Портал:Olimpijske igre/Izabrani članak
Izabrani članci [uredi izvor]
Januar[uredi izvor]
_08.jpg)
Hokej na ledu, ili samo Hokej je ekipni sport koji se igra na veštačkim ili na prirodnim ledenim površinama. Igrači se po ledenoj površini kreću pomoću klizaljki postižući brzine i do 40 km/sat što hokej svrstava u kategoriju najdinamičnijih i najbržih ekipnih sportova. U igri učestvuju dve ekipe sa po 6 igrača (od kojih je jedan golman), a cilj igre je pogoditi protivnički gol pločicom od vulkanizirane gume koja se zove pak (engl. puck). Igrači pakom upravljaju dugačkom palicom koja je zakrivljena na donjem delu.
U svojim počecima hokej na ledu se razvijao isključivo u područjima sa hladnijom klimom gde je bilo moguće naći odgovarajuće ledene površine za igru. Otkrićem veštačkog leda počinje i ekspanzija hokeja kao sporta. Hokej je ubedljivo najpopularniji sport u Kanadi gde uživa status nacionalnog sporta, i gde je po prvi put i standardizovan kao sportska disciplina, pa se zbog toga savremeni hokej često označava i kao „kanadski hokej“.
Standardizaciju hokejaške igre vrši Svetska hokejaška asocijacija (ili IIHF) koja ima ukupno 68 članova, i koja organizuje turnire u okviru svetskih prvenstava i olimpijskih igara. Najuspešnije reprezentacije u hokeju na ledu u obe konkurencije su Kanada, Rusija, SAD, Češka, Finska, Slovačka i Švedska.
Februar[uredi izvor]
Umetničko klizanje je zimski sport u kojima invidualci, parovi, ili grupe ljudi izvode skokove, piruete, i ostale poteze na ledu, često praćeni muzikom. Klizači se takmiče u više nivoa, od početnika do profesionalca, na nacionalnim i internacionalnim takmičenjima. Međunarodna klizačka organizacija (ISU) određena je za takmičenja i suđenja na njima. Umetničko klizanje spada u jedno od odabranih sportova na Zimskim olimpijskim igrama.
Glavna internacionalna takmičenja većinom organizuje lično ISU. U to se uključuje Zimske Olimpijske igre, Svetsko prvenstvo u umetničkom klizanju, ISU Grand pri, Evropsko prvenstvo u umetničkom klizanju i prvenstvo Četiri kontinenta.
Sam sport je takođe usko povezan i sa šou biznisom. Glavna takmičenja uključuju egzibicije u kojima najbolji klizači izvode tačke po izboru, bez ikakvih zabrana i ograničenja pred publikom. Mnogi klizači danas, i tokom karijere, kao i posle nje, klizaju i učestvuju u klizačkim egzibicijama i predstavama obično po završetku godišnje klizačke sezone (obično u leto i proleće).
Mart[uredi izvor]
Košarka je vrsta timskog sporta u kom dve ekipe sastavljene od pet igrača pokušavaju postići što više poena ubacivanjem lopte kroz obruč koša po određenim pravilima.
Do poena se dolazi ubacivanjem lopte kroz obruč koša. Ekipa koja na kraju utakmice postigne više poena je pobednik. Koš postignut unutar luka vredi 2 poena, iza luka vredi 3 poena, a slobodno bacanje vredi 1 poen. Loptom se upravlja njenim udaranjem o podlogu (vođenje) ili međusobnim dodavanjem između saigrača. Telesni kontakt koji ometa igrača u igri nije dozvoljen. Postoje strogo određena pravila i načini na koje se lopta sme voditi.
Tokom vremena košarka je razvila uobičajene tehnike šutiranja, dodavanja i vođenja, kao i pozicije igrača i napadački i obrambeni mehanizam. Dok se uobičajena takmičarska košarka odvija pod strogim i točno određenim pravilima, razne varijacije košarke učinile su košarku bližu igračima i s manjim brojem pravila. Košarka je jedan od najgledanijih sportova na svetu.
Dok je takmičarska košarka isključivo dvoranski sport koji se odvija na terenu za košarku, manje regulisane vrste košarke mogu se igrati i kao vanjski sport na podlogama različitim od parketa, koji je standard za takmičarsku košarku.
April[uredi izvor]
Vlade Divac (3. februar 1968, Prijepolje, Srbija, Jugoslavija) je proslavljeni bivši jugoslovenski i srpski košarkaš. Od 2009. godine je predsednik Olimpijskog komiteta Srbije.
