Pošip
Pošip je sorta belog grožđa, koja se uzgaja na jugu ostrva Korčule, koje se može pohvaliti tradicijom uzgoja belih sorti još od vremena starih Grka (4. vek p. n. e.)
Pošip je prvo hrvatsko belo vino sa zaštićenim geografskim poreklom, zaštićeno 1967. godine. Najbolje uspeva na zaklonjenim položajima Čare i Smokvice, gde uvek daje vrhunski kvalitet. Gusto zasađeni vinogradi, nagnuti i terasasti tereni prisiljavaju da se većina radova još uvek obavlja ručno, na tradicionalan način.
Vino je blistave, slamnato - zlatnožute boje, teško se i gusto ljulja u čaši u kojoj ostavlja gusti trag, visokih alkohola (13-14,5%), punog i posebnog ukusa sa svojstvenom aromom suvih kajsija i smokava. Radi umerenih kiselina savršeno pristaje uz sva jela od ribe, školjaka i belog mesa. Najbolje je kada je servirano na 12-14 °C.
Ime[uredi | uredi izvor]
Postoje dve, jednako verodostojne, priče o tome kako je Pošip dobio ime, jedna kaže da je to zbog izdužene šiljate bobice koja je nalik na „šip“ (lokalni naziv za šiljatu stranu mašklina ili krampa). Druga priča govori da je težak Marin Tomašić iz Smokvice pronašao tu „čudnovatu“ lozu razvijenih grana na šipku (naru) ili kako bi se to u Smokvici reklo, raste „po šipak“, te je prema usmenom predanju nazvan „pošipak“, kasnije vremenom došlo je do racionalizacije, zadnji slog je otpao i ostao je samo Pošip. Sinonimi: Pošip veliki Homonimi i pogrešni nazivi: Pošipica – u nekim literaturnim izvorima nalazimo ovaj sinonim, ali se radi o drugoj sorti (Zdunić). Postoje još dva kultivara (uzgojene vrste) s imenom Pošip, Pošip mali (A. Pecotić) i Pošip vrgorski bijeli, koji su različite sorte.[1]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- '^ Završni rad: autor Ljubo Kunjašić, "Značaj kultivara Pošip bijeli (V. Vinifera L.) na otoku Korčuli", Agronomski fakultet Zagreb, rujan 2008.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Mali podrum - Pošip