Protektorat Malta

Protettorat ta' Malta (malteški); Protettorato di Malta (italijanski); Protektorat Malta
	Zastava
	; Sicilija i Malta 1808.
Geografija
Kontinent	Evropa
Regija	Sredozemno more
Glavni grad	Valeta
Društvo
Službeni jezik	Italijanski, Malteški
Religija	Katolicizam
Zakonodavna vlast	Kralj
Istorija
Istorijsko doba	Napoleonovi ratovi
— Osnivanje	1800.
— Ukidanje	1813.
Geografske i druge karakteristike
Površina
— ukupno	316 km2 km²
Stanovništvo	93.054
Zemlje prethodnice i naslednice; Protektorata Malte
Prethodnice:	Naslednice:

Protektorat Malta je bio britanski protektorat na ostrvu Malta koji je postojao u periodu od 1800. do 1813. godine.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Tokom Malteškog ustanka protiv Francuza, Maltežani su formirali Narodnu skupštinu kao privremenu vladu. Poslati su izaslanici britanskoj floti na Siciliji koji su molili za pomoć. Britanski konvoj koji se sastoji od trinaest brodova kapetana Džejmsa Saumareza pojavio se sa Sicilije krajem septembra 1798. godine. Oktobra, sir Aleksandar Bal stigao je na Maltu, a godinu dana kasnije imenovan je za civilnog komesara. Francuski garnizon pod Anrijem Belgrandom de Vuboom napuštaju Valetu, a ostrvo se predalo 4. septembra 1800. godine. Uspostavljen je britanski protektorat. Komesar Čarls Kameron je avgusta 1801. godine imenovao Emanuela Vitala za guvernera Goca umesto Saverija Kazara. Goco je postao nezavisna država.

U skladu sa odredbama Amijenskog mira (1802), Trebalo je da Britanci napuste Maltu, ali britanski kralj nije ispunio svoju obavezu što je, uz neizvršavanje još nekih obaveza, dovelo do raskida sporazuma i nastavka rata. Juna 1802. godine 104 predstavnika malteških gradova i sela potpisali su deklaraciju poznatu kao La Dichiarazione dei Diritti degli abitanti delle Isole di Malta e Gozo (Deklaracija o pravima stanovnika ostrva Malte i Gocoa). Njome je Džordž III proglašen mačteškim kraljem. Nije imao prava da Maltu preda drugoj sili. Deklaracijom je određena i autonomija Malte.

Krajem 18. veka princ Lampeduze dozvolio je Salvadoreu Gatu, malteškom preduzetniku, da se nastani na ostrvu sa nekoliko malteških radnika. Britanci su nameravali da Lampeduzu pretvore u pomorsku bazu umesto Malte, ali ideja nije sprovedena u delo jer ostrvo nije imalo veće luke. Uprkos tome, vlasti Malte pokušale su da anektiraju ostrvo jer su verovali da može da se koristi za snabdevanje Malte hranom u slučaju Napoleonovog osvajanja Sicilije. Salvadore Gat prenosi 1810. godine zakup Aleksandru Fernandezu iz Britanije. Poslovni poduhvat Fernandeza odbijen je od strane britanske vlade. Dalje probleme prouzrokovala je kuga na Malti (1813-1814), a 25. septembra 1814. godine sir Tomas Mejtland je povukao trupe sa Lampeduze. Salvadore je ostao vlasnik ostrva do 1818. godine. Malta je 1813. godine pretvorena u Krunsku koloniju Maltu. Malta i zvanično postaje britanska kolonija nakon potpisivanja Pariskog mira 1814. godine.

Komesari Malte[uredi | uredi izvor]

ime (rođenje-smrt)	od	do
Aleksandar Bal (1757–1809)	9. februar 1799.	februar 1801.
Henri Pišot (1750–1840)	februar 1801.	jul 1801.
Čarls Kameron (1766–1820)	jul 1801.	1802.
Aleksandar Bal (1757–1809) (drugi put)	1802.	25. oktobar 1809.
Hildebrand Ouks (1754–1822)	maj 1810.	23. jul 1813.