Pređi na sadržaj

Protesti u Srbiji 2023.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
„Srbija protiv nasilja” preusmerava ovde. Za političku koaliciju obrazovanu u oktobru 2023. pogledajte stranicu Srbija protiv nasilja (koalicija).
Protesti Srbija protiv nasilja
Deo protesta u Srbiji 2022—2024.
Demonstranti 8. maja 2023.
Datum8. maj 2023 — 4. novembar 2023.
(5 meseci, 3 sedmice i 6 dana)
Lokacija
 Srbija
Povod● Loša ekonomska situacija u državi i trajni pad životnog standarda
● Višestruka ubistava u OŠ Vladislav Ribnikar u Beogradu i u selima kod Mladenovca
● Promoviranje nasilja od strane provladinih medija
● Loši uslovi i nedostatak subvencija za poljoprivrednike
● Loši uslovi rada i trajno oduzimanje radničkih prava
Ciljevi● Ostavke Branka Ružića, Bratislava Gašića i Aleksandra Vulina
● Ostavke članova tela Regulatornog tela za elektronske medije i Radio-televizije Srbije
● Oduzimanje nacionalnih dozvola za emitovanje programa RTV Pink i Hepi TV
● Bolji uslovi i subvencije za poljoprivrednike
MetodeDemonstracije, građanska neposlušnost, blokada, internetski aktivizam
StatusProtesti završeni;

● Ostavka Branka Ružića
● Vlada delimično prihvata zahteve poljoprivrednika
● Predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspušta narodnu skupštinu i raspisuje vanredne parlamentarne i lokalne izbore za 17. decembar

● Ostavka Aleksandra Vulina
Strane u civilnom sukobu
Vodeće figure
Defakto bez zvaničnih lidera
Broj
vidi izlaznost

Protesti „Србија против насиља” je naziv za više skupova koji su građani Srbije organizovali nakon dva masovna ubistva koja su se desila 3. i 4. maja 2023. godine. U ponedeljak 8. maja održan je prvi protestni skup u Beogradu i Novom Sadu pod nazivom "Protesti protiv nasilja" na kojima je prisustvovalo između 20 i 50 hiljada ljudi na kome je najavljeno novo okupljanje za petak 12. maj.[1]

Povod[uredi | uredi izvor]

Dana 3. i 4. maja 2023. godine su se dogodila višestruka ubistva u OOŠ Vladislav Ribnikar u Beogradu i u selima Dubona, Šepšin i Malo Orašje u okolini Mladenovca i Smedereva.[2][3][4][5] Dana 7. maja ministar prosvete Branko Ružić podneo je neopozivu ostavku.[6] Stranke opozicije su 5. maja zatražile ostavke članova RRA i predsednika Vlade Republike Srbije Ane Brnabić i Ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, šefa BIA Aleksandra Vulina, ali i gašenje rijaliti programa i ukidanje nacionalne frekvencije TV Pink i TV Hepi do idućeg petka 12. maja.[7]

Hronologija[uredi | uredi izvor]

Protest 12. maja[uredi | uredi izvor]

U Nišu je održan protest 10. maja, dok je dan kasnije održan drugi protest u Novom Sadu.[8][9] Dana 12. maja je održan novi protest “Srbija protiv nasilja” u organizaciji dela opozicije. Posle čitanja zahteva okupljeni građani krenuli su u šetnju od zgrade Skupštine Srbije, preko Ulice Kneza Miloša do mosta "Gazela". Most je zatim bio blokiran za saobraćaj dva sata. Na početku skupa pod nazivom “Srbija protiv nasilja”, Iris Pavošević iz Narodne stranke pročitala je zahteve protesta. Oni su zahtevali momentalnu smenu svih članova REM-a, hitno ukidanje rijaliti programa i emisija koje promovišu nemoral i nasilje na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, zabranu štampanih medija koji svojim sadržajem promovišu nasilje, agresiju i krše novinarski kodeks. Zatražili su smenu rukovodstva RTS-a zbog emitovanja programa koji afirmišu nasilje, kriminal i agresiju, oduzimanje nacionalne frekvencije Pinku i Hepiju zbog, kako su naveli, kršenja zakona i promocije nasilja, agresije i nemorala, ali i smenu ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, šefa Bezbednosno informativne agencije Aleksandra Vulina, usvajanje ostavke ministra prosvete Branka Ružića i održavanje sednice Skupštine Srbije na kojoj će se razmotriti odgovornost Vlade Srbije kao i bezbednosna situacija u zemlji u najkraćem mogućem roku.

Nakon pročitanih zahteva, okupljeni su se uputili ka mostu "Gazela" i delu međunarodnog auto-puta koji su blokirali dva sata. Protest je protekao mirno, a saobraćaj je normalizovan. Protest su organizovale Demokratska stranka, Narodna stranka, Ne davimo Beograd, stranka Zajedno i Stranka slobode i pravde i Pokret slobodnih građana. Prema različitim procenama broj okupljenih građana je varirao između 50 i 100 hiljada ljudi.[10] Protesti su organizovani i u Kragujevcu, Kruševcu, Novom Sadu, Valjevu i Zrenjaninu.[11][12][13][14] U Novom Sadu je bilo oko 4.000 demonstranata.[14] Radomir Lazović, poslanik Ne davimo Beograd, saopštio je da je 12. maja prihvaćen zahtev za održavanje sednice Narodne skupštine po pitanju pucnjave.[15] Sednica je počela 18. maja.[16] Brnabićeva je na sednici 19. maja navela da „sve što se dešavalo posle pucnjave direktno podgrevaju strane obaveštajne službe“, a opozicionog poslanika Miroslava Aleksića nazvala „odvratnim govnetom“.[17][18]

Nakon što je desetine hiljada ljudi prošetalo Ulicom kneza Miloša, demonstranti blokirali most Gazela 19. maja 2023.

Upravni odbor RTS-a, uključujući njegovog predsednika Dragana Bujošević, odbio je 17. maja da razgovara sa predstavnicima opozicionih partija.[19][20]

Treći protest[uredi | uredi izvor]

Treći protest Srbija protiv nasilja održan je 19. maja.[21] Poljoprivrednici su prvobitno trebalo da prisustvuju protestu Srbija protiv nasilja, ali im je policija navodno uskratila odlazak u Beograd.[22][23][24] Nakon okupljanja ispred Narodne skupštine, demonstranti su prošli ulicom Kneza Miloša ka mostu Gazela i Brankovom mostu, koji su na kraju blokirani.[25][26] Ovog puta, kolona demonstranata se navodno protegla na više od 2,5 kilometra.[27] Prema rečima advokata i bivšeg ministra Bože Prelevića, na protestu je bilo oko 200.000 demonstranata, dok su novinske agencije javile da je protestu prisustvovalo desetine hiljada.[21][28][29] Srđan Milivojević i Nebojša Zelenović, jedan od kolidera stranke Zajedno, rekli su da će nastaviti sa blokadom mosta Gazela dok se ne prihvate svi zahtevi.[30] Ubrzo nakon toga, demonstranti su počeli da postavljaju šatore.[31] Savu Manojlovića, predstavnika organizacije Kreni-Promeni, tokom protesta napala je nepoznata grupa muškaraca, navodno pripadnika ekstremno desničarske organizacije Narodna patrola.[32]

Srbi u dijaspori najavili su da će 26. maja organizovati skupove podrške protestima u Londonu i Beču.[33] Sledeći protest Srbija protiv nasilja zakazan je za 27. maj, dan posle Vučićevog skupa ispred Narodne skupštine.[34]

Kontramiting SNS — Skup "Srbija nade"[uredi | uredi izvor]

Dana 26. maja 2023. godine u Beogradu je održan masovni miting u organizaciji Srpske napredne stranke.

