Predsednički izbori u SAD 1812.
 | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||
217 članova Izbornog kolegijuma 109 elektorskih glasovi potrebni za pobedu | ||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Izlaznost | 40,4%[1]  3,6% | |||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||
 Rezultati izbora: Zelena boja označava države u kojima je pobedio Medison kožna označava države u kojima je pobedio Medison. Broj iznad savezne države označava broj izbornika koje ta država ima. | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||
Predsednički izbori u SAD 1812. bili su sedmi četvorogodišnji predsednički izbori. Održan je od petka, 30. oktobra 1812. do srede, 2. decembra 1812. Odvijajući se u senci rata 1812. godine, aktuelni demokratsko-republikanski predsednik Džejms Medison pobedio je Devita Klintona, potguvernera Njujorka i gradonačelnika Njujorka, koji je dobio podršku disidentskih demokratskih republikanaca na severu, kao i federalista. To su bili prvi predsednički izbori koji su održani tokom velikog rata u kojem su učestvovale Sjedinjene Države.[2]
Severni demokratski republikanci dugo su bili nezadovoljni južnjačkom dominacijom svoje stranke, a ujak Devita Klintona, potpredsednik Džordž Klinton, bezuspešno je osporio Medisona za predsedničku nominaciju stranke 1808. godine. Dok je poslanički klub Demokratsko-republikanskog kongresa u maju 1812. ponovo nominovao Medison, partijski klub u Njujorku, takođe održan u maju, nominovao je Klintona za predsednika. Nakon što su Sjedinjene Države objavile rat Ujedinjenom Kraljevstvu u junu 1812, Klinton je pokušao da stvori koaliciju antiratnih demokratskih republikanaca i federalista.[3] Sa Klintonom u trci, Federalistička partija je odbila da formalno predloži kandidata, nadajući se da će njeni članovi glasati za Klintona, ali ga nisu formalno podržali, strahujući da bi eksplicitna podrška Klintona naškodila bogatstvu stranke u drugim trkama. Federalista Džered Ingersol iz Pensilvanije postao je Klintonov de fakto potpredsednik. Disidentska frakcija Federalističke partije pokušala je da nominuje bivšeg kandidata za potpredsednika Rufusa Kinga umesto Klintona, ali je u tome uspela samo u Virdžiniji.
Uprkos Klintonovom uspehu u privlačenju federalističke podrške, Medison je ponovo izabran sa 50,4 odsto glasova u odnosu na 47,6 odsto glasova njegovog protivnika, čime su izbori 1812. bili najbliži izbori do tog trenutka na glasanju. Klinton je osvojio federalistički bastion Nove Engleske, kao i tri srednjeatlantske države, ali je Medison dominirala na jugu i zauzela Pensilvaniju. Ovo je bila najuža razlika u broju glasova za pobedničkog reizabranog predsednika do 2004.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „National General Election VEP Turnout Rates, 1789-Present”. United States Election Project. CQ Press.
- ^ Ernst, Hauard (2009). Enciklopedija američkih političkih partija i izbora. pp. 100-1 303–304. Inforbase Publiching.
- ^ Morison, Semjuel Eliot (1965). Oksfordska istorija američkog naroda. str. 383. Njujork: Oksford.
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Iako se obično označavao kao kandidat federalista, Klintonova se tehnički kandidovala kao demokratsko-republikanska i "nije" bila nominovana od strane same federalističke partije, a ova druga je jednostavno odlučila da ne kandiduje kandidata. Ovo nije sprečilo podršku državnih federalističkih partija (kao što je u Pensilvaniji), ali je dobio podršku i od demokratskih republikanaca države Njujork.
