Poljska A i B

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Poljska A i B (polj. Polska A i B ) odnosi se na istorijsku, političku i kulturnu razliku između zapadnog i istočnog dela zemlje, pri čemu je Poljska „A“, zapadno od Visle, mnogo razvijenija i ima brži rast od Poljske „B“, istočno od reke. Generalni sekretar Privredne komore Poljske Marek Kločko je u svom intervjuu iz 2007. rekao da su podele šire i da formiraju tri odvojene kategorije: Poljska „A“ koju čine metropolitanski gradovi; Poljska „B“ je ostatak zemlje; a Poljska „C“ su ravnice i parkovi istočno od Visle (Poljska „Z“, prema Kločku), koji zahtevaju drugačiji tretman.[1]

Navodno, dobrostojeći gradovi Poljske su Varšava, Gdanjsk, Vroclav i Poznanj, a oni koji se bore sa manje investicija su na istoku: Žešov, Lublin, Olštin i Bjalistok.[1] Međutim, trenutni statistički podaci o nezaposlenosti za Poljsku generalno ne pokazuju tu razliku, pa čak ukazuju na suprotan trend poslednjih godina, da su stope nezaposlenosti na severozapadu veće nego u istočnoj i centralnoj Poljskoj. U 2014. godini, među najvišima u državi bili su Kujavsko-pomeransko i Zapadnopomorsko vojvodstvo[2] dok je među najnižim u zemlji bilo u istočno-centralnom mazovječkom vojvodstvu.[3]

Železnice Poljske 1953, posle Drugog svetskog rata . Gušća mreža železnica na zapadu rezultat je tradicionalnog kopanja uglja, kao i istorije zapadne Poljske koja je bila deo veoma industrijalizovane Nemačke.[4]

Razlika je nezvanična i na neki način previše pojednostavljena, ali je široko priznata i o njoj se raspravlja u Poljskoj.[5]

Istorijski gledano, poreklo Poljske „A“ i „B“ može se pratiti u periodu podele Poljske i različitih političkih podela, što je rezultiralo mnogo većim industrijskim razvojem određenih krajeva današnje Poljske.[1]

Razlika između „A“ i „B“ posebno je očigledna u obrascima glasanja u dva regiona. Tokom 1990-ih, Poljska „A“ je imala tendenciju da favorizuje Alijansu demokratske levice . Poljska „B“ je sa druge strane glasala ili za PSL ili za Solidarnost, obe predstavljaju hrišćansko-demokratske vrednosti.[6]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Iwona Borkowska,. „Polska Polsce nierówna”. Arhivirano iz originala 2011-09-28. g. Pristupljeno 16. 12. 2014. , Raport Polska.pl 2008-06-04. Internet Archive..
  2. ^ „Stopa bezrobocia 2014”. Map of unemployment by region 2014. eGospodarka.pl. Arhivirano iz originala 8. 4. 2015. g. Pristupljeno 8. 4. 2015. 
  3. ^ „Unemployment in Poland in February 2014”. Raporty i prognozy. eGospodarka.pl. „At the end of February 2014 the highest unemployment rate in Poland was found in voivodeships: Warmian-Masurian (22.3%), Kuyavian-Pomeranian (18.8%), West Pomeranian (18.5%), Świętokrzyskie (17.1%), Podkarpackie (16.9%) and Lubusz (16.3%). The lowest unemployment rates in the country were found in: Wielkopolskie (10.0%), Masovian (11.4%), Silesian (11.7%) and Lesser Poland (12.1%).” 
  4. ^ Wiesław Samecki, Ekonomia 3: Centralny Okręg Przemysłowy 1936–1939, Wydawnictwo Uniwersytetu Wrocławskiego, 1998. ISBN 83-229-1634-5.. Introduction.
  5. ^ Pueyo, Tomas (2024-02-29). „Why Are There 2 Polands?”. Medium (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-03-04. 
  6. ^ Kowalczyk, Krzysztof (15. 3. 2014). „Typologia polskich partii politycznych według kryterium programowego” [The typology of political parties in Poland made on the basis of their political platform] (PDF). Środkowoeuropejskie Studia Polityczne (na jeziku: Polish) (1): 73—99. doi:10.14746/ssp.2014.1.6. Pristupljeno 19. 8. 2021.  |hdl-pristup= zahteva |hdl= (pomoć)

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Kozak M., Pyszkowski A., Szewczyk R. (red.) 2001, Słownik Rozwoju Regionalnego, PARR, Warszawa.
  • Iwona Borkowska, Polska Polsce nierówna, Raport Polska.pl 2008-06-04. Internet Archive.
  • Gazeta Wyborcza (1999) 'Polska A, B i C' (Poland A, B and C), August 4
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пољска_А_и_Б&oldid=27788568”