Kao odgovor na proteste građana predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, najavio je kontramiting "Srbija nade" za 26. maj na platou ispred Narodne skupštine. Predsednik Aleksandar Vučić istakao je da su nam jedinstvo, zajedništvo i ujedinjenost potrebniji nego ikada. Naglasio je da je ovo poslednje veče da se obraća kao predsednik Srpske napredne stranke i poručio da je za dijalog i razgovor, ali da prelaznih vlada neće biti. Vučićev govor počeo minutom ćutanja za stradale u dva masakra. Predsednik Vučić na početku obraćanja zamolio je sve okupljene da spuste transparente i zastave. Na skupu su se obratili i proslavljeni srpski teniser Janko Tipsarević, Sabina Šebo Juković, koja se vratila u Srbiju iz Holandije, ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto, predsednik Republike Srpke Milorad Dodik, jedan od lidera koalicije "Za budućnost Crne Gore" Milan Knežević, predsednik SPS-a i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i glumac Lazar Ristovski.[35]

Četvrti protest[uredi | uredi izvor]

Četvrti po redu protest "Srbija protiv nasilja" održan je u subotu 27. maja u Beogradu. Učesnici protesta nakon šetnje formirali su prsten oko RTS-a. Još jednom su pročitani zahtevi, a najavljen je novi protest za sledeći petak 2. jun. Organizatori skupa ”Srbija protiv nasilja“ saopštili su da se ograđuju od, kako su naveli, “grupe neodgovornih ljudi koji su se okupili ispred Skupštine Srbije i čiji je cilj da kompromituju opravdano nezadovoljstvo građana i ispunjenje zahteva protesta“.[36]

Peti protest Srbija protiv nasilja na naslovnoj strani Danasa od 3. juna 2023.

Organizatori su se 31. maja sastali sa načelnikom beogradske policije, koji je obećao da će policija obezbediti proteste od potencijalnih provokatora.[37] Prvobitno je sledeći protest Srbija protiv nasilja trebalo da bude održan 2. juna,[38] ali zbog najave da će protest pod nazivom „Stop nasilju nad Srbima sa Kosova“ biti održan neposredno pre protesta Srbija protiv nasilja, je pomeren za 3. jun.[39]

Peti protest[uredi | uredi izvor]

Na početku petog po redu protesta, 3. juna, govorili su glumci Svetlana Bojković, Dragan Bjelogrlić, Nenad Maričić, komičari i voditelji Zoran Kesić i Ivan Ivanović, sin Stanike Gligorijević, čija je smrt na naplatnoj kući ostala nerešena, i rudar Jovica Nikolić, koji je pretučen zbog odbijanja da proda svoju zemlju u Žagubici.[40]

U svom obraćanju glumica Svetlana Bojković istakla je: "Od prvog protesta u tišini, optuženi smo da smo iskoristili tragediju koja nas je zadesila u političke svrhe, da smo hijene i lešinari. Tokom mesec dana naših mirnih protesta bili smo izloženi vređanju i sada je vreme da se nešto kaže. U šta se naše društvo pretvorilo danas? Pretvorilo se u društvo u kome se neprestano podstiče ispoljavanje tamnih strana ljudske prirode, umesto da se inspiriše. Pretvorilo se u društvo u kom su stručni, vredni marginalizovani dok se na njihova mesta postavljaju nedovoljno neobrazovani, nestručni i nesposobni"

Pristutni su nakon obraćanja poznatih ličnosti, odali počast stradalima u dva masovna zločina koja su se desila 3. i 4. maja, minutom ćutanja[41].

Demonstranti su potom prošetali Bulevarom kralja Aleksandra i prema Trgu Slavija, a zatim do Novog dvora, sedišta predsednika Srbije gde su ostavljali poruke predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.[40] Veliki broj demonstranata došao je do osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ u ulici Kralja Milutina, gde su odali poštu stradaloj deci i portiru u masakru 3. maja. Po ocenama većine medija, bio je ovo najveći skup u Srbiji, od svrgavanja Slobodana Miloševića 2000. godine [42].

Grupe ekstrenme desnice, uključujući Narodnu patrolu, bile su prisutne na protestu gde su uspele da izazovu dva manja fizička incidenta.[40][43] Protestu je prisustvovalo više desetina hiljada demonstranata.[44][45] Prema rečima Aleksandra Gubaša, novinara koji se od 1991. godine bavi različitim metodama merenja broja ljudi na javnim skupovima, tokom protesta je bilo oko 55.000 demonstranata.[46]

Novo okupljanje zakazano je za 9. jun.

Šesti protest[uredi | uredi izvor]

9. juna 2023. na šestom protestu Srbija protiv nasilja prikazuje Željka Mitrovića, Dragana J. Vučićevića, Aleksandra Vučića i druge režimske poznate ličnosti i političare u zatvorskim odelima. Dok se u pozadini nalazi rekonstruisana zastava Srbije prema Sretenjskom ustavu iz 1835. sa tri jednaka vertikalno poređana polja crvene, bele i plave boje sa grbom u belom polju koja simbolizuje modernu evropsku državu Srbiju. Takođe u pozadini se nalaze baloni napunjeni helijumom sa natipisom Restart sistema koji su pušteni u nebo

Šesti po redu protest „Srbija protiv nasilja", održan je u petak, 9. juna u Beogradu, a glavna tema ovog protest je bila obrazovanje.

Na početku protesta sa razglasa je emitovana kompozicija dečaka Andrije Čikića, koji je ubijen u zločinu u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar" u Beogradu, koji je uz masovno ubistvo u selima Malo Orašje i Dubona, u beogradskoj prigradskoj opštini Mladenovac, povod za ove proteste.

Demonstranti su nosili veći broj transparenata i poruka, poput: „U atmosferi nasilja se ne živi", „Indeks nije pasoš" i „Crveni karton za nesposobnu vlast", koje su ostavljene na ulazu u zgradu Vlade Srbije.

Na protestu su se obratili glumci Jelisaveta Seka Sablić i Milan Marić, profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović i pilot Saše Jovanovića, kolega poginulog pilota Omera Mehića, kao i student Vanja Đurđić. Nakon toga, okupljeni su krenuli ka Vladi Srbiji kako bi tamo ostavili zahteve protesta[47].

Sedmi protest[uredi | uredi izvor]

Demonstranti u Beogradu 17. juna 2023.

Dana 17. juna 2023. protesti su održani po sedmi put i u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.[48][49]

U Beogradu su se demonstranti ponovo okupili ispred Narodne skupštine, nakon čega su prošetali ulicom Kneza Miloša ka mostarskoj petlji.[50][51] Neki demonstranti su takođe krenuli ka petlji Autokomande i mostu Gazela.[51][52] Ispred Narodne skupštine govorili su sportski komentator Smiljan Banjac, rudar, student Fakulteta političkih nauka i fudbalski radnik.[53][54] Ovoga puta demonstranti su nosili kartonske figure Vučića, Vulina, Gašića Aleksandra Šapića, gradonačelnika Beograda i Zagorke Dolovac, republičkog javnog tužioca.[54][55] Prema Gubašu, u Beogradu je bilo prisutno oko 35.000 demonstranata.[56]

U Nišu su se demonstranti okupili u centru grada nakon čega su krenuli ka Palati pravde.[57][58] U Novom Sadu demonstranti su se okupili ispred Srpskog narodnog pozorišta, a zatim su prošetali Ulicom Jovana Subotića; Temerinska i Partizanska ulica su bile blokirane.[59][60] Kako prenosi agencija Beta, na protestu u Novom Sadu bilo je oko 10.000 demonstranata.[61] U Kragujevcu se par hiljada demonstranata sastalo u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji; kasnije su blokirali ulice koje vode do Velikog parka.[58][62][63]

