Praline
Pralina je oblik konfekcije, koji sadrži minimum kulinarskih oraha i šećera; šlag je uobičajena treći sastojak.
Postoje tri osnovna tipa:
- belgijske praline, koje se sastoje od čokoladne školjke sa blažim, ponekad tečnim punjenjem, tradicionalno napravljene od različitih kombinacija lešnika, badema, šećera, sirupa i paste često na bazi mleka. Ove visokomasne čokolade, sa niskom-tačkom topljenja su na luksuznoj strani belgijskih čokolada i predstavljaju važan proizvod mnogih belgijskih proizvođača čokolade.
- Francuske praline, kombinacija badema i karamelizovanog šećera.
- američke praline, mekša, kremastija kombinacija sirupa i hikori oraha, lešnika ili badema sa mlekom ili pavlakom.
Pralina je čokoladni biskvit koji sadrži mlevene orahe. Obično se koristi kao punjenje u čokoladama ili drugim slatkišima.[1]
Vrste[uredi | uredi izvor]
’’Evropske praline sa orasima”[uredi | uredi izvor]
Praline su prvobitno nastale kao ideja francuskog kuvara maršala du Plesis-Praslina (1598—1675); reč pralina proizilazi iz imena Praslin[2]. Prvobitne praline su činili pojedinačni bademi preliveni karamelizovanoim šećerom, za razliku od tamnog nugata, gde list karamelizovanog šećera pokriva više plodova. Iako je Novi svet je otkriven i naseljen u ovo vreme, kakao za proizvodlju čokolade odatle prvobitno nije bio povezan sa terminom. Evropski kuvari koriste lokalne orašaste plodove kao što su bademi i lešnici.[3]
Prah nastao mlevenjem takvih karamelom prekrivenih plodova zove se pralin, i sastojak je u mnogim kolačima, pecivima, i sladoledima. Nakon toga prah se pomeša sa čokoladom, postaje pralina, kako se na francuskom naziva, što je preteča onoga što je u Francuskoj poznato kao čokoladne praline. Reč praline se kolokvijalno koristi u Francuskoj i Švajcarskoj gde se odnosi na razne osnove prelivene čokoladom. U kontinentalnoj Evropi, reč pralina se često koristi za orašasti prah ili čokoladnu pastu napravljenu od njega, koja se koristi za filovanje čokolade, stoga njena upotreba u Nemačkoj, Holandiji, Belgiji i Velikoj Britaniji se odnosi na filovanje čokolade generalno. U Velikoj Britaniji, termin se može odnositi ili na praline (fil za čokolade) ili, ređe, na originalne praline(badem preliven čokoladom).
’’Belgijske praline sa mekšom sredinom”[uredi | uredi izvor]
Praline iz Belgije poznate su i pod nazivom "belgijske čokolade(sa mekšim punjenjem)", "belgijski čokoladni fondani" i "čokoladne bonbone". u zemljama engleskog govornog područja - čvrsta osnova od čokolade ispunjena mekim filom.[1] Prvi put je ih je napravio Žan Nojhaus II, belgijski poslastičar, 1912.[1]
Oduvek je postojalo mnogo vrsta i oblika: skoro uvek sadrži čokoladnu školjku sa mekšom sredinom. Može doći do zabune oko upotrebe reči praline u Belgiji, jer se ona može odnositi na punjene čokolade opšte poznate kao praline a može se odnositi i na tradicionalno punjenje pralina uobičajeno u Evropi (karamelizovani lešnici ili bademi samleveni u pastu, ponekad sa prahom od surutke, kondenzovanim mlekom ili pavlakom). Belgijske čokolade (praline) nisu ograničene na tradicionalno punjenje i često uključuju orašaste plodove, marcipan, slanu karamelu, kafu, alkohol, krem liker, višnje ili čokoladnu mešavinu koja je u kontrastu sa spoljašnjom školjkom. Često se prodaju u stilizovanim kutijama u obliku poklon kutije. Najveći proizvođači su Nojhaus, Godiva, Leonidas i Guilian.[1]
’’Američke praline sa kremastom osnovom”[uredi | uredi izvor]
Francuski doseljenici doneli su recept u Lujzijanu, gde je i stabala šećerne trske i hikori oraha bilo u izobilju. Tokom 19. veka, kuvari u Nju Orleansu zamenili su hikori orah za bademe, dodali pavlaku za zgušnjavanje slatkiša, i tako stvorili ono što je postalo širom američkog juga poznato kao praline.
Praline imaju kremastu postojanot. Obično se prave kombinovanjem šećera (često smeđeg), maslaca, pavlake i hikori oraha u loncu na srednje visokim temperaturama, i stalnim mešanjem dok većina vode ne ispari i dostigne se debela teksturu smeđe boje. Dobijena tekstura obično se sipa kašičicama na voštani papir ili na aluminijumsku foliju podmazanu maslacem i ostavlja se da se ohladi.
"Praline i pavlaka" je uobičajena aroma sladoleda u Sjedinjenim Državama i Kanadi. U Nju Orleansu, Akadijani i Baton Ružu, Lujzijani, praline se ponekad nazivaju "bombone sa hikori orahom".
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g „PRALINE KAO ČOKOLADNO REMEK DELO”. Candy universe. Arhivirano iz originala 03. 02. 2020. g. Pristupljeno 3. 2. 2020.
- ^ „Pralines”. Pristupljeno 7. 4. 2019.
- ^ „Praline”. Coolinarka. Pristupljeno 3. 2. 2020.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
