Predsednik

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Predsednik je titula koja označava vođu organizacije, kompanije, univerziteta ili države. Etimološki, reč predsednik znači „onaj koji predsedava” i stoji kao lider (od latinskog prae — „pre” i sedate — „sedeti”. Takođe, i kao Praeses). U prošlosti, reč se koristila da opiše predsedavajućeg ceremonije ili sastanka (direktor ili moderator), ali danas se najčešće koristi za označavanje službenika sa izvršnom vlasti. Pored ostalih značenja, reč predsednik danas je najčešće titula u kontekstu predsednika države ili republike, bilo da je direktno izabran, da ga je izabrala vlada ili da je na neki drugi način izglasan.

Egipatski predsednik Gamal Abdel Naser drži govor 1960.

Funkcije koje obavlja predsednik razlikuju se u zavisnosti od oblika vlasti. U parlamentarnim republikama, one su obično, ali ne uvek, ograničene na one šefa države i stoga su uglavnom ceremonijalne. U predsedničkim, izabranim parlamentarnim (npr. Bocvana i Južna Afrika),[1][2] i polupredsedničkim republikama, uloga predsednika je istaknutija, obuhvatajući (u većini slučajeva) i funkcije šefa vlade.[3] U autoritarnim režimima, diktator ili vođa jednopartijske države takođe se može nazvati predsednikom.[4]

Titule „gospodine predsedniče“[5][6] i gospođa predsednica mogu se odnositi na lice koje nosi titulu predsednika ili predsedava nekim drugim državnim telima.[7] „Gospodine predsedniče“ su vlade kasnije koristile za označavanje svojih šefova država. To je konvencionalni prevod titula koje nisu na engleskom, kao što je Monsieur le Président za predsednika Republike Francuske. Takođe ima dugu istoriju upotrebe kao zvanje predsedavajućih zakonodavnih i sudskih tela. Predsedavajući Donjeg doma Kanade se na francuskom oslovljava kao président de la Chambre des communes, a Mr. Speaker na engleskom.

Istorija[uredi | uredi izvor]

U Sjedinjenim Američkim Državama[uredi | uredi izvor]

Džordž Vašington, the prvi predsednik Sjedinjenih Država.

Ustav Sjedinjenih Država iz 1787. nije precizirao način obraćanja predsedniku. Kada je Džordž Vašington položio zakletvu kao prvi predsednik Sjedinjenih Država 30. aprila 1789. godine, polaganje zakletve završeno je proglasom: „Živeo Džordž Vašington, predsednik Sjedinjenih Država“.[8] Bez titule osim što je na inauguraciji zvanično korišćen naziv kancelarije izvršne vlasti. Pitanje predsedničke titule je u to vreme bilo predmet rasprave u Kongresu. Ono je postalo zvanično zakonodavno pitanje predlogom Ričarda Henrija Lija od 23. aprila 1789. Lijev predlog je od Kongresa tražio da razmotri „koje bi naslove bilo ispravno da se koriste uz funkcije predsednika i potpredsednika Sjedinjenih Država – ako ih ima osim onih navedenih u Ustavu“.[9] Potpredsednik Džon Adams, u ulozi predsednika Senata Sjedinjenih Država, organizovao je kongresni komitet. Tamo je Adams agitovao za usvajanje stila Visočanstva (kao i titule Zaštitnika njihovih [Sjedinjenih Država] sloboda) za predsednika.[10] Adams i Li su bili među najotvorenijim zagovornicima uzvišene predsedničke titule.[9]

Drugi su favorizovali varijantu izborno visočanstvo ili manju ekselenciju, kojoj se Adams žestoko suprotstavio. On je tvrdio da je to daleko ispod predsedničkog dostojanstva, kao izvršne vlasti država, od kojih su neke takođe imale status „predsednika“ (npr. predsednik Pensilvanije), koji je u to vreme je često uživao u stilu ekselencije; Adams je rekao da bi se predsednik „izjednačio sa kolonijalnim guvernerima ili sa funkcionerima iz nemačkih kneževina“ ako bi koristio stil ekselencije. Adams i Ričard Henri Li su se plašili da će zavere moćnih senatora neopravdano uticati na slabu izvršnu vlast, i videli su uzvišenu titulu kao način jačanja predsedništva.[11] U daljem razmatranju, Adams je smatrao čak i visočanstvo nedovoljnim i umesto toga je predložio da se izvršna vlast, predsednik i potpredsednik (tj. on sam), nazove veličanstvom kako bi se sprečila „velika opasnost“ od izvršne vlasti sa nedovoljno dostojanstva.[10] Adamsovi napori su naišli na široko rasprostranjen podsmeh i zbunjenost; Tomas Džeferson ih je nazvao „najsuperlativnije smešna stvar za koju sam ikada čuo”, dok je Bendžamin Frenklin to smatrao „apsolutno ludim”.[10]

Vašington je pristao na zahteve Džejmsa Medisona i Predstavničkog doma Sjedinjenih Država da se titula promeni u „gospodine Predsedniče“.[12][13][14][15] Ipak, kasnije je „časni“ postala standardna titula predsednika u zvaničnom obraćanju, a „njegova/njena ekselencija“ je postala titula predsednika kada se zvanično obraća na međunarodnom nivou.