Divac je igrao na poziciji centra u Slogi, Partizanu, Lejkersima, Hornetsima, Crvenoj zvezdi (u Evroligi) i Kingsima. Bio je jedan od prvih Evropljana koji je zaigrao u NBA. Sa košarkaškom reprezentacijom Jugoslavije osvojio je dva svetska prvenstva, tri evropska prvenstva i dve srebrne medalje na Olimpijskim igrama. Za nacionalni tim Jugoslavije je odigrao 145 utakmica i postigao 1345 poena.
Iako aktivan igrač, Divac je bio na položaju predsednika Partizana u periodu od 2000. do 2004. Nakon završetka igračke karijere postao je skaut Los Anđeles lejkersa i sportski direktor košarkaške sekcije Real Madrida. Godine 2008. ULEB ga je svrstao među 50 ljudi koji su najzaslužniji za razvoj košarke u Evropi.
Divac se bavi i humanitarnim radom. Sa Žarkom Paspaljem, Aleksandrom Đorđevićem, Predragom Danilovićem, Zoranom Savićem, Dejanom Bodirogom i Željkom Rebračom osnovao je humanitarnu organizaciju Grupa 7. Divac je zbog svog humanitarnog rada postao ambasador dobre volje Ujedinjenih nacija.
Maj[uredi izvor]
Mišel Fransoa Platini (franc. Michel François Platini; 21. jun 1955) je bivši francuski fudbaler i trener i trenutni predsednik UEFA. Jedini je igrač koji je uspeo da tri godine zaredom osvoji titulu Najboljeg fudbalera Evrope, a 1999. je uzabran za sedmog najboljeg fudbalera u 20. veku u izboru IFFHS.
Platini je bio član reprezentacije Francuske koja je osvojila Evropsko prvenstvo u fudbalu 1984., na kom je Platini bio najbolji igrač i strelac. Učestvovao je na Svetskim prvenstvima u fudbalu 1978, 1982. i 1986, stigavši do polufinala u poslednja dva. Platini, Alen Žires, Luj Fernandez i Žan Tigana su činili "magični kvadrat", grupu igrača koja je činila okosnicu reprezentacije Francuske tokom 1980ih.
Platini je igrao za olimpijsku reprezentaciju Francuske na Opimpijskim igrama 1976. u Montrealu. Turnir je počeo 19. jula pobedom 4:0 nad Meksikom. Zatim je došla još jedna pobeda od 4:0 nad Gvatemalom, a Platini je postigao dva gola. Francuzi su takmičenje u grupi završili nerešenim ishodom protiv Izraela, a Platini je postigao gol iz jedanaesterca. Francuska je u četvrtfinalu poražena od Istočne Nemačke 4:0, a utakmicu je završila sa 9 igrača.
Platini je imenovan Vitezom Legije časti 29. aprila 1985, a Oficir je postao 1988. Bio je selektor francuske reprezentacije četiri godine i koorganizator Svetskog prvenstva 1998. u Francuskoj. Takođe je bio predsednik Tehničkog i razvojnog komiteta FIFA i potpredsednik Fudbalskog saveza Francuske.
Juni[uredi izvor]
Fudbal (engl. football, od reči (engl. foot) — stopalo, i (engl. ball) — lopta) ili nogomet je kolektivni sport koji se igra između dve ekipe, sastavljene od po jedanaest igrača. Fudbal je trenutno najpopularniji sport na svetu. Igra se u preko 200 zemalja. Mogu ga igrati ljudi svih godišta i oba pola. Često se o fudbalu govori kao o „najvažnijoj sporednoj stvari na svetu“. Igra se fudbalskom loptom na pravougaonom igralištu s travnatom ili veštačkom podlogom. Golovi su smešteni jedan nasuprot drugom na kraju uže strane igrališta. Cilj igre je ubaciti loptu u protivnički gol bilo kojim delom tela osim rukom. Jedino golman može u ograničenom prostoru, takozvanom šesnaestercu, igrati rukom. Pobednik utakmice je ekipa koja na kraju utakmice postigne više golova (pogodaka).
Savremena fudbalska igra razvila se u Engleskoj posle stvaranja prvog fudbalskog saveza 1863. godine. Prva pravila datiraju iz iste godine, a sa manjim promenama održala su se i do danas. Najviše fudbalsko telo je FIFA (Fédération Internationale de Football Association). FIFA organizuje Svetsko prvenstvo u fudbalu, najprestižnije sportsko takmičenje uopšte.
Fudbal se igra po propisima koji se nazivaju pravila fudbalske igre. Svi učesnici, 22 igrača, čine sve saglasno s pravilima igre da zadrže loptu u posedu svoje ekipe i da je sprovedu u protivnički gol. Ekipa koja postigne više pogodaka na kraju utakmice je pobednik, a ako obe ekipe imaju jednak broj postignutih pogodaka, ili nijedna ekipa ne postigne pogodak, utakmica je nerešena (remi).
