Posle nekoliko meseci vratila se treninzima u avgustu a do početka sezone 2006/07. se potpuno oporavila.
51. nedelja[uredi izvor]
Ole Ejnar Bjerndalen (norv. Ole Einar Bjørndalen; 27.01.1974, Dramen, Norveška) je norveški sportista i najuspešniji biatlonac svih vremena. Tokom svoje dosadašnje karijere ostvario je 96 pobeda u Svetskom kupu, osvojio je 11 olimpijskih medalja (6 zlatnih, 4 srebrne i 1 bronzanu), 6 puta Svetski kup i 16 je pobeđivao na Svetskim prvenstvima. Na Zimskim olimpijskim igrama u Solt Lejk Sitiju 2002. godine pobedio je u sve 4 discipline (sprint, potera, pojedinačno i štafeta, čime je postao prvi biatlonac kome je to pošlo za rukom i treći sportista koji je osvojio 4 zlatne medalje na jednim zimskim olimpijskim igrama. Pored biatlona, povremeno se takmiči i u skijaškom trčanju, u kome je nastupao na Svetskom prvenstvu i postao je prvi biatlonac koji je ostvario pobedu u jednoj pojedinačnoj trci skijaškog trčanja (Galivar,Švedska,2006). U norveškom gradu Simostrandi, je u septembru 2008. godine otkrivena njegova bronzana statua u prirodnoj veličini, na ceremoniji kojoj je, pored njega, prisustvovao i norveški kralj Harald V (1991—).
Danas živi u mestima Toblah (Južni Tirol, Italija) i Obertilah (Tirol, Austrija), a od 2006. godine je oženjen italijansko-belgijskom biatlonkom Natali Santer.
52. nedelja[uredi izvor]
Janica Kostelić je bivša hrvatska alpska skijašica. U svojoj karijeri osvojila je 4 medalje na Olimpijskim igrama u Solt Lejk Sitiju 2002. (3 zlata: kombinacija, slalom i veleslalom; 1 srebro: superveleslalom), dve medalje u Torinu 2006. (zlato u kombinaciji; srebro u superveleslalomu), te 5 titula svetskog prvaka (Sent Moric 2003.: zlata u slalomu i kombinaciji; Santa Katerina 2005. zlata u slalomu, kombinaciji i spustu). Ima 30 pobeda u svetskom kupu (do 15. marta 2006) i 3 puta je bila ukupna pobednica Svetskog kupa: 2001, 2003. i 2006.
Jedna je od samo 4 skijašice u istoriji koja je pobedila u svim disciplinama Svetskog kupa (zajedno sa Austrijankom Petrom Kronberger i Šveđankom Pernilom Viberg) i Amerikankom Lindzi Von a pobede je ostvarila u svih 5 disciplina u samo mesec i po dana.
Sa 3 godine prvi put je stala na skije, a počela je trenirati kad joj je bilo 9 godina u SK "Zagreb". Osvojila je sve moguće u dečjim takmičenjima, i što je posebno impresivno u njenoj zadnjoj sezoni 1996/97. osvojila je i Topolino i Pinokio - dva najvažnija dešavanja u dečjim takmičenjima slaloma i veleslaloma. U sve 22 trke u kojima je startovala u sezoni bila je pobednica.
53. nedelja[uredi izvor]
Irvin „Medžik“ Džonson (engl. Earvin Magic Johnson; Lansing, Mičigen, 14. avgust 1959) je bivši američki košarkaš. Izabran je u 1. krugu (1. ukupno) NBA drafta 1979. od strane Los Anđeles lejkersa. Celu svoju profesionalnu karijeru proveo je u dresu Lejkersa. U svojoj prvoj sezoni osvojio je nagradu za najkorisnijeg igrača NBA lige. Penzionisao se 1991. kada je objavio da je nosilac HIV virusa, ali je igrao na Ol-star utakmici 1992. godine i osvojio nagradu za najkorisnijeg igrača Ol-stara. Vratio se košarci 1996. i odigrao 32 utakmice za Lejkerse pre nego što se treći i poslednji put penzionisao.
Tri puta je bio najkorisniji igrač lige, devet puta je igrao u NBA finalu, dvanaest puta nastupio je na Ol-staru, dok je deset puta bio izabran u najbolju prvu petorku i jednom u najbolju drugu petorku sezone. Četiri sezone je bio najbolji asistent lige i predvodio je NBA ligu sa prosečnih 11.2 asistencije po utakmici. Bio je član tzv. američkog tima snova koji je na Olimpijskim igrama 1992. u Barseloni osvojio zlatnu medalju.