Prva slovenačka proleterska udarna brigada

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Prva slovenačka udarna brigada
Prva slovenačka brigada „Tone Tomšič“, Ribnica, 1943.
Postojanje16. jul 1942.
Mesto formiranja:
Ambrus
Formacijatri bataljona
Jačina400 vojnika i oficira
DeoNarodnooslobodilačka vojska Jugoslavije Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije
Angažovanje
OdlikovanjaOrden narodnog heroja
Orden narodnog oslobođenja
Orden partizanske zvezde
Orden bratstva i jedinstva
Komandanti
KomandantStane Semič Daki

Prva slovenačka proleterska narodnooslobodilačka udarna brigada „Tone Tomšič“ je formirana 16. jula 1942. godine u Ambrusu od Proleterskog bataljona „Tone Tomšič“ i odabranih boraca iz Treće i Pete grupe NOP odreda Slovenije. Na dan formiranja imala je tri bataljona sa 400 boraca, a septembra 1942. godine u njen sastav je ušao i Prvi bataljon Belokranjskog partizanskog odreda.

Prvi komandant brigade bio je Stane Semič Daki, narodni heroj. Od jula 1943. godine do kraja rata nalazila se u sastavu Četrnaeste slovenačke divizije.

Za svoje zasluge tokom Narodnooslobodibilačke borbe, brigada je odlikovana Ordenom narodnog oslobođenja, Ordenom partizanske zvezde sa zlatnim vencem, Ordenom bratstva i jedinsta sa zlatnim vencem i Ordenom narodnog heroja 21. juna 1974. godine. Bila je najpre udarna, a potom je 2. novembra 1951. dobila je počasni naziv proleterska i preimenovana u Četrnaestu proletersku brigadu.

Borbeni put Prve slovenačke brigade[uredi | uredi izvor]

U Roškoj ofanzivi brigada je vodila teške borbe s italijanskim snagama, posebno u napadu na njihovo utvrđeno uporište u selu Ratežu, na putu Novo Mesto-Šentjernej, noću 9/10. avgusta i na belogradejsko uporište kod Novog Mesta noću 13/14. avgusta. U drugoj polovini avgusta napadala je, podeljena u više grupa, italijanske snage koje su opkolile Glavni štab NOV i PO Slovenije, CK KP Slovenije i Izvršni odbor Osvobodilne fronte na Kočevskom rogu. Tokom 18. i noću 18/19. septembra, zajedno sa Četvrtom slovenačkom udarnom brigadom „Matija Gubec“ i Petom slovenačkom udarnom brigadom „Ivan Cankar“, izvela je uspešnu akciju razoružavanja belogradejskih straža u Suhoj krajini. Krajem septembra brigada je dejstvovala na Kočevskom, 2. oktobra njen Treći bataljon porazio je italijanske delove kod Jelenovog Žleba, zatim se preko Trvne gore i područja planine Krima prebacila na sektor Molnik, Podlipoglav i 21. i 22. oktobra napala belogardejska uporišta u Bizoviku, Dobrunju i Polju, u neposrednoj blizini Ljubljane.

U decembru 1942. godine vodila je borbe oko Ajdoveca u Suhoj krajini, početkom januara 1943. godine rušila prugu Trebnje-Sevnica, a 5-6. januara učestvovala u uništenju belogradejskih uporišta u Temeniškoj dolini. Do kraja januara vodila je borbe s Italijanima i belogradejcima kod Svetog Roka, Gornjeg Brezova i Biča, a zatim je, zajedno sa Četvrtom slovenačkom udarnom brigadom „Matija Gubec“, Petom slovenačkom udarnom brigadom „Ivan Cankar“, Trinaestom proletreskom udarnom brigadom „Rade Končar“ i Četvrtom kordunaškom udarnom brigadom, učestvovala u razbijanju jačih italijanskih snaga u Žumberku od 30. januara do 2. februara i u rušenju železničke pruge Zagreb-Karlovac-Metlika u prvoj polovini februara 1943. godine.

Teške borbe s Italijanima i Belom gradom vodila je kod sela Mokrog polja, između Novog Mesta i Pleterja, od 18. do 20. februara; oko Metlike 4-5. marta; u Suhoj krajini, od 15. do 20. marta; kod sela Pijave Gorice, Zurjaka i Roba, od 2. do 6. aprila. U aprilu je, takođe, dejstvovala na području planina Mokreca i Krima i rušila železničku prugu Ljubljana-Grospulje. Početkom juna prebacila se preko Temeniške doline u nemačku okupacionu zonu, gde je vodila borbe s njihovim graničnim posadama na odseku selo Javorje-Osredek, 4. i 5. juna, a posle povratka u Suhu krajinu s Italijanima u rejonu sela Dobrnič, Korita i Dobrava.

