Predsednički izbori u SAD 1828.
 | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||
261 članova Izbornog kolegijuma 131 elektorskih glasovi potrebni za pobedu | ||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Izlaznost | 57,3%[1]  30,4% | |||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||
 Rezultati izbora: Plava boja označava države u kojima je pobedio Džekson, žuta označava države u kojima je pobedio Adams. Brojevi označavaju broj elektorskih glasova koje je dala svaka država. | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||
Predsednički izbori u Sjedinjenim Državama 1828. bili su 11. četvorogodišnji predsednički izbori. Održan je od petka, 31. oktobra do utorka, 2. decembra 1828. Na njemu su se ponovili izbori iz 1824, pošto se predsednik Džon Kvinsi Adams iz Nacionalne republikanske partije suočio sa Endruom Džeksonom iz Demokratske stranke. Obe stranke su bile nove organizacije, a ovo su bili prvi predsednički izbori na kojima su se kandidovali njihovi kandidati. Ovim izborima je bio drugi revanš u istoriji predsednika, nešto što se neće ponoviti sve do 1840.
Sa raspadom Federalističke partije, četiri člana Demokratsko-republikanske partije, uključujući Džeksona i Adamsa, tražili su mesto predsednika na izborima 1824. godine. Džekson je osvojio veći deo (ali ne i većinu) i izbornih i narodnih glasova na izborima 1824. godine, ali je izgubio kontingentne izbore koji su održani u Predstavničkom domu. Posle izbora, Džeksonove pristalice optužile su Adamsa i Henrija Kleja da su postigli "korumpiranu pogodbu" u kojoj je Klej pomogao Adamsu da pobedi na kontingentnim izborima u zamenu za mesto državnog sekretara. Posle izbora 1824, Džeksonove pristalice su odmah počele da planiraju kampanju 1828, a Demokratsko-republikanska partija se podelila na Nacionalnu republikansku stranku i Demokratsku partiju tokom Adamsovog predsednikovanja.
Kampanju iz 1828. godine obeležile su velike količine "muljanja", pošto su obe stranke napale lične kvalitete kandidata protivničke stranke. Džekson je dominirao na jugu i zapadu, što je delimično potpomognuto usvajanjem Tarife iz 1828. Uz kontinuirano proširenje prava glasa na većinu belaca, izbori su označili dramatično proširenje biračkog tela, sa 9,5% Amerikanaca dajući glas za predsednika, u poređenju sa 3,4% u 1824.[4] Nekoliko država je prešlo na glasanje naroda za predsednika, ostavljajući Južnu Karolinu i Delaver kao jedine države u kojima je zakonodavna vlast birala predsedničke birače.
Izbori su označili uspon Džeksonove demokratije i prelazak sa Prvog partijskog sistema na Drugi partijski sistem. Istoričari raspravljaju o značaju izbora, a mnogi tvrde da su oni označili početak moderne američke politike uklanjanjem ključnih barijera za učešće birača i uspostavljanjem stabilnog dvopartijskog sistema.[5] Džekson je postao prvi predsednik čija matična država nije bila ni Masačusets ni Virdžinija, dok je Adams bio drugi koji je izgubio reizbor, posle svog oca Džona Adamsa.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „National General Election VEP Turnout Rates, 1789-Present”. United States Election Project. CQ Press.
- ^ Stahr 2012, str. 24–26.
- ^ Taylor, Anne-Marie (2001). Young Charles Sumner and the Legacy of the American Enlightenment, 1811–1851. str. 40. ISBN 9781558493001.
- ^ „Google Fusion Tables | U.S. Population 1776 to Present”. KishLog Daily Digest. 2010-09-11. Pristupljeno 2023-08-16.
- ^ Valdstrajher, David (zima 2010). ,,Rađanje moderne politike: Endru Džekson, Džon Kvinsi Adams i izbori 1828./Potvrda Endrua Džeksona: Izbori 1828. i uspon dvopartijskog sistema“. Časopis rane republike.
