Портал:Rusija/Biografija
Izabrane biografije [uredi izvor]
Januar[uredi izvor]
Petar Iljič Čajkovski (ruski: Čaйkovskiй, Pёtr Ilьič) (
poslušaj (pomoć·info)) bio je ruski kompozitor poznog romatizma. Rođen je 7. maja 1840. godine. Pojavio se u ruskoj muzici istovremeno sa kompozitorima 'Ruske petorke', ali nije bio njihov član. Njegova muzika, koja je sadržala ruski karakter, bila je jako dobro prihvaćena. Ipak, sadržala je više zapadnih elemenata i ako je uspešno kombinovao internacionalne elemente sa elementima ruske narodne muzike. Predavao je harmoniju na konzervatorijumu u Moskvi i pisao muzičke kritike. Materijalnu nezavisnost i boravak u inostranstvu omogućila mu je njegova mecenatkinja Nadežda von Mek, a njihovo dopisivanje važan je izvor podataka o stvaralačkom radu i estetskim pogledima Čajkovskog. Nastupao je kao dirigent sopstvenih dela po Rusiji, Evropi i SAD.
Dalje... Ostale izabrane biografije
Februar[uredi izvor]
Sonja (Sofija) Krukovski Kovaljevska (rus. Соня Круковски-Ковалевская), (15. januar 1850 . — 10. februar 1891) bila je matematičar, pisac i borac za ženska prava. Njena borba da sebi obezbedi najbolje moguće obrazovanje je omogućila ženama da pohađaju univerzitetske studije kao ravnopravni studenti. Osim toga, njena dostignuća u matematici su naterala njene muške kolege da preispitaju svoja staromodna shvatanja o ženskoj inferiornosti u odnosu na muškarce u naučnom radu.
Dalje... Ostale izabrane biografije
Mart[uredi izvor]
Aleksandar Sergejevič Puškin (rus. Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин) (6. jun 1799. — 10. februar 1837), ruski književnik, mnogi ga smatraju za najboljeg ruskog pesnika i oca moderne ruske književnosti. Puškin je među prvima u Rusiji počeo da piše narodnim jezikom i distancirao se od romantičarske književnosti popularne u zapadnoj Evropi. Napravio je stil koji je mešao satiru, romantiku i dramu.
Dalje... Ostale izabrane biografije
April[uredi izvor]
Dmitrij Ivanovič Mendeljejev (rus. Дми́трий Ива́нович Менделе́ев, Tobolsk, 8. februar 1834. - Sankt Peterburg 2. februar 1907.) bio je ruski hemičar. Poznat je kao jedan od dvojice naučnika koji su stvorili Periodni sistem elemenata; koji je bio važna karika nauke u Drugoj industrijskoj revoluciji. Za razliku od ostalih stvaratelja, Mendeljejev je predvidio da će se mnogi elementi još otkriti. U nekoliko slučajeva poznato je njegovo neslaganje sa prihvaćenim atomskim masama, govorio je da se one ne slažu sa Periodnim zakonom, i to se pokazalo kao tačno.
Dalje... Ostale izabrane biografije
Maj[uredi izvor]
Jurij Aleksejevič Gagarin (rus. Юрий Алексеевич Гагарин, Gžatsk, 9. mart 1934. - Kiržač, Vladimirska oblast, Sovjetski Savez 27. mart 1968.), sovjetski kosmonaut. Prvi je čovek koji je otputovao u svemir 12. aprila 1961. godine u svemirskoj letelici Vostok I. Let je trajao 1 sat i 48 minuta. Poginuo je pri rutinskom letu u dvosedu sa još jednim pilotom. Nakon njegove smrti, njegov rodni grad preimenovan je u Gagarin. Sahranjen je na Crvenom trgu, u zidu Kremlja.
Dalje... Ostale izabrane biografije
Jun[uredi izvor]
Viktor Robertovič Coj (rus. Ви́ктор Ро́бертович Цой, kor. 빅토르 최, rođen 21. juna 1962. godine u Lenjingradu, u Kupčinskom rejonu, poginuo 15. avgusta 1990. godine, nedaleko od Tukumsa u letonskom dijelu SSSR, blizu Rige) je bio jedan od najpoznatijih ruskih i sovjetskih rok muzičara 1980ih godina, vođa rok grupe „Kino“.
