Prvi kinesko-japanski rat

Prvi kinesko-japanski rat
Deo Diplomatija Velikih sila (1871—1913)
Prvi kinesko-japanski rat, velike bitke i pokreti trupa
Vreme 25. jul 1894 – 17. april 1895. Mesto Koreja, Mandžurija, Tajvan, Žuto more Ishod Japanska pobeda Teritorijalne promene Kina ustupa Tajvan, Penghu i Liaodong Japanu.
Sukobljene strane
Japansko carstvo	Dinastija Ćing
Komandanti i vođe
Mucuhito Ito Hirobumi Kodama Gentaro Jamagata Aritomo Nozu Mičicura Amajama Ivao Ito Sukejuki	Car Guang-sji iz dinastije Ćing Cisi Li Hongzhang Liu Kuniji Song King Ding Ručang † Liu Bučan † Ije Žičao Zuo Baoguji †
Jačina
240,616 vojnika	630,000 vojnika
Žrtve i gubici
1.132 mrtvih 3.758 ranjenih 285 umrlo je od rana 11.894 umrlo je od bolesti	35.000 mrtvih i ranjenih

Prvi kinesko-japanski rat (25. jul 1894—17. april 1895) se vodio između kineske dinastije Ćing i Meidžijevskog Japana, prvenstveno oko kontrole nad Korejom. Nakon više od šest meseci neprekidnih uspeha japanskih kopnenih i pomorskih pomorskih snaga i pada kineske luke Vejhaj, kinesko vođstvo je zatražilo mir u februaru 1895. godine. Rat je okončan mirom iz Šimonosekija, po kom je Kina priznala nezavisnost Koreje, a ostrvo Formozu (Tajvan) predala Japanu.

Rat je pokazao neuspeh pokušaja dinastije Ćing da modernizuje svoju vojsku i odbije pretnje svom suverenitetu, naročito u poređenju sa Japanom nakon Meidži obnove. Po prvi put regionalna dominacija u istočnoj Aziji prešla je sa Kine na Japan; prestiž dinastije Ćing, zajedno sa klasičnom tradicijom u Kini, je zadobio veliki udarac. Ponižavajući gubitak Koreje kao vazalna država izazvao je neviđeno negodovanje javnosti. U okviru Kine poraz je bio katalizator za niz političkih previranja koje su predvodili Suen Jatsen i Kang Juvej, što je kulminiralo revolucijom iz 1911. godine.

Pozadina

Nakon dva veka japanskoj politici samoizolacije pod šogunima iz Edo perioda došao je kraj kada je zemlja bila primorana da se otvori za trgovinu nakon američke intervencije 1854. godine. U godinama nakon Meidži obnove 1868. i pada šoguna, Japan se preobrazio iz feudalnog društva u modernu industrijsku državu. Japanci su slali delegacije i studente širom sveta da uče i prihvate zapadne veštine i znanje, sa namerom da načine Japan ravnim sa zapadnim silama. Koreja je nastavila sa pokušajima da odbije strance, odbijajući ambasade iz stranih zemalja i otvaranjem vatre na brodove u blizini svojih obala. Na početku rata, Japan je imao korist od tri decenije reformi, što je učinilo Koreju nazadnom i ranjivom.

Sukob u Koreji

Satirična karikatura iz jednog britanskog časopisa koja pokazuje pobedu "malog" Japana nad "velikom" Kinom.

Kao novonastala sila, Japan je okrenuo svoju pažnju ka susednoj Koreji. U interesu svoje bezbednosti, Japan je želeo da spreči bilo koju drugu silu da pripoji ili da dominira Korejom, ili barem da se osigura efektivna nezavisnost Koreje, i bio je odlučan da okonča vekovima staru kinesku vrhovnu vlast. Kako je pruski savetnik major Klemens Mekel objasnio japanskoj vojsci, Koreja je bila "bodež uperen u srce Japana". Osim toga, Japan je shvatao potencijalne ekonomske koristi od korejskih rezervi uglja i rude gvožđa za sve veću industrijsku bazu u Japanu, i od uvoza poljoprivrednih proizvoda Koreje da nahrani sve veću japansku populaciju.