Juli[uredi izvor]
.svg){kind=logo}
Paraolimpijske igre su Olimpijske igre sportista sa vizičkim oštećenjima, paraplegijom, cerebralnom paralizom, amputacijom, kao i oštećenjima vida. One su proistekle iz igara paraplegičara (Stoke Mandeville Games), čiji je osnivač Ludvig Gutman (Ludwig Guttmann), šef bolnice u Ejlsberiju u Engleskoj, jedan od najeminentnijih svetskih stručnjaka za oštećenje kičme.
Istoga dana 29. jula 1948. kada su otvorene Olimpijske igre u Londonu, na sportskim terenima pomenute bolnice otvorene su i igre paraplegičara u kojima je učestvovalo svega 16 pripadnika britanskih oružanih snaga (14 muškaraca i 2 žene).
To je bila javna demonstracija kojom se htelo ukazati da se i osobe sa teškim fizičkim oštećenjima mogu baviti sportom.
Godine 1952. u ovim igrama su učestvovali i paraplegičari Holandije i odtad su se kao međunarodne počele održavati krajem avgusta svake godine na terenima Stouk Mandevila. Broj zemalja učesnika se svake godine povećavao, a time i broj mlađih takmičara.
Počev od 1960. godine igre se održavaju svake godine u drugoj zemlji pod nazivom Paraolimpijske igre. Nastojalo se da se ona održavaju u onoj zemlji u kojoj se održavaju i Letnje olimpijske igre.
Prve Paraolimpijske igre održane su 1960. godine u Rimu. Okupile su oko 400 takmičara iz 22 zemlje. Druge su održane u Tokiju u novembru 1964, sa 370 takmičara iz 22 zemlje, treće u Izraelu, četvrte u Hajdelbergu, u Zapadnoj Nemačkoj, od 1. do 11. avgusta uz učešće oko 1000 takmičara iz 43 zemlje
Avgust[uredi izvor]
Αγώνες της 1ης Ολυμπιάδας - Αθήνα 1896
Letnje olimpijske igre 1896 bile su međunarodno multi-sportsko takmičenje koje se održavalo u Atini Grčka, od 6. aprila do 15. aprila 1896. godine. Bile su to prve Olimpijske igre modernog doba. Antička Grčka bila je postojmina Olimpijskih igara, pa je Atina bila odgovarajući izbor početka modernih Olimpijskih igara.
Uprkos brojnim preprekama i organizacica Igara 1896. bila je veliki uspeh. Igre su bile najveće međunarodno takmičenje održano do tada. Igre su održane na Panatinaiko stadionu, prvom velikom stadionu u savremenom svetu, sa mogućnosti da primi najveće broj gledalaca koji su posmatrali neku sportsku priredbu.< Vrhunac Igara za Grke bila je maratonska pobeda njihovih sunarodnika Spiridona Luisa. Najuspešniji je bio nemački takmičar rvač i gimnastičar Karl Šuman, koji je osvojio četiri zlatne medalje.
Na Pariskom univerzitetu Sorboni održan je osnivački kongres Međunarodnog olimpijskog komiteta, MOKa od 16. juna do 23. juna 1894. godine na predlog barona Pjer de Kubertena. Po osnivanju MOK-a odlučeno je da se Prve moderne Olimpijske igre održe u njihovoj pradomovini Grčkoj gde su rođene pre 2762. godine. Određeno je i da to bude u Atini. Zbog toga je čast da bude izabran za prvog predsednika MOK-a dobio grk Demetrios Vikelas.
Septembar[uredi izvor]
Odbojka je vrsta timskog i olimpijskog sporta gde se lopta udara rukom preko mreže na protivničku stranu. Tim čine šest igrača gde svako ima svoju funkciju. Tim se sastoji od tehničara, korektora, dva primača, srednjeg blokera i libera. Tehničar je mozak ekipe i on uvek stoji u blizini mreže. Blokeri takođe stoje kod mreže i njihova uloga je da blokiraju protivnički smeč. Korektor smečuje, a primači i libero primaju servis. Moderna odbojka se igra na tri dobijena seta, do 25 poena. Kada i jedna i druga ekipa imaju po dva dobijena seta, igra se peti set, tzv. TAJ-BREJK do 15 poena. u timu je 12 igrača, ali je samo 6 na terenu. Ostali su na klupi, oni su zamene. Libero nikada ne servira.
Odbojka je sport koji obiluje brzinom i svestranim pokretima tela pa se od igrača očekuju brze reakcije, sabranost i trenutna snalažljivost. Glavna obeležja današnjih nacionalnih selekcija su snaga i visina, ali i sposobnost ekipe i trenera da razvije nove taktike i strategije igre je ono što donosi uspeh na utakmicama.