Istorijski gledano, titula je bila rezervisana samo za sadašnjeg predsednika i nije se smela koristiti za bivše predsednike, smatrajući da nije ispravno koristiti titulu kao ljubaznost pri obraćanju bivšem predsedniku.[16][17][18][19][20] Prema zvaničnom sajtu Sjedinjenih Američkih Država, ispravan način za obraćanje u pismu je upotreba „časni Džon Do“, a ispravan pozdrav je „g. Do“.[21]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Constitution of the Republic of South Africa, 1996 – Chapter 5: The President and National Executive”. www.gov.za. 2012. Pristupljeno 17. 4. 2019. 
  2. ^ Allard, P (2016). „Government social advertising and ethno-politics in a small, ethnically diverse nation”. ResearchGate. str. 67. Pristupljeno 17. 4. 2019. 
  3. ^ Shugart, MS (2008). „Comparative Executive–Legislative Relations”. Ur.: Binder, SA; Rhodes, RAW; Rockman, BA. The Oxford handbook of political institutions (PDF). Oxford University Press. str. 344—365. ISBN 978-0-199548460. doi:10.1093/oxfordhb/9780199548460.003.0018. Pristupljeno 17. 4. 2019. 
  4. ^ „The President, Our Government”. The White House. Pristupljeno 26. 4. 2021. 
  5. ^ Williams 2004, str. 56
  6. ^ Safire, William (24. 11. 1991). „On Language; Manhandling the Handlers”. The New York Times. 
  7. ^ Wood, Lewis (13. 5. 1945). „Mr. President Is correct”. The New York Times. 
  8. ^ Bartoloni-Tuazon, Kathleen (2014). For Fear of an Elective King. Ithaca: Cornell University Press. str. 89. 
  9. ^ a b Bartoloni-Tuazon, Kathleen (2014). For Fear of an Elective King. Ithaca: Cornell University Press. str. 86. 
  10. ^ a b v Hutson, James H. (mart 1968). „John Adams' Title Campaign”. The New England Quarterly. 41 (1): 30—39. JSTOR 363331. doi:10.2307/363331. 
  11. ^ Bartoloni-Tuazon, Kathleen (2014). For Fear of an Elective King. Ithaca: Cornell University Press. str. 57. 
  12. ^ Hart, Albert Bushnell (1897). Formation of the Union, 1750–1829. Longmans. str. 143. ISBN 1-4069-2845-3. 
  13. ^ Martin, Judith (2003). Star-spangled Manners. W.W. Norton & Co. str. 67. ISBN 978-0-393-04861-2. 
  14. ^ Wood, Gordon S. (2006). Revolutionary Characters. Penguin Press. str. 54. ISBN 978-1-59420-093-9. 
  15. ^ Caroli, Betty Boyd (2003). First Ladies. Oxford University Press US. str. 4. ISBN 978-0-19-516676-7. 
  16. ^ Martin, Judith (21. 1. 2009). „Miss Manners by Judith Martin”. The Washington Post. Pristupljeno 18. 5. 2019. 
  17. ^ „Presidents, Vice Presidents, and First Ladies of the United States | USAGov”. www.usa.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-24. 
  18. ^ Martin, Judith (21. 10. 1992). „Addressing a Former President”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 10. 6. 2014. g. Pristupljeno 5. 1. 2013. 
  19. ^ Hickey, Robert. „Is a Former President Addressed as President (name)?”. Honor & Respect – The Official Guide to Names, Titles, and Forms of Address. Protocol School of Washington. Pristupljeno 5. 1. 2013. 
  20. ^ Keller, Kerrie (2013-01-05). „Addressing a Former President of the United States”. The Emily Post Institute. Arhivirano iz originala 24. 09. 2015. g. Pristupljeno 2013-01-05. „When addressing a former President of the United States in a formal setting, the correct form is "Mr. LastName". ("President LastName" or "Mr. President" are terms reserved for the current head of state.)” 
  21. ^ „Presidents, Vice Presidents, and First Ladies of the United States”. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Председник&oldid=27550939”