Procena uticaja na životnu sredinu
Procena uticaja na životnu sredinu (engl. environmental impact assessment, EIA) ima važnu ulogu u održavanju ravnoteže između razvojnog procesa i zaštite životne sredine. Održivi razvoj razvojnog procesa kroz jedan predloženi projekat zahteva različite pripreme pre implementacije. Jedan od najvažnijih aspekata koji treba imati na umu pre nego što se izvrši bilo koji projekat je da treba da bude ekološki održivi i socijalno prihvatljiv. To zahteva pravilno planiranje, projektovanje i izvršenje predloženog projekta s obzirom na ekološke, socijalne i ekonomske aspekte. Procena uticaja na životnu sredinu (EIA) je efikasan menadžerski alat za procenu ekoloških pitanja u razvojnom procesu da bi se održavala u javnom interesu. EIA procenjuje pozitivne i negativne aspekte predloženog projekta na životnu sredinu, a potom odlučuje da li projekat treba da se izvrši ili ne.[1]
Definicija[uredi | uredi izvor]
Prema definiciji Međunarodne asocijacije za procenu uticaja (International Association for Impact Assessment (IAIA)), procena uticaja je „proces identifikacije, predviđanje procene i ublažavanje biofizičkih, socijalnih i drugih relevantnih efekata razvojnih predloga koje se preduzimaju pre donošenja važnih odluka. "
Štaviše, EIA ne uključuje neke unapred određene rezultate smernica životne sredine, ali uključuje (podrazumeva) da donosioci odluka opišu ekološke vrednosti i opravdaju odluke u skladu sa tim, na osnovu ekoloških studija i javnog dobra, kao i da se objasne prednosti i mane predloženog projekta na životnu sredinu.
Imajući u vidu tokom razvojne aktivnosti u oblasti, Vlada je pokrenula nekoliko politika, kako bi proces bio jasan u pogledu sektorskih smernica, pojednostavljivanje procedura, uključivanje zainteresovanih strana kroz javne rasprave, redovnim sastancima stručnih komisija itd da bi razvojni process bio održiv, kao i ekološki.
Metode[uredi | uredi izvor]
Za nošenje EIA se koristi nekoliko metoda, od kojih su neke specifične a neke su generičke:
- Industrijski proizvodi: U slučaju industrijskih proizvoda EIA se obavlja pomoću ekološke analize životnog ciklusa (Life Cycle Analysis (LCA)) u cilju procene uticaja na životnu sredinu. U ovom procesu, posebnja pažnja se stavlja na tehnološke aktivnosti, raspoređene u svakoj fazi proizvodnje, uključujući vađenje sirovine i pomoćnih materijala, opreme i konačnog ishoda materijala u proizvodu.
- Genetički modifikovane biljke: U ovom slučaju postoje neke specifične metode za EIA, kao što su GMP-RAM,INOVA, itd.
- Fazi aritmetika: U procesu EIA neki specifični parametri i promenljive su potrebne da se mere u cilju procene vrednosti indikatora uticaja. Iako, nije moguće izmeriti svaku osobinu, ali dobijanje informacija od sličnih (stručni kriterijumi), osetljivost pogođenih uticaja na životnu sredinu.
Završni korak[uredi | uredi izvor]
Završni korak EIA je praćen proverama, koje procenjuju efikasnost EIA upoređivanjem stvarnog uticaja i predviđenog uticaja.
Zaključak[uredi | uredi izvor]
EIA je nastao kao glavno sredstvo za zaštitu životne sredine u poslednjih nekoliko godina zbog rastuće zabrinutosti degradirajućih ekoloških standarda. Ranije, dobijanje odobrenja za životnu sredinu je samo administrativna formalnost, ali uz sve veći broj razvojnih projekata i za ublažavanje njihovih negativnih efekata na životnu sredinu, EIA je obavezna (napravljena) za 30 razvojnih kategorija u različitim sektorima, koji uključuju industriju, toplotnu energiju, rudarstvo i nuklearnu energiju.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Principle of Environmental Impact Assessment Best Practice” (PDF). International Association for Impact Assessment. 1999. Arhivirano iz originala (PDF) 2012-05-07. g.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Holder, J., (2004), Environmental Assessment: The Regulation of Decision Making, Oxford University Press, New York; For a comparative discussion of the elements of various domestic EIA systems, see Christopher Wood Environmental Impact Assessment: A Comparative Review (2 ed, Prentice Hall, Harlow, 2002).
- Jay, S., Jones, C., Slinn, P., Wood, C., (2007), Environmental Impact Assessment: Retrospect and Prospect Environmental Impact Assessment Review 27: 287-300
- Lenzen M., Murray, S., Korte, B., Dey, C., 2003, Environmental impact assessment including indirect effects – a case study using input-output analysis, Environmental Impact Assessment Review, 23, pp. 263-282
- Shepherd. A., Ortolano L., (1996), Strategic environmental assessment for sustainable urban development, Environmental Impact Assessment Review, 16, pp. 321-335