Krajem juna brigada je prebačena u Belu krajinu, a 13. jula 1943. godine ušla je u sastav tada formirane Četrnaeste slovenačke divizije. Krajem jula i početkom avgusta vodila je oko Žužemberka, kod sela Ajdoveca i Sela pri Šumberku, u rejonu sela Babne Gore i Krušnog Vrha, kod Trebnja. Potom je delovala u Notranjskom: 9. avgusta protiv italijana kod Cerknice i 18. avgusta kod Borovnice; 19. avgusta nanela je osetne gubitke belogardistima u selu Pijavoj Gorici, a 24. avgusta uništila je kod sela Goričice, na pruzi Ljubljana-Postojana, nemački transportni voz - dve lokomotive i 22 vagona natovarena s oklopnim vozilima i tehničkom opremom.

Posle kapitulacije fašističke Italije, brigada je učestvovala 10. septembra u razoružavanju italijanskog fašističkog odreda „XXI Aprile“ između Kočevja i Ribnice. Dolaskom novih boraca narasla je na preko 1.500 boraca, a dala je i mnoge kadrove za formiranje novih brigada. Do sredine septembra čistila je od belogradejskih ostataka Ribniško-velikolašku dolinu, a u drugoj polovini meseca rušila železničku prugu između Rakeka i Postojne i vodila borbe s jedinicama nemačkog garnizona u Rakeku.

U nemačkoj oktobarskoj ofanzivi vodila je veoma teške borbe s Nemcima kod Rakeka, u Brkinima, na položajima planina Goljak-selo Gomanjce, kod sela Leskove Doline, na području Goteniškog snežnika i na Kočevskom. U drugoj polovini novembra, u sastavu Četrnaeste slovenačke divizije napdala je uporišta i posade slovenačkih domobrana u Notranjskom i posebno se istakla u njihovom uništenju u Grahovu 22/23. novembra i Velikim Laščama 3/4. decembra.

Nakon borbi s nemačkim motorizovanim kolonama, kod sela Dvora i Žužemberka 21. i 23/24. decembra, brigada je reorganizovana i u jačini od oko 400 boraca učestvovala je u pohodu 14. divizije na Štajersku, tokom januara i februara 1944. godine. U veoma teškim borbama s nadmoćnijim snagama u februaru, pretrpela je znatne gubitke. U Štajerskoj se istakla: u uništenju nemačkog uporišta Moravča, 19/20. marta; u borbama kod Radomlja, Gornjeg Grada i Nove Štifte, u aprilu i kod sela Zavodnja i Šentvida, 14. maja.

Prilivom novih boraca, početkom jula 1944. godine, brigada je narasla na preko 1.200 boraca. U borbama za oslobođenje Gornjosavinjske doline od 30. jula od 2. avgusta zauzela je nemačko uporište Šmartno od Paki i kod Letuša porušila most preko reke Savinje. Zatim je dejstvovala na Konjiškoj gori i na području Pohorja u avgustu, u odbrani i proširenju slobodne teritorije u Savinjskoj dolini u septembru, i ponovo na Pohorju u oktobru. U drugoj polovini oktobra vodila je borbe s Nemcima duž puta Kamnik-Nova Štifta-Mozirje, zatim duž puta Domžale-Blagovica-Vransko. Od sredine novembra do kraja 1944. godine dejstvovala je naizmenično na Pohorju, Mozirskim planinama i u Savinjskoj dolini.

I u 1945. godini zadržavala se, uglavnom, u zapadnoj Štajerskoj (Pohorje, Savinjska dolina, Zasavje, Savinjske Alpe), napadajući nemačka uporišta i transporte. U završnim operacijama Jugoslovenske armije učestvovala je u oslobođenju slovenačkog dela Koruške i uništenju i zarobljavanju nemačkih i kvinsliških snaga u austrijskoj Koruškoj, početkom maja 1945. godine.

Narodni heroji Prve slovenačke brigade[uredi | uredi izvor]

Orden narodnog heroja

Neki od boraca Prve slovenačke brigade proglašeni za narodne heroje Jugoslavije su:

Literautra[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прва_словеначка_пролетерска_ударна_бригада&oldid=26980711”