Sledeći protest Srbija protiv nasilja organizovan je u Gornjem Milanovcu 21. juna.[64] Dan kasnije, protesti Srbija protiv nasilja organizovani su i u Smederevu i Valjevu, dok su 23. juna protesti organizovani i u Čačku, Lučanima i Zaječaru.[65][66][67] Organizatori su najavili da će osim u Beogradu, 24. juna protesti biti održani i u Zrenjaninu, Novom Sadu, Kragujevcu, Kraljevu, Nišu, Subotici, Šapcu, Pirotu, Vranju i Leskovcu.[68][69] Skup podrške protestima organizovan je i u Vašingtonu.[70]

Osmi protest[uredi | uredi izvor]

U Beogradu su se 24. juna demonstranti osmi put okupili ispred Narodne skupštine,[71][72] gde je grupa studenata držala govore.[73][74] Kasnije su išli ulicom Kneza Miloša, pa Nemanjinom prema Slaviji i petlji Autokomande.[71][75][76] Prema Gubašu, na protestu je bilo oko 16.000 demonstranata.[77]

Demonstranti u Novom Sadu ponovo su se okupili ispred Narodnog pozorišta, gde je prvi govor održao profesor Čedomir Čupić.[74] Demonstranti su kasnije blokirali put na Mostu slobode.[74][78] U Nišu su se demonstranti okupili ispred zgrade Skupštine grada Niša, nakon čega su prošetali pored lokalnog sedišta SNS i prema zgradi gradonačelnika Niša.[74][78] U Kraljevu, demonstranti blokirani na raskrsnici u ulici Kralja Petra Prvog.[74][74] Demonstranti u Leskovcu okupili su se ispred Narodnog muzeja i prošetali do zgrade Skupštine grada.[74]

Prema Danasu, u Vranju je protestovalo oko 250 građana.[79] U Subotici su demonstranti blokirali puteve i tražili ostavku Bojana Šoralova, poverenika Severnobačkog okruga.[80] U Šapcu su se demonstranti okupili ispred šabačke Stare robne kuće i nastavili da šetaju ulicama u centru grada.[81]

Deveti protest[uredi | uredi izvor]

Zelenović je najavio da će 30. juna biti blokiran autoput E75 u Beogradu i Novom Sadu.[82][83] Na dan blokade, protesti su održani i u sedam gradova, a incident se dogodio i u Novom Sadu.[84][85] Protesti Srbija protiv nasilja takođe su bili zakazani za 1. jul u Zrenjaninu i Jagodini,[86][87] a Lazović je kasnije najavio da će protesti biti održani u ukupno 28 gradova.[88][89]

U Beogradu su se demonstranti okupili ispred Narodne skupštine gde su govorili Banjac, student, profesor i glumac Bojana Novaković.[90][91] Kasnije su prošetali ulicom Kneza Miloša ka sedištu Pinka.[92][93] Ispred sedišta se vijorila državna zastava Srbije, a na protestu je bila prisutna grupa muškaraca.[94] Organizatori su kasnije koristili zastavu kao projekciono platno, projektujući Olivera Ivanovića i Andreu Bojanića na zastavu.[95] Neposredno pre ubistva Ivanovića 2018. godine, Pink je emitovao snimak na kome je Ivanović bio meta i prikazao ga na negativan način, dok je Bojanić poginuo u saobraćajnoj nesreći koju je izazvao Mitrovićev sin 2013. godine.[95][96]

Deseti pritest[uredi | uredi izvor]

Organizatori su 4. jula najavili da će protesti biti održani u Užicu 6. jula,[97] Nišu i Zrenjaninu 7. jula[98][99] i 8. jula u Beogradu, Kragujevcu i Novom Pazaru.[100][101][102]

U Beogradu, demonstranti su se okupili ispred Narodne skupštine, gde je održano nekoliko govora, a zatim krenuli ka zgradi Policijske uprave.[103][104] Na protestu je bila i grupa demonstranata za prava transrodnih osoba, zbog nedavnog ubistva transrodne tinejdžerke u Beogradu.[105] U Kraljevu su demonstranti blokirali nekoliko mostova u gradu.[104] Demonstranti u Kragujevcu protestovali ispred zgrade lokalne Bezbednosno-obaveštajne agencije; Na protestu je govor održao i poslanik u Narodnoj skupštini Veroljub Stevanović.[106][107] Prema Gubašu, na protestima u Beogradu učestvovalo je oko 9.500 demonstranata.[108]

Jedanaesti protest[uredi | uredi izvor]

U Somboru su protesti organizovani 13. jula.[109] Dva dana kasnije, protesti su organizovani i u Beogradu, Kraljevu i Leskovcu.[110][111] U Beogradu su demonstranti išli ka Višem sudu, a zatim do mostarske petlje i mosta Gazela.[112][113] Prema Gubašu, u Beogradu je bilo prisutno oko 6.500 demonstranata.[114]

Dvanaesti protest[uredi | uredi izvor]

Dana 20. jula protesti su održani u Somboru, Valjevu, Kruševcu i Petrovcu, a dan kasnije u Gornjem Milanovcu, Nišu, Čačku, Zrenjaninu, Kragujevcu i Šapcu.[115][116] Protesti su organizovani i u Beogradu i Kraljevu za 22. jul.[117][118] Student koji je štrajkovao glađu 17. jula prekinuo je štrajk tokom protesta u Beogradu.[119] Demonstranti su krenuli ka zgradi REM-a, zgradama Večernjih novosti i Politika, a zatim ka RTS-u.[117] Prema Gubašu, na protestu u Beogradu učestvovalo je 2.600 demonstranata.[120]

Trinaesti protest[uredi | uredi izvor]

Protesti u Valjevu, Kruševcu i Petrovcu organizovani su 27. jula.[121] Dan kasnije, protesti su održani i u Novom Sadu, Nišu, Bogatiću, Jagodini, Kragujevcu, Gornjem Milanovcu i Čačku,[122][123] dok su 29. jula protesti organizovani u Beogradu, Kraljevu i Leskovcu.[124] U Kraljevu su demonstranti blokirali ulicu pored zgrade Bezbednosno-obaveštajne agencije.[125] U Beogradu su demonstranti išli ka zgradi Republičkog javnog tužilaštva.[126]

Pad broja učesnika u avgustu i septembru[uredi | uredi izvor]

Tokom avgusta broj učesnika na protestima „Srbija protiv nasilja” je značajno opao i sveo se na svega nekoliko stotina do najviše neoliko hiljada ljudi.[127][128][129][130][131] Međutim od 8. septembra broj učesnika se ponovo pomalo povećao na preko 5.000 učesnika.[132]

Devetnaesti protest[uredi | uredi izvor]

Devetnaesti protest "Srbija protiv nasilja" održan je u petak 8. septembra u Beogradu. Građani su se okupili ispred zgrade Vlade odakle su, u jednoj od najdužih šetnji do tada, stigli do zgrade TV Pinka. Razlog pomeranja protesta sa subote na petak bio je održavanje Beograd prajda od 4. do 10. septembra čiji je centralni skup zakazan za subotu 9. septembar. Broj učesnika devetnaestog protesta je malo porastao u odnosu na avgust mesec i učestvovalo je oko 5.000 ljudi. Ispred zgrade TV Pink su bile upaljene baklje, a nekoliko minuta kasnije građani su počeli da bacaju rolne toalet papira na zgradu. Protest je završen oko 21:30 sati.[133]

