Prihvaćenost

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Borci prihvataju poraz tokom Drugog svetskog rata.

Prihvaćenost u psihologiji je pristanak osobe na realnost situacije, prepoznavanje procesa ili stanja (često negativne ili neprijatne situacije) bez pokušaja da se promeni. Koncept je po značenju blizak saglasnosti, izveden iz latinskog acquiēscere (pronaći odmor u nečemu).[1]

Definicija[uredi | uredi izvor]

Izraz prihvaćenost je imenica sa različitim značenjima.[2] Kada osoba kojoj je upućen predlog ga prihvati predstavlja prihvaćenost, koja se naziva i sporazum. Na primer, ako neko pokloni, a drugi primi, onda je poklon prihvaćen. Druga definicija prihvaćenosti se odnosi na pozitivnu dobrodošlicu i pripadanje, naklonost i podršku. Na primer, neko se može svideti nekome i prihvatiti ga zbog odobrenja te osobe. Takođe, prihvaćenost može biti čin verovanja ili pristanka. Definicija se preklapa sa trpeljivosti, ali nisu sinonimi.

Prihvaćenost se definiše kao izričit čin ili implikacija ponašanjem koje izražava saglasnost sa uslovima ponude na način koji ponuda poziva ili zahteva tako da se formira obavezujući ugovor.[3]

Ekhart Tole, duhovni učitelj, definiše prihvaćenost kao „predaju sadašnjem” odgovoru na sve što se dogodi u bilo kom trenutku života.[4][5] Navodi da treba da se posmatra šta se dešava, a da ne da se priča o tome. U svojoj knjizi Stillness Speaks[6] navodi kako je lako promeniti priču koja ne prati činjenice neke situacije[7] koje su uvek neutralne.[8] Kada neko posmatra šta se dešava, dolazi do svesti i tada prihvaćenost situacije postaje opcija koja je dostupna u svakom trenutku.

Prihvaćenost predstavlja dopuštanje, dozvoljavajući da neželjena privatna iskustva (misli, osećanja i porivi) dođu i odu bez zadržavanja.

Verovanja[uredi | uredi izvor]

Prihvaćenost je fundamentalno suštinsko uverenje većine avramske religije: reč islam može se prevesti kao prihvatanje, predaja ili dobrovoljno potčinjavanje,[9][10] a hrišćanstvo je zasnovano na prihvatanju Isusa Hrista i prihvatanje Božje volje. Religije i psihološki tretmani često sugerišu prihvaćenost kada nam se situacija i sudbina ne sviđa ili kada je promena moguća samo uz veliku cenu ili rizik. Prihvaćenost se definiše i kao nedostatak spoljašnjih pokušaja u mogućoj promeni, ali se ta reč koristi i konkretnije za kognitivno ili emocionalno stanje.

Unutar hrišćanskih verovanja, prihvaćenost se karakteriše kao prihvatanje realnosti situacije zasnovane na poverenju u Božju savršenu volju i kontrolu. U muslimanskoj zajednici prihvatanje Alaha je slično hrišćanima u prihvatanju Boga kao uzvišenog bića (Bejts, 2002). Jevreji prihvataju deset Božijih zapovesti kao način življenja (Makdauel i Stjuart, 1983).

Verovanje i prihvaćenost se po značenju preklapaju, ali prva uzima nešto kao istinu, dok druga predstavlja vlastita uverenja.[11] Prihvaćenost prijatelja pozitivno utiče na samopoštovanje, blagostanje i emocionalne poglede pojedinca.[12] Bez prihvaćenosti individua pati od niza psiholoških problema.[13]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Acquiesce - Define Acquiesce at Dictionary.com”. Dictionary.com. 
  2. ^ „Acceptance - Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary”. merriam-webster.com. 
  3. ^ Chirelstein, Marvin (2001). Concepts and Case Analysis in the Law of Contracts. New York: Foundation. ISBN 1587781972. 
  4. ^ Brey, Robin L. (januar 2008). „The Power of Music”. Neurology Now. 4 (1): 7. ISSN 1553-3271. doi:10.1097/01.nnn.0000311163.40929.d2. 
  5. ^ Tolle, Eckhart (1999). Practicing the Power of Now. Vancouver, British Columbia, V6J 4A3, Canada: Namaste Publishing. str. 107. ISBN 978-1-57731-195-9. 
  6. ^ Tolle, Eckhart (2003). Stillness Speaks. Vancouver, Canada: Namaste Publishing. str. 1–158. ISBN 978-1-57731-400-4. 
  7. ^ Tolle, Eckhart (2003). Stillness Speaks. Vancouver, Canada: Namaste Publishing. str. 148. ISBN 978-1-57731-400-4. 
  8. ^ Tolle, Eckhart (2003). Stillness Speaks. Vancouver, Canada: Namaste Publishing. str. 149. ISBN 978-1-57731-400-4. 
  9. ^ Lewis, Bernard Ellis; Churchill, Buntzie Ellis (2009). Islam: The Religion and the People. Pearson Education Inc. str. 8. ISBN 9780132716062. 
  10. ^ admin. „What does ISLAM mean?”. The Friday Journal. qaem.org. Arhivirano iz originala 14. 3. 2011. g. Pristupljeno 13. 4. 2012. 
  11. ^ Israelstam, Kenneth V. (1989). „Interacting Individual Belief Systems in Marital Relationships”. Journal of Marital and Family Therapy (na jeziku: engleski). 15 (1): 53—63. ISSN 1752-0606. doi:10.1111/j.1752-0606.1989.tb00776.x. 
  12. ^ Arslan, Gökmen (2018-04-01). „Psychological Maltreatment, Social Acceptance, Social Connectedness, and Subjective Well-Being in Adolescents”. Journal of Happiness Studies (na jeziku: engleski). 19 (4): 983—1001. ISSN 1573-7780. doi:10.1007/s10902-017-9856-z. 
  13. ^ Butler, Jodie; Ciarrochi, Joseph (2007-02-01). „Psychological acceptance and quality of life in the elderly”. Quality of Life Research. 16 (4): 607—615. ISSN 1573-2649. doi:10.1007/s11136-006-9149-1. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прихваћеност&oldid=27823637”