Prva petoletka
| Prva petoletka | |
|---|---|
 | |
| Privredno društvo | |
| Delatnost | proizvodnja hidraulike i pneumatika |
| Osnovano | 23. mart 1949. |
| Sedište | Trstenik Srbija |
Broj zaposlenih | 861 (2019) |
| Veb-sajt | http://petoletka.com/ |
Prva petoletka je fabrika iz Trstenika koja se bavi proizvodnjom hidraulike i pneumatika. Fabrika je počela sa radom 23. marta 1949. godine u sklopu Prvog petogodišnjeg plana u Jugoslaviji sa ciljem da se ubrza posleratna obnova i industrijalizacija zemlje.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Osnivanje i razvoj fabrike[uredi | uredi izvor]
Rešenjem vlade FNRJ od 23. marta 1949. godine, potpisanim od strane Maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita formirano je Državno privredno preduzeće Petoletka za izradu delova za vazduhoplovstvo. Proizvodnja je počela 2. januara 1950. godine u još nedovršenim halama sa 102 zaposlena radnika. Za prvog direktora postavljen je major Zdravko Oljača koji je bio inženjer još u predratnoj vazduhoplovnoj industriji. Na početku je izabran radnički savet i formirana je vojnoindustrijska škola.[1]
Petoletka je najpre, vazduhoplovstvu isporučila prvu seriju stajnih trapova koji su bili kvalitetniji i jeftiniji od uvoznih. Planiran je razvoj fabrike borbenih aviona, stajnih trapova i delova za vazduhoplovstvo, ali on nikada nije realizovan. U fabrici su postali svesni činjenice da preduzeće može da se razvija kao proizvođač hidraulike i pneumatike, pa se pristupilo intenzivnom istraživanju tržišta. Na čelo Petoletke došao je potpukovnik Krsto Bosanac. Stvaranjem sopstvenog konstrukcionog biroa omogućena je potpuna samostalnost. U Trsteniku je osnovan školski centar za obrazovanje kadrova za potrebe Petoletke i centar za vanredne studije prvog stepena Mašinskog fakulteta iz Beograda. Izgrađuje se pista i aerodrom, pa se tako otvara redovna avionska linija Trstenik - Beograd. Petoletka počinje da radi punim kapacitetima, počinje da se radi u tri smene, a među prvima u zemlji se uvodi četrdesetdvočasovna radna nedelja. U krugu fabrike otvara se zdravstvena stanica, a pokreće se i fabrički list. Od 1963. godine fabrika nosi naziv IHP Prva petoletka Trstenik.[1]
Josip Broz Tito je posetio Petoletku i Trstenik 16. marta 1966. godine a već sledeće godine u skladu sa potrebama proširenja kapaciteta pokrenut je investicioni poduhvat pod nazivom „23. mart 1967. godine”. U novoizgrađene hale i razvojno istraživačke laboratorije pristiže najveći deo uvozne opreme. Od 1. januara 1967. godine Petoletka više ne posluje pod upravom vojne industrije. Do krize i stagnacije dolazi 1968. godine kada zbog nedovoljne uposlenosti kapaciteta sporazumno uz otpremnine kolektiv napušta dvesta radnika. Na čelo fabrike tada dolazi inženjer Krsta Jovanović, a Petoletka proširuje oblast primene hidraulike i pneumatike. Petoletka tada dobija licencu za proizvodnju od nemačkih fabrika, pa zbog toga dobija krupne poslove u inostranstvu.[1]
Fabrici je na proslavi 25 godina rada uručen Ordenom rada sa crvenom zvezdom. Tada je fabrika imala 11.052 radnika i bila jedna od najvažnijih firmi ne samo u Jugoslaviji, nego i u svetu. Petoletki je poverena isporuka kočionih instalacija za Kamske automobilske zavode iz Rusije, koja postaje najveći inostrani partner, a zaključuje se i ugovor o licencnoj saradnji sa firmom Linde iz Nemačke. Izvode se radovi na hidroelektranama, termoelektranama, branama, akumulacionim jezerima, platformama, brodogradilištima, rudarskim kopovima. Neki od najznačajnijih poslova su: na Gazivodama se montiraju hidrocilindri korišćenjem helikoptera, u brodogradilištu Kladovo primenjuje se elektrohidraulički sistem za izvlačenje brodova, a u nuklearnoj elektrani Krško Petoletka ugrađuje elektrohidrauličku opremu na reaktoru. Rekordan broj radnika fabrika je imala 1987. godine kada je zapošljavala 15.700 ljudi.[1]
Kriza krajem XX i početkom XXI veka[uredi | uredi izvor]
Devedesetih godina 20. veka, usledio je rat i raspad Jugoslavije. Nametnute su međunarodne sankcije od strane Ujedinjenih nacija, što je dovelo do političke izolacije i ekonomskog pada za Srbiju. To je dovelo do krize za fabriku i njene radnike što je rezultiralo da Prva Petoletka izgubi svoje izvozno tržište. Mnogi inženjeri visokog profila napustili su Petoletku tokom devedesetih godina i započeli svoje privatne kompanije. Država nije imala sredstva za ulaganje u fabričke mašine i opremu, što je rezultiralo da većina fabričke opreme postane zastarela.
Prvi javni poziv za prodaju Prve petoletke, održan u junu 2005. godine, bio je neuspešan. Drugi javni poziv, otvoren u novembru 2007, takođe nije uspeo. Vlada je odlučila da proda fabriku delom, a ne kao celinu, zbog nedostatka zainteresovanih strana za kupovinu cele kompanije. U januaru 2016. godine, nakon dve decenije stečaja, kompanija je objavila bankrot. Nakon toga, radnici su 4. januara 2016. godine osnovali novo preduzeće pod imenom „PPT Petoletka d.o.o.”, a zatim zakupili kvadrate u devet Petoletkinih celina i počeli da rade. U februaru 2016. počelo je da radi 200 radnika, da bi ih do kraja godine bilo 717. Sredinom 2017. godine taj broj se popeo na 815 radnika. Kompanija je u rukama bivših radnika i ima ukupno 677 osnivača.[2]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g „Prva petoletka kroz istoriju” (PDF). trstenicani.com. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 03. 2017. g. Pristupljeno 21. 5. 2018.
- ^ „Direktori odveli u stečaj, radnici vratili u život”. b92.net. Pristupljeno 21. 5. 2018.