Dvadeseti protest[uredi | uredi izvor]

Dvadeseti protest "Srbija protiv nasilja" održan je u subotu 16. septembra mirno i bez incidenata, ali i bez značajnijeg povećanja učesnika protesta.[134]

Dvadest prvi protest[uredi | uredi izvor]

Dvadest prvi protest "Srbija protiv nasilja" održan je u sledeću subotu 23. septembra gde su se po prvi put okupljenima obratili i političari čije su stranke jedne od tehničkih organizatora protesta – opozicioni poslanici u Skupštini Srbije Srđan Milivojević iz Demokratske stranke i Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog ustanka. Milivojević je na binu doneo jaram koji je bacio i direktno se obratio Aleksandru Vučiću da se ne pravi gluv i da se izbori održe pre 31. decembra, dok je Jovanović najavio put opozicije po Srbiji, a nešto kasnije za N1 rekao da ne zna da li će se iduće nedelje šetati u Beogradu. Pre njih obratili su se Sofija Mandić iz CEPRIS-a i student FPN Pavle Cicvarić i oboje su pozvali građane da imaju veru u opoziciju, te da je najvažnije dobiti vlast koja je smenjiva.[135] Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tri dana posle eskalacije sukoba na Kosovu i Metohiji i četiri dana posle 21. protesta rekao da parlamentarni, pokrajinski i beogradski izbori mogu da budu održani 17. decembra.[136]

Dvadest drugi protest[uredi | uredi izvor]

Dvadest drugi protest "Srbija protiv nasilja" održan je u subotu 30. septembra. Protest je počeo ispred Narodne skupštine, a šetnja je išla medijskom trasom, a završila se kod zgrade Predsedništva Srbije. Građanima su se ispred Skupštine Srbije obratili Nebojša Zelenović i Radomir Lazović. Protestna kolona je prvo došla do zgrade RTS-a, a potom nastavila šetnju ka zgradi Predsedništva Srbije. Poslanik DS Srđan Milivojević rekao je na protestu ispred zgrade RTS-a da je poslednji put u studio televizije ušao pre 15 godina. Poslanik Radomir Lazović je sprejem ofarbao tablu ispred zgrade RTS-a u pink boju. Poslanik Zelenog levog kluba Radomir Lazović izjavio je da traže sednicu anketnog odbora za događaje u Banjskoj. Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac je izjavio da smo do sada imali lažne i pokradene izbore, gde su se građani ucenjivali i da tražimo da se to promeni, ako to ne dobijemo, onda da vodimo zajedničku kampanju, da stvorimo jednu vrstu društvene opozicije. Na pitanje da li opozicija ide zajednički na izbore, odnosno na jednoj listi, Lutovac je u izjavi za N1 istakao da je javnosti predstavljen jedan okviran dogovor, a da sada rade na tome da se dogovor konkretizuje i da će o tome razgovarati u narednih nekoliko dana.[137]

Dvadest treći protest[uredi | uredi izvor]

U Beogradu je 7. oktobra održan 23. protest "Srbija protiv nasilja". Okupljanje građana je, kao i do sada, ispred Narodne skupštine, a šetnja je išla pored RTS-a do Predsedništva.[138] Dana 12. oktobra, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, gostujući na TV Prva, da će izbori biti 17. decembra, po zahtevu opozicije, i dodao je da im je ispunio zahtev, pa će dobiti parlamentarne, beogradske i vojvođanske izbore.[139]

Dvadeset četvrti protest[uredi | uredi izvor]

U Beogradu je 14. oktobra održan još jedan protest "Srbija protiv nasilja", 24. po redu. Nakon okupljanja ispred Doma Narodne skupštine, okupljeni su se uputili u Republičko javno tužilaštvo zbog, kako su organizatori ranije saopštili, svih nerešenih poslova koji su u proteklom periodu izašli u javnost.[140]

Dvadeset peti protest[uredi | uredi izvor]

U subotu 21. oktobra održan je 25. skup "Srbija protiv nasilja". Protest je počeo u 18 sati ispred Skupštine Srbije u centru grada, a zatim nastavljen u protestnoj šetnji do zgrade Radio-televizije Srbije (RTS), a potom i do zgrade Regulatornog tela za elektronske medije (REM), gde je i završen. Ispred parlamenta okupljenima su se obratili poslanici opozicije Srđan Milivojević i Aleksandar Jovanović Ćuta. Tema protesta ovog vikenda bili su medijski zakoni i nasilje u medijima. Opozicione partije koje su organizovale skupove potpisale su „Dogovor za pobedu” kako bi se spremile za najavljene izbore 17. decembra. Osim u Beogradu, skupovi se održavaju i u drugim gradovima u Srbiji, a u petak 20. oktobra protest je organizovan u Čačku.[141]

Dvadeset šesti protest[uredi | uredi izvor]

Dana 28. oktobra u Beogradu „medijskom trasom“, učesnici protesta „Srbija protiv nasilja“ prošetali su 26. put. To je bio prvi protest nakon što su njegovi organizatori iz dela opozicije saopštili da će zajedno izaći na izbore, koji su najavljeni za 17. decembar.[142]

Dvadeset sedmi protest[uredi | uredi izvor]

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je 1. novembra raspustio trinaesti saziv Narodne skupštine Republike Srbije i raspisao vanredne parlamentarne izbore za 17. decembar.[143] Dana 3. novembra je Aleksandar Vulin podneo ostavku na mesto šefa BIA.[144]

U Beogradu je 4. novembra ispred Skupštine Srbije održan 27. protest "Srbija protiv nasilja", a kolona građana išla je "medijskom rutom" do zgrade RTS-a. Bio je to ujedno i poslednji protest u ovom formatu. Predstavnik stranke Zeleno-levi front Radomir Lazović rekao je u petak agenciji Beta da zbog predizborne kampanje za decembarske izbore važe drugačija pravila kada stranke nešto organizuju.[145]

Izlasnost[uredi | uredi izvor]

Sledeća tabela predstavlja procenu broj ljudi koji su bili na protestu prema proceni Aleksandra Gubaša.

