Predsednički izbori u SAD 1844.

Predsednički izbori u SAD 1844.

1. novembar – 4. decembar 1844.
276 elektorskih glasova Izbornog kolegijuma 138 elektorskih glasovi potrebni za pobedu
Izlaznost	79,2% 1,1%
Nominovan Džejms K. Polk Henri Klej Stranka Demokratska Vigovska Matična država Tenesi Kentaki Kandidat za potpredsednika Džordž M. Dalas Teodor Frilinghajsen Glasovi izbornika 170 105 Odnesenih država 15 11 Br. glasova 1.339.494 1.300.005 Procenat 49,5% 48,1%
Rezultati izbora: Plava boja označava države u kojima je pobedio Polk, žuta označava države u kojima je pobedio Klej. Brojevi označavaju broj elektorskih glasova koje je dala svaka država.
predsednik pre izbora Džon Tajler Nezavisan Izabrani predsednik Džejms K. Polk Demokratska

Predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama 1844. bili su 15. četvorogodišnji predsednički izbori, održani od petka, 1. novembra do srede, 4. decembra 1844. Demokrata Džejms K. Polk je pobedio Viga Henrija Kleja u tesnoj utakmici okrećući se kontroverznim pitanjima ropstva i aneksije Republike Teksas. Ovo su jedini izbori na kojima su oba kandidata glavnih stranaka u jednom trenutku služila kao predsedavajući Predstavničkog doma, i prvi na kojima oba kandidata u to vreme nisu bila na izabranoj funkciji.

Težnja predsednika Džona Tajlera za aneksijom Teksasa podelila je obe glavne stranke. Aneksija bi geografski proširila američko ropstvo. Takođe je rizikovao rat sa Meksikom, dok su Sjedinjene Države bile uključene u osetljive pregovore o posedu i granicama sa Velikom Britanijom, koja je kontrolisala Kanadu, oko Oregona. Tako je aneksija Teksasa predstavljala i unutrašnje i spoljnopolitičke rizike. Obe glavne stranke imale su krila na severu i na jugu, ali mogućnost širenja ropstva pretila je sekcijskim podelom u svakoj stranci. Izbačen od strane Vigovske partije nakon što je stavio veto na ključne zakone Vigova i zbog nedostatka čvrste političke baze, Tajler se nadao da će iskoristiti aneksiju Teksasa da osvoji predsedničku funkciju kao nezavisan ili barem da ima odlučujući pro-teksaški uticaj na izbore.

Rani lider za demokratsku nominaciju bio je bivši predsednik Martin van Bjuren, ali je njegovo odbijanje aneksije Teksasa oštetilo njegovu kandidaturu. Protivljenje bivšeg predsednika Endrua Džeksona i većine južnjačkih delegacija, plus promena pravila o nominaciji koja je posebno imala za cilj da ga blokira, sprečili su Van Bjurena da osvoji neophodne dve trećine glasova delegata na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji 1844. Konvencija je umesto toga izabrala Džejmsa K. Polka, bivšeg guvernera Tenesija i predsednika. Bio je prvi uspešni tamni konj za predsednika. Polk je trčao na platformi koja prihvata popularnu posvećenost ekspanziji, koja se često naziva Manifest Destini. Tajler je ispao iz trke i podržao Polka. Vigovci su nominovali Henrija Kleja, poznatog, dugogodišnjeg partijskog lidera koji je bio prvi favorit, ali koji je upadljivo pokolebao oko aneksije Teksasa. Iako južnjak iz Kentakija i robovlasnik, Klej je odlučio da se fokusira na rizike aneksije, tvrdeći da se tome lično ne protivi. Njegovi nespretni, uzastopni pokušaji da prilagodi i precizira svoj stav o Teksasu zbunili su i otuđili glasače, u suprotnosti sa Polkovom doslednom jasnoćom.

Polk je uspešno povezao spor sa Britanijom oko Oregona sa pitanjem Teksasa. Demokratski kandidat je tako ujedinio severne ekspanzioniste protiv ropstva, koji su zahtevali Oregon, sa ekspanzionistima sa juga pro-ropstva koji su tražili Teksas. Na nacionalnom narodnom glasanju, Polk je pobedio Kleja sa manje od 40.000 glasova, što je prednost od 1,4%. Džejms G. Birni iz Liberti Partije protiv ropstva osvojio je 2,3% glasova. Kao predsednik, Polk je završio američku aneksiju Teksasa, koja je bila neposredni uzrok Meksičko-američkog rata.