Privredni sajam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Štand IBM-a za vreme CeBIT-a 2010. godine u Hanoverskom sajmištu, najvećem izložbenom prostoru na svetu, u Hanoveru, Nemačka.

Privredni sajam (privredna izložba ili ekspo), izložba koja se organizuje sa ciljem da kompanije iz pojedinih industrijskih grana izlože i prikažu-predstave svoje najnovije proizvode i usluge, sretnu se sa industrijskim partnerima i kupcima, uvide aktivnosti konkurenata i da prouče nove tržišne trendove i šanse. Za razliku od potrošačkih sajmova, samo su pojedini privredni sajmovi otvoreni za javnost, dok na drugima mogu prisustvovati samo predstavnici kompanija (članovi privrede, na primer, stručnjaci, profesionalci) i predstavnici medija, samim tim privredni sajam se može klasifikovati kao "javni" ili kao "samo privredni". Svega nekoliko sajmova predstavlja hibridnu vrstu sastavljenu od oba tipa; jedan od primera je Sajam knjiga u Frankfurtu, koji je "samo privredni" prvih tri dana, a otvoren za širu javnost poslednja dva dana. Privredni sajmovi se redovno održavaju na redovnoj osnovi, na gotovo svim tržištima i obično privuku kompanije iz celog sveta. Na primer, u SAD-u trenutno ima više od 10.000[1] privrednih sajmova koji se održavaju svake godine, a postoji i nekoliko onlajn direktorijuma je uspostavljeno da pomognu organizatorima, učesnicima i prodavcima da prepoznaju događaje, koji najviše odgovaraju njihovim potrebama.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Moderni privredni sajmovi prate tradiciju evropskih sajmova iz kasnog srednjeg veka, u eri merkantilnog kapitalizma. U ovom razdoblju, proizvođači i zanatlije su posećivali gradove kako bi prodali i izložili svoje proizvode. Krajem osamnaestog veka, industrijske izložbe u Evropi i Americi postaju sve učestalije oslikavajući tako tehnološku dinamičnost Industrijske revolucije.

Krajem 19. veka, koncept godišnjeg privrednog sajma, širom industrija, dobija na značaju u svim industrijskim granama, šireći se iz evropskih proizvođačkih centara, u Severnu Ameriku. Do 20. veka, pojavile su se posebne kompanije koje su se bavile samo upravljanjem, i uspostavljena su trajna mesta za održavanje, odnosno konvencioni centri kao mesta za održavanjem kako redosnih tako i rotirajućih privrednih sajmova.

U 21. veku, sa brzom industralizacijom Azije, privredni sajmovi i izložbe su postali uobičajena pojava širom Azijskog kontinenta. Kina dominira izložbenom industrijom u Aziji, koja broji više od 55% svih prodajnih prostora u regionu u 2011.[2] godini.

Danas[uredi | uredi izvor]

Privredni sajmovi često podrazumevaju značajna ulaganja u marketing od strane kompanija učesnica. Troškovi uključuju iznajmljivanje prostora, dizajniranje štanda i osmišljavanje prezentacija izložbenih proizvoda, telekomunikacije i umrežavanje, putovanje, smeštaj i promotivnu literaturu i uzorke koje će davati učesnicima. Kao dodatak, uključeni su i troškovi usluga nastalih na sajmu, kao što su električne usluge, usluge čišćenja štanda, internet usluge i komunalne usluge. Zbog svega ovoga, gradovi često promovišu privredne sajmove kao sredstva ekonomskog razvoja. Priprema i praćenje takođe traži dosta vremena koje mora da se uloži.[3]

Zbog činjenice da su svaka četiri od pet posetioca privrednog sajma potencijalni kupci,[4] kompanije izdvajaju značajne budžete kako bi učestvovali u ovakvim događajima. Tehnološka dostignuća su stavila grafički dizajn i digitalne izloge u prvi plan. Troškovi mogu takođe uključivati i zabavne aktivnosti i igre kako bi njihov brend ostao zapamćen nakon samog završetka događaja.[5]

Od izlagača koji prisustvuju događaju zahteva se da koriste štampani ili onlajn priručnik za izlagače, kako bi naručili neophodne usluge koje su im potrebne i prikupili svu neophodnu papirologiju, koja se tiče ispunjavanja zdravstvenih i bezbednosnih zahteva. Sve je veći broj privrednih sajmova koji se odvijaju onlajn i ova događanja se nazivaju virtuelni privredni sajmovi. Oni su sve popularniji zbog relativno niskih troškova i zato što nema potrebe za putovanjem, bez obzira da li posećujemo ili izlažemo.

Primer velikog obima rada, koji može da se radi na internacionalnim privrednim sajmovima.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ CIC Economic Significance Study Executive Summary pp. 5 http://www.conventionindustry.org/ResearchInfo/EconomicSignificanceStudy/ESSExecSummary.aspx Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. april 2017)
  2. ^ „Conventions and exhibitions: Asia-Pacific rising”. TTGmice. Arhivirano iz originala 02. 03. 2014. g. Pristupljeno 1. 4. 2013. 
  3. ^ Salamon, Tomas. „Startupper's Guide to Tech Shows”. Arhivirano iz originala 04. 01. 2018. g. Pristupljeno 4. 1. 2018. 
  4. ^ „Powerful Stats on the Value of Trade Shows”. Trade Show News Network. Pristupljeno 26. 7. 2017. 
  5. ^ Fincher, Marcelo. „How to be a Showstopper at Your Next Trade Show Appearance”. Pristupljeno 26. 7. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Привредни_сајам&oldid=25919693”