Pravo i pravda
Pravo i pravda Prawo i Sprawiedliwość | |
|---|---|
| Vođa | Jaroslav Kačinjski |
| Osnivači | Leh Kačinjski i Jaroslav Kačinjski |
| Parlamentarni lider | Rizald Terecki |
| Osnovana | 13. jun 2001. |
| Sedište | Varšava Poljska |
| Broj članova (2020) | oko 40.000 |
| Ideologija | |
| Politička pozicija | Desnica[11] |
| Religija | Katolicizam |
| Evropska stranka | Evropski konzervativci i reformisti |
| Boje | plava crvena |
| Sejm (parlament) | 163 / 460
|
| Senat | 34 / 100
|
| Evropski parlament | 23 / 52
|
| Veb-sajt | |
| www | |
Pravo i pravda (polj. Prawo i Sprawiedliwość, skraćeno PiS) je desničarska nacionalno-konzervativna politička partija u Poljskoj. U sudu je registrovana 13. juna 2001. godine. Vođa partije je Jaroslav Kačinjski.
Program[uredi | uredi izvor]
Ova partija se zalaže za veća prava žrtvama krivičnih dela i pooštravanje kazni prestupnicima, posebno za prestupe koji ugrožavaju nečij život, zdravlje i imanje.
Podržava stvaranje Antikorupcijske kancelarije i objavljivanje imovinskih karti političara u javnosti. Partija podržava priključenje Evropskoj uniji, a po političkim ubeđenjima je proamerička.
Partija se protivi: legalizaciji eutanazije, pobačaja, registraciji homoseksualnih brakova, kao i legalizaciji „lakih droga“.
Pravo i pravda se zalaže za: ponovno uvođenje smrtne kazne, zadržavanje besplatnog školovanja u osnovnim, srednjim i višim državnim školama, besplatnu zdravstvenu službu, lustraciju političkih imetaka, kao i objavljivanje naziva svih tajnih agenata specijalnih službi u Poljskoj za vreme komunizma.
Ekonomski program[uredi | uredi izvor]
U ekonomskom pogledu partija ima program koji se može okarakterisati kao levi centar, Zalaže se za socijalnu sigurnost, i intervenciju države u okviru tržišne ekonomije.
Rezultati na izborima[uredi | uredi izvor]
Na parlamentarnim izborima u Poljskoj, održanim 21. oktobra 2007. godine, Pravo i pravda je osvojila 32,11% glasova što je partiji donelo 166 poslaničkih mesta u Sejmu.
Na izborima za Evropski parlament 13. juna 2004. PiS je dobio 12,67% glasova i osvojio 7 mandata u Evropskom parlamentu.
U prvom krugu izbora za predsednika Republike 9. oktobra 2005. godine za Leha Kačinjskog je glasalo 4.947.927 glasača (33,10%). S tim rezultatom Kačinjski se našao na drugom mestu. U drugom krugu izbora od 23. oktobra Leh Kačinjski je pobedio i postao novi predsednik Poljske.
Na parlamentarnim izborima u Poljskoj, održanim 25. oktobra 2015. godine, Pravo i pravda je osvojila 37,6% glasova, što je partiji donelo apsolutnu većinu od 235 poslaničkih mesta u Sejmu.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Hloušek, Vít; Kopeček, Lubomír (2010), Origin, Ideology and Transformation of Political Parties: East-Central and Western Europe Compared, Ashgate, str. 196
- ^ Nordsieck, Wolfram (2019). „Poland”. Parties and Elections in Europe. Pristupljeno 28. 11. 2019.
- ^ a b „How the Catholic Church ties in to Poland's judicial reform”. dw.com. Deutsche Welle. 24. 7. 2017.
- ^ Dudzińska, Agnieszka; Kotnarowski, Michał (24. 7. 2019). „Imaginary Muslims: How the Polish right frames Islam”. brookings.edu. Brookings.
- ^ Henceroth, Nathan (2019). „Open Society Foundations”. Ur.: Ainsworth, Scott H.; Harward, Brian M. Political Groups, Parties, and Organizations that Shaped America. ABC-CLIO. str. 739.
- ^ Sozańska, Dominika. „Chreeścijańska demokracja w Polsce” (PDF). core.ac.uk (na jeziku: Polish). Krakow Academy.
- ^ „Family, faith, flag: the religious right and the battle for Poland's soul”. The Guardian. 5. 10. 2019.
- ^ Vasilopoulou, Sofia (2018). „The Radical Right and Euroskepticism”. Ur.: Rydgren, Jens. The Oxford Handbook of the Radical Right (na jeziku: engleski). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-027455-9.
- ^ Guerra, Simona (2020). „The Historical Roots of Euroscepticism in Poland”. Euroscepticisms: The Historical Roots of a Political Challenge (na jeziku: engleski). Brill. ISBN 978-90-04-42125-7.
- ^ Lázár, Nóra (2015). „Euroscepticism in Hungary and Poland: a Comparative Analysis of Jobbik and the Law and Justice Parties”. Politeja – Pismo Wydziału Studiów Międzynarodowych i Politycznych Uniwersytetu Jagiellońskiego (na jeziku: engleski). 12 (33): 215—233. ISSN 1733-6716. doi:10.12797/Politeja.12.2015.33.11.
- ^
- Michael Minkenberg (2013). „Between Tradition and Transition: the Central European Radical Right and the New European Order”. Ur.: Christina Schori Liang. Europe for the Europeans: The Foreign and Security Policy of the Populist Radical Right. Ashgate Publishing, Ltd. str. 261. ISBN 978-1-4094-9825-4.
- Lenka Bustikova (2018). „The Radical Right in Eastern Europe”. Ur.: Jens Rydgren. The Oxford Handbook of the Radical Right. Oxford University Press. str. 574. ISBN 978-0-19-027455-9.
- Aleks Szczerbiak (2012). Poland Within the European Union: New Awkward Partner Or New Heart of Europe?. Routledge. str. 1. ISBN 978-0-415-38073-7.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Hloušek, Vít; Kopeček, Lubomír (2010). Origin, Ideology and Transformation of Political Parties: East-Central and Western Europe Compared. Ashgate. str. 196.
- Hloušek, Vít; Kopeček, Lubomír (2010). Origin, Ideology and Transformation of Political Parties: East-Central and Western Europe Compared. Ashgate. str. 196.
- Ramet, Sabrina P. (2010). Central and Southeast European Politics Since 1989. Cambridge University Press. str. 80. Pristupljeno 22. 5. 2013.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