Dan održavanja protesta Procena broja učesnika
8. maj 20.000
12. maj 25.000
19. maj 60.000
26. maj 45.000
27. maj 45.000
3. jun 55.000
10. jun 40.000
17. jun 40.000
24. jun 16.000
1. jul 8.000
8. jul 9.500
15. jul 6.500
22. jul 2.600
29. jul 4.500
5. avgust 700
12. avgust 3.000
19. avgust 3.300
26. avgust 2.400
2. septembar 3.300
8. septembar 2.300
16. septembar 2.000
23. septembar 2.000
30. septembar 2.100
7. oktobar 1.400
14. oktobar 1.400
21. oktobar 1.000
28. oktobar 1.300
Podaci: Aleksandar Gubaš, Arhiv javnih skupova[146]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „„Naučite nas ljubavi" i „Sve mora da stane": Protesti protiv nasilja u Srbiji”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). 2023-05-08. Pristupljeno 2023-12-25. 
  2. ^ Paunović, Jelena (3. 5. 2023). „Ovo je pištolj iz kog je učenik pucao u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru: Ukrao ga iz kuće”. Telegraf (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 3. 5. 2023. g. Pristupljeno 3. 5. 2023. 
  3. ^ Picheta, Rob (3. 5. 2023). „A school shooting has rocked Serbia. Here's what we know”. CNN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 3. 5. 2023. 
  4. ^ „KATAKLIZMA U MLADENOVCU: 8 mrtvih, 13 ranjenih, potera za ubicom i dalje traje, policija blokirala okolna sela!”. Blic (na jeziku: srpski). 5. 5. 2023. Arhivirano iz originala 4. 5. 2023. g. Pristupljeno 4. 5. 2023. 
  5. ^ Paunović, Jelena (5. 5. 2023). „Detalji hapšenja Uroša posle masakra kod Mladenovca: Sakrivao se u kući kod rođaka”. Telegraf (na jeziku: srpski). Pristupljeno 5. 5. 2023. 
  6. ^ „MINISTAR BRANKO RUŽIĆ PODNEO NEOPOZIVU OSTAVKU”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-12-25. 
  7. ^ Milenković, M. R. (2023-05-05). „Opozicija traži smenu Gašića, Ružića i Vulina do sledećeg petka: U ponedeljak skup protiv nasilja”. Danas (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-12-25. 
  8. ^ Pavkov, Ksenija (11. 5. 2023). „Skup protiv nasilja u Novom Sadu: Minut ćutanja 18 puta za ubijene”. N1 (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 11. 5. 2023. g. Pristupljeno 17. 5. 2023. 
  9. ^ Isailović, Miljana (10. 5. 2023). „Protesti se prelivaju na celu Srbiju: Danas se okupljaju građani u Nišu”. NOVA portal (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 17. 5. 2023. g. Pristupljeno 17. 5. 2023. 
  10. ^ https://www.rts.rs/vesti/politika/5190584/protest-srbija-protiv-nasilja-u-beogradu-gazela-bila-blokirana-dva-sata.html.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  11. ^ „Novi Sad: Cveće u Dunavu da putuje za Beograd”. N1 (на језику: српски). 8. 5. 2023. Архивирано из оригинала 17. 5. 2023. г. Приступљено 17. 5. 2023. 
  12. ^ Kuzmanović, Milena (8. 5. 2023). „U Valjevu i Kruševcu spontani skup podrške protestu "Stop nasilju u Srbiji"”. N1 (на језику: српски). Архивирано из оригинала 18. 5. 2023. г. Приступљено 17. 5. 2023. 
  13. ^ Nikić, Milan (8. 5. 2023). „Kragujevčani odali poštu stradalima na skupu "Srbija protiv nasilja"”. N1 (на језику: српски). Архивирано из оригинала 18. 5. 2023. г. Приступљено 17. 5. 2023. 
  14. ^ а б Savić, Danilo; Latković, Nataša (8. 5. 2023). „Završen protest ispred Vlade, građani poručuju: "Sve će stati u petak, Vučiću, odlazi!"”. NOVA portal (на језику: српски). Архивирано из оригинала 15. 5. 2023. г. Приступљено 17. 5. 2023. 
  15. ^ „Vlast pristala na sednicu Skupštine 18. maja, opozicija ne odustaje od protesta”. Danas (на језику: српски). 12. 5. 2023. Архивирано из оригинала 18. 5. 2023. г. Приступљено 17. 5. 2023. 
  16. ^ „Završena sednica Skupštine Srbije, nastavak sutra”. N1 (на језику: српски). 18. 5. 2023. Приступљено 18. 5. 2023. 
  17. ^ Nicović, Boško (19. 5. 2023). „Brnabić: Sve ovo što se dešava je direktno maslo stranih službi”. N1 (на језику: српски). Приступљено 19. 5. 2023. 
  18. ^ „Ovo je premijerka Srbije: Prostački opsovala Miroslava Aleksića u Skupštini Srbije”. NOVA portal (на језику: српски). 19. 5. 2023. Приступљено 19. 5. 2023. 
  19. ^ „Opozicija ispred RTS-a, Zelenović: Rukovodstvo odbilo da nas primi”. N1 (на језику: српски). 17. 5. 2023. Архивирано из оригинала 17. 5. 2023. г. Приступљено 18. 5. 2023. 
  20. ^ Kamenković, Sonja (17. 5. 2023). „Četiri zahteva za RTS: Bujošević danas odbio sastanak, opozicija neće drugi dan”. N1 (на језику: српски). Архивирано из оригинала 18. 5. 2023. г. Приступљено 18. 5. 2023. 
  21. ^ а б „Tens of thousands protest growing wave of violence in Serbia”. France 24 (на језику: енглески). 19. 5. 2023. Приступљено 19. 5. 2023. 
  22. ^ Mišić, Zoran (16. 5. 2023). „Poljoprivrednici iz Šumadije u petak traktorima za Beograd: U Rači Kragujevačkoj i BIA”. Danas (на језику: српски). Приступљено 18. 5. 2023. 
  23. ^ Milovančević, Vojislav (16. 5. 2023). „Poljoprivrednici u petak kreću traktorima za Beograd i pridružuju se protestima: "Čekamo Anu Brnabić da nam ispuni zahteve"”. NOVA portal (на језику: српски). Архивирано из оригинала 16. 5. 2023. г. Приступљено 18. 5. 2023. 
  24. ^ „Poljoprivrednici iz Šumadije na putu ka Beogradu: "Policija nas opstruiše"”. N1 (на језику: српски). 19. 5. 2023. Приступљено 19. 5. 2023. 
  25. ^ „Treći protest protiv nasilja u Beogradu: Desetine hiljada ljudi u šetnji, blokade Gazele i Brankovog mosta”. BBC News (на језику: српски). 19. 5. 2023. Приступљено 19. 5. 2023. 
  26. ^ „BLOG UŽIVO Protest „Srbija protiv nasilja": Blokade još uvek traju - šatori na auto-putu, građani planiraju da prenoće”. Danas (на језику: српски). 19. 5. 2023. Приступљено 19. 5. 2023. 
  27. ^ „"Srbija protiv nasilja": Kolona građana duža od 2,5 kilometra”. Vreme (на језику: српски). 19. 5. 2023. Приступљено 19. 5. 2023. 
  28. ^ Petrović, Jelena (19. 5. 2023). „Prelević: Vlast je užasno uplašena i oseća da je ovo kraj”. N1 (на језику: српски). Приступљено 19. 5. 2023. 
  29. ^ Gec, Jovana; Stojanović, Dušan (19. 5. 2023). „Thousands protest against violence in Serbia as authorities reject opposition criticism and demands”. Associated Press (на језику: енглески). Приступљено 19. 5. 2023. 
  30. ^ „Zelenović i Milivojević: Ne napuštamo Gazelu sve dok se ne ispune svi zahtevi”. N1 (на језику: српски). 19. 5. 2023. Приступљено 19. 5. 2023. 
  31. ^ „Protesters raising tents on highway”. N1 (на језику: српски). 19. 5. 2023. Приступљено 19. 5. 2023. 
