Pređi na sadržaj

Predrag Mijatović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ukoliko ste tražili drugu osobu, pogledajte članak Predrag Mijatović (višeznačna odrednica).
Predrag Mijatović
Predrag Mijatović
Lični podaci
Puno ime Predrag Mijatović
Datum rođenja (1969-01-19)19. januar 1969. (55 god.)
Mesto rođenja Titograd, SFRJ
Državljanstvo Srbija[traži se izvor]
Visina 1,78 m
Pozicija napadač
Juniorska karijera
Kom
Budućnost
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1987—1989
1989—1993
1993—1996
1996—1999
1999—2002
2002—2004		 Budućnost
Partizan
Valensija
Real Madrid
Fjorentina
Levante		 72
104
104
90
42
21		 (10)
(45)
(56)
(29)
(4)
(3)
Reprezentativna karijera
1989—2003 SFRJ / SRJ / SCG 73 (26)
Nagrade
Fudbal
Svetsko prvenstvo do 20. godine
Zlatna medalja — prvo mesto 1987. Čile Jugoslavija

Predrag Mijatović (Titograd, 19. januar 1969) je bivši jugoslovenski fudbaler.

Igrao je za Budućnost (1987—1989), Partizan (1989—1993), Valensiju (1993—1996), Real Madrid (1996—1999), Fiorentinu (1999—2002) i Levante (2002—2004). Za reprezentaciju Jugoslavije je igrao 73 puta i postigao 29 golova.

Od jula 2006. do maja 2009. obavljao funkciju sportskog direktora Real Madrida.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Klupska[uredi | uredi izvor]

Prve fudbalske korake načinio u FK Kom iz Podgorice, nastavio u FK Mladost, da bi vrlo brzo bio zapažen od strane trenera FK Budućnost iz Podgorice. U prvom timu Budućnosti debituje u sezoni 1986/87. i do 1990. je na 73 prvoligaških susreta bivše države postigao 10 pogodaka.

U zimskom prelaznom roku 1989/90, Mijatović je bio na pragu transfera iz Budućnosti u splitski Hajduk. Dobio je i akontaciju u iznosu od 50.000 tadašnjih nemačkih maraka. Međutim, zbog situacije koja je mirisala na rat upozoravali su ga u Podgorici da ne ide u Split, pa je otišao u Partizan.[1]

Iako je postigao gol na svom debiju u dresu Partizana protiv svog bivšeg kluba FK Budućnost, prolećnu polusezonu u novom klubu je uglavnom proveo u prilagođavanju na igru "crno-belih" i do kraja sezone na 14 nastupa nije postigao pogodak. U sezonama koje slede postaje važan šraf ekipe "crno-belih" koja pod vođstvom Ivice Osima ne uspeva da izađe iz senke tadašnje Crvene zvezde koja je u to vreme vladala evropskim i svetskim klupskim fudbalom. Ipak, u sezoni 1991/92. osvaja Kup Jugoslavije, a u prvenstvu 1992/93. sa "crno-belima" osvaja šampionsku titulu. U dresu Partizana odigrao 104 prvenstvenih susreta i postigao 44 gola.

U leto 1993. prelazi u špansku Valensiju u čijem dresu nastupa na 104 prvenstvenih susreta i postiže 56 golova. U sezoni 1995/96. sa Valensijom stiže do vicešampionske titule, a on sam postiže čak 28 golova i biva izabran za fudbalera godine u Španiji.

Sjajne partije nisu prošle nezapaženo u leto 1996. postaje član Real Madrida. U Madridu je za tri godine ostavio neizbrisiv trag – golovima, driblinzima i ponašanjem na terenu i van njega. Proglašen za drugog fudbalera u Evropi u anketi «Frans fudbala» za 1997. godinu, iza Ronalda. Njegov pogodak u finalu Lige šampiona 1998. protiv Juventusa (1:0) doneo je madridskom Realu titulu prvaka Evrope nakon pune 32 godine.[2] Osvajač Interkontinentalnog kupa sa Realom 1998.

Iz Reala je otišao u Fjorentinu (osvojio kup 2001), a karijeru je završio u Levanteu 2004. godine.[3]

Reprezentativna[uredi | uredi izvor]

Bio je član omladinske reprezentacije SFRJ koja je 1987. godine postala šampion sveta, ali nije igrao u finalu protiv SR Nemačke jer je isključen u polufinalu protiv ondašnje Nemačke DR.

Odigrao je 73 utakmica za nacionalni tim postigavši 26 golova. Za A tim SFRJ debitovao je 23. avgusta 1989. godine, protiv Finske, a prvi pogodak za reprezentaciju postigao tek na svom 15. meču za "plave" protiv Malte (6:0) u kvalifikacijama za SP 1998. U "baražu" za Francusku 1998. Mađarima je u dva meča dao – 7 golova! Tri u Budimpešti (1:7), četiri u Beogradu (5:0).[4]

Učestvovao je na Svetskom prvenstvu 1998. u Francuskoj i na Evropskom prvenstvu 2000. u Belgiji i Holandiji.

U osmini finala Svetskog prvenstva u Francuskoj 1998. godine, Jugoslavija je mogla da baci Holandiju na kolena kada je Mijatović namestio loptu na belu tačku u momentu gađanja penala i pogodio prečku.[5]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Predrag Mijatović je porijeklom iz Bjelopavlića, a njegov otac Miodrag je rođen u selu Bare Šumanovića pod Ostrogom. Po nacionalnosti je Crnogorac a po veri pravoslavac.[traži se izvor]

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Prva utakmica SRJ
1. Goran Pandurović
2. Slobodan Komljenović
3. Slobodan Dubajić
4. Branko Brnović
5. Miroslav Đukić
6. Slaviša Jokanović
7. Vladimir Jugović
8. Dejan Savićević
9. Predrag Mijatović
10. Dragan Stojković (k)
11. Siniša Mihajlović
sel. Slobodan Santrač
BRA—JUG 2:0 (23. 12. 1994)

Klupski[uredi | uredi izvor]

Partizan
Real Madrid[6]
Fjorentina[7]

Individualni[uredi | uredi izvor]

  • Jugoslovenski igrač godine: 1992, 1993, 1998.
  • Drugi najbolji igrač svijeta u izboru Franc fudbala(srebrna lopta) 1998.
  • Najbolji igrač španske lige 1995/96.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Mijatović otvorio dušu: Hteo sam u Hajduk, a ne u Partizan”. vesti-online.com. Pristupljeno 10. 4. 2016. 
  2. ^ „Mijat o '98: Pamtim gol i "rat" Zizu - Karembe”. mondo.rs. 6. 5. 2015. Pristupljeno 10. 4. 2016. 
  3. ^ „Poslednji "Čileanac"”. vreme.co.rs. Pristupljeno 10. 4. 2016. 
  4. ^ „Mijatovićeve simultanke protiv Mađarske”. strategija.org. Pristupljeno 10. 4. 2016. 
  5. ^ „Mijatova prečka, fenomen i trauma za sva vremena: Trese se i boli čak i 22 godine kasnije”. Telegraf.rs (na jeziku: srpski). 29. 6. 2020. Pristupljeno 2022-09-14. 
  6. ^ „Predrag Mijatovic”. Real Madrid. Pristupljeno 19. 11. 2014. 
  7. ^ „2001: Coppa Italia ai Viola”. Arhivirano iz originala 10. 1. 2016. g. Pristupljeno 7. 1. 2015. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Kapiten Jugoslavije / Srbije i Crne Gore
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Предраг_Мијатовић&oldid=27776738”