Predsednički izbori u SAD 1864.

Predsednički izbori u SAD 1864.

8. novembar 1864.
234 članova (+17 nevažećih) Izbornog kolegijuma 118 elektorskih glasovi potrebni za pobedu
Izlaznost	73,8% 7,4 pp
Nominovan Abraham Linkoln Džordž Maklelan Stranka Nacionalna unija Demokratska Matična država Ilinois Nju Džerzi Kandidat za potpredsednika Endru Džonson Džordž Pendleton Glasovi izbornika 212 (+17 nevažećih) 21 Odnesenih država 22 (+2 nevažećih) 3 Br. glasova 2.218.388 1.812.807 Procenat 55,0% 45,0%
Rezultati izbora: Bordo označava države u kojima je pobedio Linkoln, plava označava države u kojima je pobedio Maklelan, and braon označavaa države koje su u Konfederaciji i nemaju pravo glasa. U državama Luizijana i Tenesi, koje su nedavno preuzete od kontrole Konfederacije, održani su izbori; međutim, od njih nisu prebrojani izborni glasovi. Jedan od tri elektorskih glasova iz Nevade bio je zavejan i nije mogao da glasa za predsednika ili potpredsednika. Brojevi označavaju izborne glasove koje je dala svaka država.
Predsednik pre izbora Abraham Linkoln Republikanska Izabrani Predsednik Abraham Linkoln Nacionalna unija (SAD)

Predsednički izbori u Sjedinjenim Državama 1864. bili su 20. četvorogodišnji predsednički izbori. Održan je u utorak, 8. novembra 1864. Pred kraj Američkog građanskog rata, aktuelni predsednik Abraham Linkoln iz Partije nacionalne unije lako je pobedio demokratskog kandidata, bivšeg generala Džordža B. Meklelana, velikom razlikom od 212–21. u elektorskom kolegijumu, sa 55% glasova birača. Za izbore, Republikanska partija i neke demokrate su osnovale Partiju nacionalne unije, posebno da bi privukle ratne demokrate.

Uprkos izvesnom unutarpartijskom protivljenju Salmona Čejsa i radikalnih republikanaca, Linkoln je dobio nominaciju svoje stranke na Nacionalnoj konvenciji Nacionalne unije 1864. godine. Umesto da ponovo nominuje potpredsednika Hanibala Hamlina, konvencija je izabrala Endrua Džonsona iz Tenesija, ratnog demokratu, za Linkolnovog potpredsednika. Džon C. Fremont je počeo da se kandiduje kao kandidat nove Stranke radikalne demokratije, koja je kritikovala Linkolna da je previše umeren po pitanju rasne jednakosti, ali se Fremont povukao iz trke u septembru i ta nova stranka se raspustila. Demokrate su bile podeljene između Koperhedsa, koji su se zalagali za trenutni mir sa Konfederacijom, i ratnih demokrata, koji su podržavali rat. Demokratska nacionalna konvencija iz 1864. nominovala je Meklelana, ratnog demokratu, ali je usvojila platformu koja zagovara mir sa Konfederacijom, što je Meklelan odbio. Činilo se da je Konfederacija imala potencijal za opstanak u leto 1864, ali je do dana izbora u novembru vidno propala.

Uprkos svojim ranim strahovima od poraza, Linkoln je osvojio jaku većinu na narodnim i izbornim izborima, delom kao rezultat nedavne pobede Unije u bici kod Atlante. Pošto je građanski rat još uvek besneo, nisu prebrojani glasovi birača ni u jednoj od jedanaest južnih država koje su se pridružile Konfederativnim Državama Amerike. Linkolnov ponovni izbor je osigurao da će on predsedavati uspešnim okončanjem građanskog rata. Linkolnova pobeda učinila ga je prvim predsednikom koji je ponovo pobedio na izborima od Endrua Džeksona 1832. godine, kao i prvim predsednikom Severne Amerike koji je ikada ponovo pobedio na izborima. Linkoln je ubijen manje od dva meseca nakon drugog mandata, a nasledio ga je njegov potpredsednik Endru Džonson, koji se zalagao za brzo vraćanje otcepljenih država u Uniju bez zaštite bivših robova. Ovo je dovelo do sukoba sa Kongresom kojim su dominirali republikanci, što je kulminiralo njegovim opozivom od strane Predstavničkog doma 1868. U Senatu je oslobođen optužbi jednim glasom.