  32. ^ „Savo Manojlović napadnut na protestu: Rekli su mi da su Narodne patrole”. N1 (на језику: српски). 19. 5. 2023. Приступљено 19. 5. 2023. 
  33. ^ Čonjagić, M. (2023-05-23). „Srpska dijaspora u Londonu i Beču organizuje skupove podrške protestima "Srbija protiv nasilja"”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2023-05-23. 
  34. ^ „Sledeći protest "Srbija protiv nasilja" 27. maja, šta poručuju organizatori”. N1 (на језику: српски). 20. 5. 2023. Приступљено 20. 5. 2023. 
  35. ^ https://www.rts.rs/vesti/politika/5199508/skup-srbija-nade-odrzan-ispred-skupstine-vucic-pozivam-na-dijalog-i-razgovor-ali-prelaznih-vlada-nece-biti.html.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  36. ^ https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5199818/odrzan-cetvrti-protest-srbija-protiv-nasilja-u-beogradu-formiran-prsten-oko-rts-a.html.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  37. ^ Novaković, Ana (31. 5. 2023). „Opozicija: Odluka o terminu protesta tokom dana, policija obećala bezbednost”. N1 (на језику: српски). Приступљено 31. 5. 2023. 
  38. ^ „Sledeći protest Srbija protiv nasilja najavljen za petak, 2. jun”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 27. 5. 2023. Архивирано из оригинала 27. 5. 2023. г. Приступљено 27. 5. 2023. 
  39. ^ „Odlaže se protest "Srbija protiv nasilja": Opozicija saopštila novi datum i rutu”. N1 (на језику: српски). 31. 5. 2023. Приступљено 31. 5. 2023. 
  40. ^ а б в Nikolić, Mirjana (3. 6. 2023). „BLOG: Protest "Srbija protiv nasilja", obratili se Bojković, Kesić, Ivanović”. N1 (на језику: српски). Приступљено 3. 6. 2023. 
  41. ^ Todorović, Valentina (2023-06-03). „"Srpsko proleće se zaustaviti ne može": Građani predali poruke Vučiću, Beograd je i večeras sijao”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2023-06-05. 
  42. ^ Nova.rs (2023-06-04). „Politico: Najveći protesti u Srbiji od svrgavanja Slobodana Miloševića 2000. godine”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2023-06-05. 
  43. ^ Todorović, Valentina (2023-06-03). „Ogroman broj ljudi na ulicama Beograda: Nikad masovniji skup građana se kreće ka Predsedništvu”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2023-06-03. 
  44. ^ „Tens Of Thousands Rally Against Government In Belgrade”. Barron's (на језику: енглески). 3. 6. 2023. Приступљено 3. 6. 2023. 
  45. ^ „Desetine hiljada ljudi u tišini slušale 18 udaraca u čast žrtava”. N1 (на језику: српски). 2023-06-03. Приступљено 2023-06-03. 
  46. ^ Kojić, Nikola (2023-06-03). „Stručnjak procenjuje koliko je ljudi bilo na petom protestu protiv nasilja”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2023-06-03. 
  47. ^ „Šesti protest „Srbija protiv nasilja“: Trešnje, bedževi i poruka „Crveni karton za nesposobnu vlast"”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2023-06-09. Приступљено 2023-06-12. 
  48. ^ „Opozicija najavila subotnji protest i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu”. N1 (на језику: српски). 14. 6. 2023. Приступљено 14. 6. 2023. 
  49. ^ Sekularac, Ivana; Filipović, Branko (17. 6. 2023). „Vucic out: Serbian protesters keep heat on government”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 17. 6. 2023. 
  50. ^ Štetin Lakić, Jovana (16. 6. 2023). „Protest u subotu: Ruta jeste skraćena, ali zahtevi građana i opozicije nisu”. N1 (на језику: српски). Приступљено 17. 6. 2023. 
  51. ^ а б „Sedmi protest "Srbija protiv nasilja" - građani šetali do Autokomande, skupovi i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu”. Insajder (на језику: српски). 17. 6. 2023. Приступљено 17. 6. 2023. 
  52. ^ „BLOG: Završeni protesti, iz Beograda poruka "Šetaćemo dok se ne ispune zahtevi"”. N1 (на језику: српски). 17. 6. 2023. Приступљено 17. 6. 2023. 
  53. ^ „Ko će se obratiti učesnicima današnjeg protesta”. N1 (на језику: српски). 17. 6. 2023. Приступљено 17. 6. 2023. 
  54. ^ а б Lazarević, Andrija (17. 6. 2023). „Ima nas dovoljno: Završen protest u Beogradu, nestvarni prizori iz srpske prestonice ponovo obišli svet”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 17. 6. 2023. 
  55. ^ „Protest 'Srbija protiv nasilja': Ako vlast ne ispuni zahteve, blokade u više od deset gradova”. Radio Free Europe (на језику: српски). 17. 6. 2023. Приступљено 17. 6. 2023. 
  56. ^ Kojić, Nikola (17. 06. 2023). „Gubaš dao procenu: Koliko je ljudi bilo na sedmom protestu protiv nasilja”. N1 (на језику: српски). Приступљено 17. 06. 2023. 
  57. ^ „Protest u Nišu: Bolje biti pijan - nego sendvičar”. N1 (на језику: српски). 17. 6. 2023. Приступљено 17. 6. 2023. 
  58. ^ а б „Šetaćemo dok se ne ispune svi zahtevi: Poruka demonstranata sa protesta Srbija protiv nasilja”. BBC News (на језику: српски). 17. 6. 2023. Приступљено 17. 6. 2023. 
  59. ^ „Šetnja u Novom Sadu: "Sve mora da stane"”. N1 (на језику: српски). 17. 6. 2023. Приступљено 17. 6. 2023. 
  60. ^ „Završen sedmi protest "Srbija protiv nasilja", sledeće nedelje protest u još 10 gradova ako se ne ispune zahtevi”. Danas (на језику: српски). 17. 6. 2023. Приступљено 17. 6. 2023. 
  61. ^ „Završen protest Srbija protiv nasilja u Novom Sadu”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 17. 6. 2023. Архивирано из оригинала 17. 06. 2023. г. Приступљено 17. 6. 2023. 
  62. ^ Krstanovic, Sandra (17. 6. 2023). „Protestna šetnja u Kragujevcu: Upomoć, davimo se u Vučićevim lažima”. N1 (на језику: српски). Приступљено 17. 6. 2023. 
  63. ^ „Više hiljada Kragujevčana na protestu protiv nasilja blokiralo raskrsnicu kod Velikog parka”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 17. 6. 2023. Архивирано из оригинала 17. 06. 2023. г. Приступљено 17. 6. 2023. 
  64. ^ „Novi protest protiv nasilja održan u Gornjem Milanovcu: Neizdrživo ovako živeti”. N1 (на језику: српски). 21. 6. 2023. Приступљено 21. 6. 2023. 
  65. ^ Kuzmanović, Milena (22. 6. 2023). „U Smederevu i Valjevu održani protesti "Srbija protiv nasilja"”. N1 (на језику: српски). Приступљено 22. 6. 2023. 
  66. ^ „U Čačku, Lučanima i Zaječaru protesti Srbija protiv nasilja”. N1 (на језику: српски). 23. 6. 2023. Приступљено 24. 6. 2023. 
  67. ^ „Više od hiljadu građan na protestu protiv nasilja u Čačku”. Danas (на језику: српски). 23. 6. 2023. Приступљено 24. 6. 2023. 