Nakon nekoliko sukoba između korejskih izolacionista i Japanaca, Japan je 27. februara 1876. godine nametnuo Japansko-korejski sporazum iz 1876., što je primoralo Koreja da se otvori za japansku trgovinu. Slične ugovori su potpisani između Koreje i drugih zemalja.

Koreja je tradicionalno bila vazalna država dinastije Ćing, koja je imala veliki uticaj na konzervativne korejske zvaničnice okupljene oko kraljevske porodice dinastije Joson. Mišljenje u samoj Koreji je bilo podeljeno: konzervativci želeli da se zadrži tradicionalni odnos prema Kini, a reformisti su hteli da priđu Japanu i zapadnim zemljama. Nakon dva Opijumska rata protiv Britanaca u 1839. i 1856, kao i Kinesko-francuskog rata, Kina nije bila u stanju da se odupre ugrožavanjima sa strane zapadnih sila. Japan je video priliku da preuzme položaj Kine u strateški važnoj Koreji.

Posledice

Uspeh Japana tokom rata bio je rezultat modernizacije i industrijalizacije započete dve decenije ranije. Rat je pokazao superiornost japanske taktike i obuke od usvajanja vojske zapadnog stila. Japanska carska vojska i Japanska carska mornarica nanele su niz poraza Kinezima kroz predviđanje, izdržljivost, strategiju i moć organizacije. Prestiž Japana je porastao u očima sveta, a pobeda je odrazila uspeh Meiđi restauracije. Japan je pretrpeo samo mali gubitak života i blaga u zamenu za dominaciju Tajvana, Peskadora i poluostrva Ljaodong u Kini. Njegove odluke o napuštanju politike izolacije i učenju napredne politike od zapadnih zemalja takođe su postale dobar primer za druge azijske zemlje. Kao rezultat rata, Japan je počeo da ima jednak status sa zapadnim silama, i njegova pobeda je uspostavila Japan kao dominantnu silu u Aziji, pri čemu su oni zadobili nekoliko preko potrebnih resursa kao što je gvožđe za njihovu kontinuiranu modernizaciju i proširenje. To je takođe pojačalo japanske ambicije agresije i vojne ekspanzije u Aziji. Pošto je Japan imao mnogo koristi od sporazuma, to je podstaklo japansku ambiciju da nastavi sa invazijom na Kinu i učinilo kinesku nacionalnu krizu ozbiljnom bez presedana. Stepen polukolonizacije je znatno produbljen. Posle pobede Japana, ostale imperijalističke sile su takođe smatrale da bi mogle da izvuku korist od Kine. Zatim su počeli da dele Kinu u narednih nekoliko godina.