Dalje... Ostale izabrane biografije
Jul[uredi izvor]
Petar I (9. jun 1672. – 8. februar 1725. (30. maj 1672.–28. januar 1725. S.S.1) vladao Rusijom od 7. maja (27. aprila S.S.) 1682. do svoje smrti. Poznat kao Petar Veliki (Пётр I Вели́кий, Pyotr Velikii), u početku je vladao zajedno sa svojim slabim i bolesnim polubratom, Ivanom V, koji je umro 1696. Nakon Ivanove smrti, Petar je vladao sam do 1724. godine, a potom vlada zajedno sa svojom ženom, Katarinom I Aleksejevnom. Sprovodeći politiku „zapadnjaštva“ i ekspanzije Petar je transformisao Rusiju u vodeću evropsku silu tog vremena. Odbacio je titulu cara kao primarnu 1721. godine zamenivši je titulom „imperatora“. Petar je bio vrlo visok (2 metra) i snažan čovek.
Dalje... Ostale izabrane biografije
Avgust[uredi izvor]
Fjodor Mihajlovič Dostojevski (rus. Фёдор Миха́йлович Достое́вский) rođen je u Moskvi 11. novembra (30. oktobra po starom kalendaru) 1821. godine. — umro 9. februara (28. januara po starom kalendaru), 1881. godine u Sankt Peterburgu. Jedan je od najuticajnijih pisaca ruske književnosti. Prema širini i značaju uticaja, posebno u modernizmu svetski je pisac u rangu Šekspira i Servantesa. Realizam Dostojevskog predstavlja svojevrsni prelaz prema modernizmu jer njegovo stvaranje upravo u epohi modernizma postaje nekom vrstom uzora načina pisanja. Sa aspekta književne tehnike njegovi su romani još uvek bliski realizmu zbog obuhvata cjeline, načina karakterizacije i dominirajuće naracije, dok dramatični dijalozi, filozofske rasprave i polifonija čine od njega preteču modernizma. Po mnogima je i preteča egzistencijalizma.
Dalje... Ostale izabrane biografije
Septembar[uredi izvor]
Georgij Konstantinovič Žukov, (ru: Гео́ргий Константи́нович Жу́ков) (1. decembar, 1896 - 18. jun, 1974) vojni zapovednik i komandant Sovjetskog Saveza, jedan od najuspešnijih komandanata u Drugom svetskom ratu. Pod njegovom komandom, Crvena armija je izvojevala važne pobede u bitkama za Moskvu, Staljingrad, Lenjingrad, Belorusiju i Berlin.
Dalje... Ostale izabrane biografije
Oktobar[uredi izvor]
Mihail Vasiljevič Lomonosov (rus. Михаи́л Васи́льевич Ломоно́сов; 19. novembar (8. novembar po starom kalendaru), 1711. – 15. april (4. april po starom kalendaru) 1765.) bio je ruski pisac i erudita, koji je dao doprinose na poljima književnosti, obrazovanja, fizike, astronomije, hemije i geologije. Lomonosov je razradio projekat Moskovskog državnog univerziteta, koji nosi ime po njemu.
Dalje... Ostale izabrane biografije
Novembar[uredi izvor]
Sergej Vasiljevič Rahmanjinov (rus. Сергей Васильевич Рахманинов, Semjonovo, 1. april 1873. - Beverli Hils, 28. mart 1943.) je bio ruski pijanista, dirigent i kompozitor.
Rahmanjinov, smatran od mnogih najvećim pijanistom čitavog XX veka, posedovao je legendarne tehničke mogućnosti i osećaj za ritam - njegovi dugački prsti su pokrivali 13 intervala na klavijaturi (raspon od 30 centimetara). Kao kompozitor stvorio je, između ostalog, četiri klavirska koncerta, tri simfonije, dve klavirske sonate, tri opere, 24 preludija, više horskih dela, rapsodiju na temu Paganinija.Većina njegovih dela je u stilu poznog romantizma srodno Čajkovskom ali i pod očitim uticajem Šopena i Lista.
Dalje... Ostale izabrane biografije
Decembar[uredi izvor]
Grof Lav Nikolajevič Tolstoj (rus. Лев Николаевич Толстой; Jasna Poljana, 9. septembar 1828 — Astapovo, 20. novembar 1910) bio je ruski pisac svrstan u najveće ruske realiste toga doba. Poznat po svoja dva najveća dela, Ana Karenjina i Rat i mir, koja slikaju duboku, psihološku i društvenu pozadinu Rusije i njenog društva u 19. veku.
Bio je esejist, dramatist, kritičar i moralni filozof, i pored svega pacifista i levičar. Svojim naprednim, nenasilnim idejama otpora uticao je na kasnije ličnosti kao što su Martin Luter King i Gandi. Proglašen je za najboljeg pisca u poslednjih 200 godina i to od strane 125 američkih i britanskih književnika koji su učestvovali u anketi koja je trajala više godina.