Poslovica
„Đe je sloga tu je božji blagoslov.“
Poslovica je kratka izreka koja izriče životnu mudrost ili mudru misao, ponekad stilski naglašeno (ironično ili duhovito), ili pesnički u rimi. Poslovice karakterišu svaki jezik i sve kulture a prve pisane nalaze se već u Bibliji među mudrostima Starog zaveta.
Uzbekistanci, na primer, kažu da su „reči dedova izvor mudrosti”, a Etiopljani da su „reči bez poslovica kao jelo bez soli”. Svojom etičkom snagom zadivljuju jer se zalažu za najveće ljudske vrednosti - pravdu, poštenje, rad, slobodu, ljubav, prijateljstvo, znanje, razumevanje. Estetska vrednost im se ogleda u gustini i snazi izraza, jezičkom bogatstvu, slikovitosti i brojnim stilskim figurama.[1]
Teme poslovica[uredi | uredi izvor]
Narodnim poslovicama izražena je mudrost i oštroumnost naroda, a o onome o čemu govore veoma su raznovrsne. One govore: o svetu, zlu, dobru mudrosti, dobročinstvu, znanju, radu, slozi, štednji, siromaštvu, bogatstvu, nevolji, novcu, prijateljstvu, pravdi, laži, istini i o drugim temama čovekovog života.
Mnogi savremeni pisci koristili su poslovicu u svojim delima kao važno sredstvo umetničkog izražavanja.[2]
Vrste poslovica[uredi | uredi izvor]
Postoje poslovice u kojima su reči upotrebljene u osnovnom značenju - Bolje je umjeti nego imati; Ko dobro čini, bolje dočeka - ili u prenesenom (metaforičkom) značenju - Uz krivo se drvo i pravo iskrivi ; Jezik-dželat. Poslovice hrišćanskog shvatanja potiču iz crkvene literature - „Ko se čuva i Bog ga čuva”; „Bog nikom dužan ne ostaje”; „Ko tebe kamenom ti njega hlebom”.
Poslovice se mogu podeliti i na: prave poslovice, poslovice pričice, dijaloške poslovice i poslovice u stihu.
Prave poslovice[uredi | uredi izvor]
Prave poslovice su proznog oblika i izražavaju opšte istine o životu u osnovnom ili prenesenom značenju:
| „ | Nevolja oči nema; Šapat kuću gubi; Ćutanje je zlato; Ko brzo sudi, brzo se i kaje | ” |
Poslovice pričice[uredi | uredi izvor]
Poslovice pričice se odnose na ličnosti i događaje iz istorije ili legende. Nastale su iz neke pripovetke, tako što se cela pripovetka ispriča pa se na kraju, kao njeno jezgro, ističe ta poslovica koja se obično uzima i kao naslov pripovetke.
| „ | Medveđa usluga: Kazuje se kako je jednom čovek medveda spasao, a za to mu je ovaj bio zahvalan. Kada je jedanput čovek legao da spava, medved je ostao da ga brani od muva. Jedna muva pala je čoveku na glavu, a medved, da bi je otklonio od svog prijatelja, dohvati stenu i ubije čoveka. | ” |
Dijaloške poslovice[uredi | uredi izvor]
Dijaloške poslovice često su date u obliku pitanja i odgovora:
| „ | Šta čine deca? - Što vide od oca. Đe si bio? - Niđe. Šta si činio? - Ništa. |
” |
Poslovice u stihu[uredi | uredi izvor]
Poslovice u stihu ili stihovane poslovice su uglavnom jednodelne ili u dva stiha:
| „ | Drži vodu dok majstori odu Od nevolje nema škole bolje Dobro sam se udala, kako sam se nadala. Zrno po zrno pogača, kamen po kamen palača. Konop veže konje i volove a poštena reč vitezove. |
” |
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Srpske narodne umotvorine. Beograd: Kreativni centar. 2016. str. br. 6. ISBN 978-86-529-0327-6.
- ^ Šaljive narodne priče i narodne poslovice: izbor. Gornji Milanovac: Prima. 2018. str. 33-35. ISBN 978-86-6249-156-5.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