  68. ^ „Osmi protest "Srbija protiv nasilja" u subotu, 24. juna, poznata i ruta”. N1 (на језику: српски). 21. 6. 2023. Приступљено 21. 6. 2023. 
  69. ^ Ristić, V. (21. 6. 2023). „Prvi protest građana „Vranje protiv nasilja" zakazan za subotu u 18 časova”. Danas (на језику: српски). Приступљено 21. 6. 2023. 
  70. ^ „"Sve mora da stane": Održan protest protiv nasilja i u Vašingtonu”. N1 (на језику: српски). 24. 6. 2023. Приступљено 24. 6. 2023. 
  71. ^ а б Jelovac, Jelena (21. 6. 2023). „Ovo je ruta novog protesta Srbija protiv nasilja”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 24. 6. 2023. 
  72. ^ „Blokada autoputa na protestu 'Srbija protiv nasilja' u Beogradu”. Radio Free Europe (на језику: српски). 24. 6. 2023. Приступљено 24. 6. 2023. 
  73. ^ Stojanović, M. (24. 6. 2023). „Student Blagoje Rozgić na protestu "Srbija protiv nasilja": Ne želimo Nušićevu Srbiju, gde su na čelu Gospođa Ministarka i Sumnjivo lice”. Danas (на језику: српски). Приступљено 24. 6. 2023. 
  74. ^ а б в г д ђ е „BLOG: "Računajte na nas", "Ostavke" - poruke s protesta Srbija protiv nasilja”. N1 (на језику: српски). 24. 6. 2023. Приступљено 24. 6. 2023. 
  75. ^ Lazarević, Andrija (24. 6. 2023). „Beograd ne odustaje, završen osmi protest: Poruka građana jasna i jednoglasna - Vučiću, odlazi!”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 24. 6. 2023. 
  76. ^ „„Srbija protiv nasilja": Protesti u više gradova Srbije, demonstranti poručuju da neće odustati”. BBC News (на језику: српски). 24. 6. 2023. Приступљено 24. 6. 2023. 
  77. ^ „Gubaš dao procenu: Koliko je ljudi bilo na osmom protestu protiv nasilja”. N1 (на језику: српски). 24. 06. 2023. Приступљено 25. 06. 2023. 
  78. ^ а б Nastevski, Aleksandar (24. 6. 2023). „Da bi nasilje prestalo on mora da ode: Završeni protesti širom Srbije, građani blokadama poslali upozorenje režimu”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 24. 6. 2023. 
  79. ^ Ristić, V. (24. 6. 2023). „U Vranju završen protest "Srbija protiv nasilja": Samo glas građana može da ubije nasilje i aroganciju”. Danas (на језику: српски). Приступљено 24. 6. 2023. 
  80. ^ „Održan prvi protest "Subotica protiv nasilja": Subotičani imali i lokalne zahteve”. Danas (на језику: српски). 24. 6. 2023. Приступљено 24. 6. 2023. 
  81. ^ „Protest "Srbija protiv nasilja" u Šapcu: Vlast gaji i podstiče nasilje”. Danas (на језику: српски). 24. 6. 2023. Приступљено 24. 6. 2023. 
  82. ^ „Na devetom protestu će se ići do TV Pink, najavljene blokade autoputa u petak”. N1 (на језику: српски). 28. 6. 2023. Приступљено 28. 6. 2023. 
  83. ^ „Protestna blokada autoputa u petak u Beogradu i Novom Sadu”. Voice of America (на језику: српски). 30. 6. 2023. Приступљено 30. 6. 2023. 
  84. ^ „Auto-put bio blokiran u Beogradu i Novom Sadu, protesti u još sedam gradova”. N1 (на језику: српски). 30. 6. 2023. Приступљено 30. 6. 2023. 
  85. ^ Lalić, Ana (30. 6. 2023). „Automobilom sa blinkerima se zaleteo u građane na blokadi: Incident na protestu u Novom Sadu”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 30. 6. 2023. 
  86. ^ „Zrenjanin protiv nasilja - u subotu blokada puta kod Linglonga”. N1 (на језику: српски). 26. 6. 2023. Приступљено 27. 6. 2023. 
  87. ^ „Prvi protest "Jagodina protiv nasilja" u subotu, 1. jula”. N1 (на језику: српски). 26. 6. 2023. Приступљено 27. 6. 2023. 
  88. ^ „Lazović: Za vikend protesti u 28 gradova, i Vučićevi glasači podržavaju zahteve”. N1 (на језику: српски). 27. 6. 2023. Приступљено 28. 6. 2023. 
  89. ^ „Protest protiv nasilja ispred TV Pink u Beogradu, okupljanja i širom Srbije”. Radio Free Europe (на језику: српски). 1. 7. 2023. Приступљено 1. 7. 2023. 
  90. ^ „BLOG: Protesti u više gradova Srbije, građani, Oliver i Andrea pred Pinkom”. N1 (на језику: српски). 1. 7. 2023. Приступљено 1. 7. 2023. 
  91. ^ „Banjac vlastima: Nisu vas probudila dva najduža meseca i 19 ugašenih života”. N1 (на језику: српски). 1. 7. 2023. Приступљено 1. 7. 2023. 
  92. ^ „Ruta protesta protiv nasilja u Beogradu”. N1 (на језику: српски). 28. 6. 2023. Приступљено 1. 7. 2023. 
  93. ^ Gec, Jovana (1. 7. 2023). „Thousands in Serbian capital protest pro-government TV station after 2 mass shootings in May”. Associated Press (на језику: енглески). Приступљено 1. 7. 2023. 
  94. ^ „Dronovi, muzika i obezbeđenje: Kako je Pink dočekao učesnike protesta "Srbija protiv nasilja"?”. Danas (на језику: српски). 1. 7. 2023. Приступљено 1. 7. 2023. 
  95. ^ а б „Likovi Olivera Ivanovića i Andree Bojanić na zastavi ispred Pinka”. N1 (на језику: српски). 1. 7. 2023. Приступљено 1. 7. 2023. 
  96. ^ „Na današnji dan 2013. godine, sin Željka Mitrovića je usmrtio Andreu Bojanić”. Direktno (на језику: српски). 18. 7. 2021. Приступљено 1. 7. 2023. 
  97. ^ „Protest "Užice protiv nasilja" u četvrtak: Vlast i dalje promoviše nasilje”. Danas (на језику: српски). 5. 7. 2023. Приступљено 5. 7. 2023. 
  98. ^ „Novi protest "Zrenjanin protiv nasilja" u petak u 19h”. N1 (на језику: српски). 4. 7. 2023. Приступљено 5. 7. 2023. 
  99. ^ Stojanović, Milan (5. 7. 2023). „Novi protest "Niš protiv nasilja" 7. jula, najavljena blokada pružnog prelaza”. N1 (на језику: српски). Приступљено 5. 7. 2023. 
  100. ^ „Deseti protest Srbija protiv nasilja u znak solidarnosti sa časnim policajcima: Od Skupštine do Policijske uprave u Bulevaru Despota Stefana”. Danas (на језику: српски). 4. 7. 2023. Приступљено 5. 7. 2023. 
  101. ^ „Kragujevčani u subotu na protestu blokiraju raskrsnicu kod Rode”. Danas (на језику: српски). 5. 7. 2023. Приступљено 5. 7. 2023. 
  102. ^ Novosel, S. (5. 7. 2023). „Protest "Sandžak protiv nasilja" u Novom Pazaru u subotu”. Danas (на језику: српски). Приступљено 5. 7. 2023. 
  103. ^ „Poslušajte sve govore sa 10. protesta "Srbija protiv nasilja"”. N1 (на језику: српски). 8. 7. 2023. Приступљено 10. 7. 2023. 
  104. ^ а б „BLOG: "Mi smo svetlo, oni su mrak": Zvižduci i svetla telefona za kraj protesta”. N1 (на језику: српски). 8. 7. 2023. Приступљено 10. 7. 2023. 
  105. ^ „Završen 10. protest "Srbija protiv nasilja": Učesnici nosili transparente posvećene ubijenoj Noi”. Euractiv (на језику: српски). 8. 7. 2023. Приступљено 10. 7. 2023. 
  106. ^ Nikić, Milan (8. 7. 2023). „Održana protestna šetnja "Marš slobode" u Kragujevcu”. N1 (на језику: српски). Приступљено 10. 7. 2023. 
