Predsednički izbori u SAD 1892.

Predsednički izbori u SAD 1892.

8. novembar 1892
444 članova Izbornog kolegijuma 223 elektorskih glasovi potrebni za pobedu
Izlaznost	74.7% 4.6 pp
Nominovan Grover Klivlend Bendžamin Harison Džejms Viver Stranka Demokratska Republikanska Populistička partija (Sjedinjene Države) Matična država Njujork Indijana Ajova Kandidat za potpredsednika Adlej Stivenson I Vajtlov Rajd Džejms Fajld Glasovi izbornika 277 145 22 Odnesenih država 23 16 5 Br. glasova 5.556.918 5.176.108 1.041.028 Procenat 46,0% 43,0% 8,5%
Rezultati izbora: Crvena boja označava savezne države u kojima je pobedio Harison. Plava boja označava savezne države u kojima je pobedio Klivlend.Zelena boja označava savezne države u kojima je pobedio Viver. Broj iznad savezne države označava broj izbornika koje ta država ima.
predsednik pre izbora Bendžamin Harison Republikanska Izabrani predsednik Grover Klivlend Demokratska

Predsednički izbori u Sjedinjenim Državama 1892. bili su 27. četvorogodišnji predsednički izbori, održani u utorak, 8. novembra 1892. U revanšu predsedničkih izbora 1888. godine, bivši demokratski predsednik Grover Klivlend pobedio je sadašnjeg republikanskog predsednika Bendžamina Harisona. Klivlendova pobeda učinila ga je prvom i do danas jedinom osobom u američkoj istoriji koja je izabrana na drugi predsednički mandat koji nije uzastopno. To je ujedno bio i prvi put da su nosioci dužnosti poraženi na uzastopnim izborima — drugi je bio poraz Džeralda Forda od Džimija Kartera od1976. godine, nakon čega je usledio Karterov kasniji poraz od Ronalda Regana 1980. Pored toga, Harisonov gubitak je bio drugi put da je izabrani predsednik izgubio popularnu glasaju dva puta, prvi je bio Džon Kvinsi Adams 1820-ih. Ovaj podvig se nije ponovio sve dok Donald Tramp nije izgubio narodno glasanje 2016. i 2020. godine.

Iako su se neki republikanci protivili Harisonovoj ponovnoj nominaciji, Harison je pobedio Džejmsa G. Blejna i Vilijama Makinlija na prvom predsedničkom glasanju Republičke nacionalne konvencije 1892. godine. Klivlend je pobedio izazove Dejvida B. Hila i Horacija Bojsa na prvom predsedničkom glasanju Demokratske nacionalne konvencije 1892. godine, postavši i prvi predsednički kandidat i prvi demokrata koji je pobedio na predsedničkoj nominaciji svoje stranke na tri izbora. Grupe iz The Grangea i Vitezova rada udružile su se da formiraju novu stranku pod nazivom Populistička partija. Imao je kartu koju je vodio bivši kongresmen Džejms B. Viver iz Ajove.

Kampanja se uglavnom fokusirala na ekonomska pitanja, posebno na protekcionističku Mekinlijevu tarifu iz 1890. godine. Klivlend se kandidovao na platformi za snižavanje tarife i usprotivio se predlogu republikanaca za glasačka prava iz 1890. godine. Klivlend je takođe bio zagovornik zlatnog standarda, dok su republikanci i populisti podržavali bimetalizam.

Klivlend je pomeo solidni jug i osvojio nekoliko važnih sving država, uzevši većinu elektorskih glasova i veći broj glasova naroda. Viver je osvojio 8,5% glasova i nosio je nekoliko zapadnih država, dok je Džon Bidvel iz Partije prohibicije osvojio 2,2% glasova. Demokrate su pobedile na još jednim predsedničkim izborima sve do 1912. godine.