Predsednički izbori u SAD 1868.

Predsednički izbori u SAD 1868.
294 članova Izbornog kolegijuma; 148 elektorskih glasovi potrebni za pobedu
Izlaznost	80,9% 4.6 pp
	Rezultati izbora Crvena boja označava države u kojima je pobedio Grant, plava označava države u kojima je pobedio Sejmur, and zelena označava one države koje još nisu bile vraćene u Uniju i koje stoga nisu imale pravo glasa. Brojevi označavaju broj elektorskih glasova dodeljenih svakoj državi.
Predsednik pre izbora; Endru Džonson; Nacionalna unija (SAD)	Izabrani Predsednik ; Julisiz S. Grant; Republikanska

Predsednički izbori u Sjedinjenim Državama 1868. bili su 21. četvorogodišnji predsednički izbori, održani u utorak, 3. novembra 1868. Na prvim izborima u eri rekonstrukcije, republikanski kandidat Julisiz S. Grant pobedio je Horatio Sejmur iz Demokratske stranke. To su bili prvi predsednički izbori koji su održani nakon završetka američkog građanskog rata i ukidanja ropstva. To su bili prvi izbori na kojima su Afroamerikanci mogli da glasaju u rekonstruisanim južnim državama, u skladu sa Prvim zakonom o rekonstrukciji.

Aktuelni predsednik Endru Džonson nasledio je predsedničku funkciju 1865. nakon ubistva Abrahama Linkolna, republikanca. Džonson, ratni demokrata iz Tenesija, služio je kao Linkolnov potpredsednik 1864. na listi Nacionalne unije, koja je bila dizajnirana da privuče republikance i ratne demokrate. Po stupanju na funkciju, Džonson se sukobio sa republikanskim Kongresom oko politike rekonstrukcije i bio je opozvan i skoro smenjen sa funkcije. Džonson je dobio određenu podršku za još jedan mandat na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji 1868. godine, ali je, nakon nekoliko glasanja, konvencija nominovala Sejmura, koji je ranije bio guverner Njujorka. Republikanska nacionalna konvencija iz 1868. jednoglasno je nominovala Granta, koji je bio najviši general Unije na kraju građanskog rata. Demokrate su kritikovale politiku republikanske rekonstrukcije i „izričito su vodile kampanju na anticrnačkoj, pro-beloj platformi,^[2] dok su republikanci vodili kampanju za Grantovu popularnost i pobedu Unije u građanskom ratu.

Grant je odlučno pobedio na izborima, ali je njegova margina bila uža na glasanju. Pored njegove privlačnosti na severu, Grant je imao koristi od glasova među novooslobodjenicima na jugu, dok je privremena politička lišavanja prava mnogih južnjačkih belaca pomogla republikanskim marginama. Pošto tri bivše države Konfederacije (Teksas, Misisipi i Virdžinija) još nisu vraćene u Uniju, njihovi birači nisu mogli da glasaju na izborima. Ovo je bio poslednji put da je Misuri podržao republikanskog kandidata do 1904. Ovo je ujedno bio i poslednji put do 1912. da su demokrate donele više elektorskih glasova sa severa (46) nego sa juga (34), iako je to delimično bilo zbog izuzetno izuzetne okolnosti koje su uključivale rekonstrukciju, a 1912. do preokreta je došlo zbog boljeg demokratskog učinka u celoj zemlji, kao i većeg stanovništva severa. Ovo je ujedno bio i poslednji put da su republikanci bili bolji na izborima na jugu nego na severu do 1964. godine, opet zbog veoma velike većine u državama koje su se rekonstruisale kao što su Južna Karolina i Tenesi.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „National General Election VEP Turnout Rates, 1789-Present”. United States Election Project. CQ Press.
^ Mendelberg, Tali (2017-10-09). The Race Card: Campaign Strategy, Implicit Messages, and the Norm of Equality (na jeziku: engleski). Princeton University Press. ISBN 978-1-4008-8918-1.

Spoljašne veze[uredi | uredi izvor]

[1] „National General Election VEP Turnout Rates, 1789-Present”. United States Election Project. CQ Press.

[2] Mendelberg, Tali (2017-10-09). The Race Card: Campaign Strategy, Implicit Messages, and the Norm of Equality (na jeziku: engleski). Princeton University Press. ISBN 978-1-4008-8918-1.

[1]

[2]