  107. ^ „Podrška policajcima i zahtevi za smenu vrha RTS-a sa protesta u Beogradu”. Radio Free Europe (на језику: српски). 8. 7. 2023. Приступљено 10. 7. 2023. 
  108. ^ „Gubaš procenio: Koliko ljudi je bilo na prošlonedeljnim protestima širom Srbije”. N1 (на језику: српски). 10. 7. 2023. Приступљено 17. 7. 2023. 
  109. ^ Kamenković, Sonja (13. 7. 2023). „U Somboru protest protiv nasilja”. N1 (на језику: српски). Приступљено 17. 7. 2023. 
  110. ^ „Održan protest, uz citat Fride Kalo i snažnu poruku sudijama i pravosuđu”. N1 (на језику: српски). 15. 7. 2023. Приступљено 17. 7. 2023. 
  111. ^ „U Leskovcu održana četvrta protestna šetnja protiv nasilja”. Danas (на језику: српски). 15. 7. 2023. Приступљено 17. 7. 2023. 
  112. ^ „Ruta protesta protiv nasilja 15. jula u Beogradu”. N1 (на језику: српски). 12. 7. 2023. Приступљено 17. 7. 2023. 
  113. ^ „Jedanaesti protest "Srbija protiv nasilja": Posebne poruke za pravosuđe i blokada mosta Gazela”. BBC News (на језику: српски). 15. 7. 2023. Приступљено 17. 7. 2023. 
  114. ^ „Koliko ljudi je bilo na prošlonedeljnim protestima u Srbiji, nova procena Gubaša”. N1 (на језику: српски). 17. 7. 2023. Приступљено 17. 7. 2023. 
  115. ^ „Protesti protiv nasilja u Somboru, Valjevu, Kruševcu...”. N1 (на језику: српски). 20. 7. 2023. Приступљено 25. 7. 2023. 
  116. ^ Nikić, Milan; Pavkov, Ksenija; Stojanović, Milan (21. 7. 2023). „Protesti protiv nasilja održani u više gradova Srbije”. N1 (на језику: српски). Приступљено 25. 7. 2023. 
  117. ^ а б Nicović, Boško (22. 7. 2023). „Održan dvanaesti protest "Srbija protiv nasilja", student prekinuo štrajk glađu”. N1 (на језику: српски). Приступљено 25. 7. 2023. 
  118. ^ „Dvanaesti protest Srbija protiv nasilja završen ispred Javnog servisa, zahtevi i dalje neispunjeni”. BBC News (на језику: српски). 22. 7. 2023. Приступљено 25. 7. 2023. 
  119. ^ Kojić, Nikola (22. 7. 2023). „Student Dimitrije Dimić prekinuo štrajk glađu”. N1 (на језику: српски). Приступљено 25. 7. 2023. 
  120. ^ „Stigla nova procena Gubaša: Koliko ljudi je bilo na prošlonedeljnim protestima”. N1 (на језику: српски). 24. 7. 2023. Приступљено 25. 7. 2023. 
  121. ^ Nikić, Milan; Kuzmanović, Milena (27. 7. 2023). „Građani Petrovca na Mlavi, Kruševca i Valjeva opet šetali protiv nasilja”. N1 (на језику: српски). Приступљено 29. 7. 2023. 
  122. ^ „Održani protesti u više gradova Srbije, u Jagodini građani bili pod maskama”. N1 (на језику: српски). 28. 7. 2023. Приступљено 29. 7. 2023. 
  123. ^ „Novi protesti protiv nasilja u Gornjem Milanovcu i Čačku u petak”. N1 (на језику: српски). 27. 7. 2023. Приступљено 29. 7. 2023. 
  124. ^ „BLOG: Održan 13. protest protiv nasilja, poslate poruke tužilaštvu i Dolovac”. N1 (на језику: српски). 29. 7. 2023. Приступљено 29. 7. 2023. 
  125. ^ Nikić, Milan (29. 7. 2023). „Građani Kraljeva blokirali ulicu ispred zgrade BIA”. N1 (на језику: српски). Приступљено 29. 7. 2023. 
  126. ^ „'Srbija protiv nasilja': Trinaesti protest u Beogradu završen ispred Republičkog javnog tužilaštva”. BBC News (на језику: српски). 29. 7. 2023. Приступљено 29. 7. 2023. 
  127. ^ „Protest „Srbija protiv nasilja" po pljusku u Beogradu i nova blokada međunarodnog autoputa”. BBC News na srpskom (на језику: српски). Приступљено 2023-12-25. 
  128. ^ „"Srbija protiv nasilja": Šetnja i zvižduci u Beogradu, performans u Kraljevu”. N1 (на језику: српски). 2023-08-12. Приступљено 2023-12-25. 
  129. ^ „„Srbija protiv nasilja“: Šesnaesti protest protiv vlasti u Beogradu, posvećen stanju u prosveti”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2023-08-19. Приступљено 2023-12-25. 
  130. ^ „Dva protesta u Beogradu: Šetnja protiv nasilja i blokada mosta Gazela zbog Zakona o planiranju i izgradnji”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2023-08-26. Приступљено 2023-12-25. 
  131. ^ „Završen 18. protest "Srbija protiv nasilja", opozicija se sastaje u ponedeljak”. N1 (на језику: српски). 2023-09-02. Приступљено 2023-12-25. 
  132. ^ „PROTEST "SRBIJA PROTIV NASILJA" 19. PUT: Šetnja od Vlade do zgrade Pinka”. Euractiv (на језику: српски). Приступљено 2024-02-16. 
  133. ^ „BLOG Završen protest ispred Pinka: Na zgradu bacana jaja i rolne toalet papira”. N1 (на језику: српски). 2023-09-08. Приступљено 2023-12-25. 
  134. ^ „Протест „Србија против насиља" 20. пут у Београду: Опозиција тражи изборе и бољи третман на РТС-у”. BBC News на српском (на језику: српски). Приступљено 2023-12-25. 
  135. ^ „BLOG Završen 21. protest "Srbija protiv nasilja", četiri nova zahteva za RTS”. N1 (на језику: српски). 2023-09-23. Приступљено 2023-12-25. 
  136. ^ „Vučić: Izbori bi mogli da budu 17. decembra”. N1 (на језику: српски). 2023-09-27. Приступљено 2023-12-25. 
  137. ^ „BLOG Završen 22. protest "Srbija protiv nasilja", Lazović logo RTS ofarbao u pink”. N1 (на језику: српски). 2023-09-30. Приступљено 2023-12-25. 
  138. ^ „"Stranke ne mogu bez građana da ispune zahteve": Završen protest u Beogradu”. N1 (на језику: српски). 2023-10-07. Приступљено 2023-12-25. 
  139. ^ „Вучић: Избори 17. децембра, расписујем их 2. новембра”. Politika Online. Приступљено 2023-12-25. 
  140. ^ „"U Vučićevoj Srbiji vi danas ne znate ko je kriminalac, a ko policajac": Održan protest u Beogradu”. N1 (на језику: српски). 2023-10-14. Приступљено 2023-12-25. 
  141. ^ „Вучић: Избори 17. децембра, расписујем их 2. новембра”. Politika Online. Приступљено 2023-12-25. 
  142. ^ „U Beogradu održan 26. protest 'Srbija protiv nasilja'”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). 2023-10-28. Приступљено 2023-12-25. 
  143. ^ N, B. (2023-11-01). „Vladimir Orlić za 17. decembar raspisao izbore u 65 gradova i opština u Srbiji”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2023-12-25. 
  144. ^ „Вулин поднео оставку на место директора БИА”. www.rts.rs. Приступљено 2023-12-25. 
  145. ^ „Poslednji protest "Srbija protiv nasilja" u ovom formatu: Građanima poručeno "Nemojte da prespavate 17. decembar"”. N1 (на језику: српски). 2023-11-04. Приступљено 2023-12-25. 
  146. ^ Koledin, Teodora (2023). B(r)ojno stanje: Kako mediji računaju masovnost protesta (PDF). Novi Sad: Novosadska novinarska škola FakeNews Tragač. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Протести_у_Србији_2023.&oldid=27823728”