Literatura

• Duus, Peter (1976). The Rise of Modern Japan. Houghton Mifflin. ISBN 978-0-395-20665-2. 
• Duus, Peter (1998). The Abacus and the Sword: The Japanese Penetration of Korea. University of California Press. ISBN 978-0-520-92090-3. 
• Evans, David C; Peattie, Mark R (1997). Kaigun: strategy, tactics, and technology in the Imperial Japanese Navy, 1887—1941. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-192-8. 
• Hopper, Helen (2004). Fukuzawa Yukichi. 
• Jansen, Marius B. (2000). The Making of Modern Japan. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 9780674003347. OCLC 44090600. 
• Jansen, Marius B. (1995). The Emergence of Meiji Japan. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-48405-3. 
• Li, Xiaobing (2012). China at War: An Encyclopedia. ABC-CLIO. str. 401. ISBN 978-1-59884-416-0. 
• Paine, S. C. M. (2005). The Sino-Japanese War of 1894-1895: Perceptions, Power, and Primacy. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-61745-1. 
• Schencking, J. Charles (2005). Making Waves: Politics, Propaganda, And The Emergence Of The Imperial Japanese Navy, 1868-1922. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-4977-0. 
• Palais, James B. (1975). Politics and Policy in Traditional Korea. Harvard University Asia Center. ISBN 978-0-674-68770-7. 
• Rao, B.V. (2005). History of Asia. Sterling Publishers Pvt. Ltd. str. 98. ISBN 978-81-207-9223-4. 
• Chang, Jung (2013). The Concubine Who Launched Modern China: Empress Dowager Cixi. New York: Anchor Books. ISBN 9780307456700. 
• Elleman, Bruce A. (2001). Modern Chinese Warfare, 1795–1989. Routledge. ISBN 978-0-415-21474-2. 
• Sondhaus, Lawrence (2001). Naval Warfare, 1815—1914. Routledge. ISBN 978-0-415-21477-3. 
• Weissenbacher, Manfred (2009). Sources of Power: How Energy Forges Human History. ABC-CLIO. str. 339. ISBN 978-0-313-35626-1. 
• Keene, Donald (2002). Emperor of Japan: Meiji and His World, 1852–1912. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-12341-9. 
• Kim, Jinwung (2012). A History of Korea: From "Land of the Morning Calm" to States in Conflict. New York: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-00024-8. 
• Jowett, Philip (2013). China's Wars: Rousing the Dragon 1894-1949. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-47280-673-4. 
• Kwang-Ching, Liu (1978). John King Fairbank, ur. The Cambridge History of China. 11, Late Ch'ing, 1800–1911 Part 2 (illustrated izd.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-22029-3. 
• Lone, Stewart (1994). Japan's First Modern War: Army and Society in the Conflict with China, 1894–1895. New York: St. Martin's Press. 
• Olender, Piotr (2014). Sino-Japanese Naval War 1894–1895. MMPBooks. ISBN 978-83-63678-30-2. 
• Paine, S. C. M. (2017). The Japanese Empire: Grand Strategy from the Meiji Restoration to the Pacific War. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-01195-3. 
• Seth, Michael J. (2011). A History of Korea: From Antiquity to the Present. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-742-56715-3. 
• Willmott, H. P. (2009). The Last Century of Sea Power: From Port Arthur to Chanak, 1894–1922, Volume 1. Indiana University Press. ISBN 978-0-25300-356-0. 
• Zachmann, Urs Matthias (2009). China and Japan in the Late Meiji Period: China Policy and the Japanese Discourse on National Identity, 1895-1904. Routledge. ISBN 978-0415481915. 
• Kim, Chong Ik Eugene, and Han-kyo Kim. Korea and the Politics of Imperialism, 1876-1910 (University of California Press, 1967).
• Mutsu, Munemitsu. (1982). Kenkenroku (trans. Gordon Mark Berger). . Tokyo: University of Tokyo Press. ISBN 978-0-86008-306-1. OCLC 252084846. 
• Morse, Hosea Ballou. (1918). The international relations of the Chinese empire vol 2 1861–1893
• Shan, Patrick Fuliang (2018). Yuan Shikai: A Reappraisal. The University of British Columbia Press. ISBN 9780774837781. 
• Morse, Hosea Ballou. (1918). The international relations of the Chinese empire vol 3 1894–1916

Spoljašnje veze

• 程映虹︰從"版畫事件"到《中國向西行進》Peter Perdue 濮德培和中國當代民族主義
• Detailed account of the naval Battle of the Yalu River by Philo Norton McGiffen
• Under the Dragon Flag — My Experiences in the Chino-Japanese War by James Allan' na projektu Gutenberg
• Print exhibition at MIT
• The Sinking of the Kowshing – Captain Galsworthy's Report
• SinoJapaneseWar.com A detailed account of the Sino-Japanese War
• The Sino-Japanese War of 1894–1895: as seen in prints and archives
• Full text of the Chinese declaration of war against Japan on Wikisource
• Full text of the Japanese declaration of war against China on Wikisource
• Print exhibition at MIT