Odbojka je timska (kolektivna) igra u kojoj se dve ekipe od po šest igrača bore na terenu dimenzija 18x9 metara. Po sredini igrališta razapeta je mreža široka 1 metar i duga 9,5 metara. Razmak između gornjeg ruba mreže i tla je različit: 243 cm za seniore i 224 cm za seniorke.
Igralište je središnjom linijom podeljeno na dva polja; na 3 metra od nje teku sa strane paralelne linije koje označavaju zonu napada, a iza njih zonu obrane.
Prostor za serviranje je iza zadnje linije i može se slobodno servirati s bilo kojeg mesta duž linije.
Oktobar[uredi izvor]
Univerzijada je međunarodno multisportsko takmičenje, koje pod pokroviteljstvom Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) organizuje Međunarodni studentska sportska federacija (engl. International University Sports Federation (FISU)), na kojima učestviju studenti sportisti. Često se nazivaju i Svetske studentske igre World Student Games odnosno World University Games.
Postoji Letnja i Zimska univerzijada. Prva Letnja univerzijada održana je 1959. u Torinu, Italija a Prva zimska 1960. u Šamoniju Francuska. Igre se održavaju svake dve godine. Do 1978 su održavane naizmenično Letnja neparnim, a Zimska parnim godinama, da bi od 1981 počele da se održavaju iste godine, neparnim godinama da se ne podudaraju sa Olimpijskim igrama.
Pravo učešća imaju redovni studenti stariji od 17, a mlađi od 28 godina.
Preteče saveremenih univerzijada bili su Prve međunarodne studentske sportske igre u Parizu 1923, čiji je osnivač bio Žan Ptižan (Jean Petitjean). Igre su trebale da se zovu Univerzitetska olimpijada, ali je predsednik MOKa Pjer de Kuberten zabranio (stavio veto) na ovaj naziv tvrdeći da se atribut "olimpijski" može koristiti samo za Olimpijske igre.
Međunarodne studentske sportske igre posle Pariza održane su i u Varšavi 1924, Rimu 1927, Parizu 1928, Darmštatu 1930, Torinu 1933, Budimpešti 1935, Parizu 1937. i Monaku 1939.
Posle Drugog svetskog rata igre su obnovljene 1947. kada su u Parizu održane Prve svetske studentske letnje sportske igre u organizaciji Međunarodnog saveza studenata (IUS) čije je sedište bilo u Pragu.
Novembar[uredi izvor]
Alpsko skijanje je vrlo raširen način skijanja na planinskim padinama prekrivenim snegom. Ime je dobilo po Alpima, planinskom vencu u Evropi gde je tradicija takvog načina skijanja i začeta. Iako je alpsko skijanje danas rašireno u cijelom svijetu i na svim kontinentima, naziv se zadržao do danas.
Ovaj vid skijanja vrlo je raširen vid rekreacije ali i jedan od standardnih olimpijski sportova na zimskim Olimpijskim igrama.
Kroz istoriju su se tehnike alpskog skijanja često značajno menjale. Razloga za te promene bilo je više, osim same domišljatosti pojedinih učitelja skijanja tu je i tehnološki napredak materijala, oblika i funkcionalnosti skijaške opreme, nivo uređenosti staza, itd.
Prva poznata alpska tehnika je Lilefender, a dobila je ime po gradu Lilenfeldu. Reč je o tehnici skijanja pomoću jednog dugačkog štapa, kod kojeg skijaš zabada štap u središte zavoja pa se zatim oko njega rotira i na taj način određuje smer skretanja. Kasnije su skijaši vrlo brzo usvojili korišćenje dva kraća štapa a ne jednog dugačkog.
Decembar[uredi izvor]
Igor Nikolajevič Larionov (rus. Игорь Николаевич Ларионов; 3. decembar 1960) je nekadašnji sovjetski i ruski profesionalni igrač hokeja na ledu. Zajedno sa sunarodnikom Vjačeslavom Fetisovim bio je prvi hokejaš sa područja SSSR koji se otvoreno zalagao za prava igrača da nastupaju u NHL ligi.
Tokom igračke karijere igrao je na poziciji centra i bio je poznat po izrazito preciznim pas udarcima, zbog čega je zaradio nadimak „Profesor“. U 29 godina dugoj karijeri osvojio je tri titule Stenli kupa sa ekipom Detroit red vingsa (1997, 1998 i 2002), četiri titule svetskog prvaka sa reprezentacijom SSSR (1982, 1983, 1986 i 1989) i dve zlatne olimpijske medalje (1984 i 1988). Objedinivši tri najvrednija trofeja u hokejaškom sportu 7. juna 1997. postao je član hokejaške zlatne trojke, a od 10. novembra 2008. član je i hokejaške kuće slavnih.
Profesionalna igračka karijera Igora Larionova trajala je punih 29 godina, od 1977. do 2006. godine. Tokom karijere nastupao je za 9 različitih klubova.