Pređi na sadržaj

Puževi krilonošci (Pteropoda)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Puževi krilonošci
Vremenski raspon: Campanian–Recent
Morski anđeo vrste Clione limacina
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Mollusca
Klasa: Gastropoda
Kladus: Heterobranchia
Neformalna grupa: Opisthobranchia
Neformalna grupa: Pteropoda
Kuvije, 1804

Pteropode (od grčke reči koja znači "krilo-stopalo") su specijalizovani pelagijski morski puževi i morski puževi bez kućice koji slobodno plivaju, morski opistobranski gastropodi. Većina živi u gornjih 10 m okeana i dugačka je manje od 1 cm. Monofilija pteropoda je predmet duge rasprave; čak su smatrani parafiletični u odnosu na glavonošce.[1] Trenutni konsenzus, vođen molekularnim studijama, naginje ka tumačenju grupe kao monofilske.[2]

Pteropoda obuhvata dve klase Thecosomata, morske leptire i Gymnosomata, morske anđele. Thecosomata imaju školjku, dok Gymnosomata nemaju. Dve klade (kladusa) mogu ili ne moraju biti sestrinske vrste; ako ne, njihova sličnost (po tome što su obe pelagične, male i prozirne, a obe grupe plivaju koristeći krilaste parapodije koje im vire iz tela) može odražavati prilagođavanje njihovom posebnom načinu života.

Taksonomija[uredi | uredi izvor]

Grupu Pteropoda osnovao je Žorž Kivje kao „ptéropodes" 1804. godine.[3] Fransoa Peron i Šarl Aleksandar Lesuer su smatrali da grupa treba da bude veća, pa su takođe uključeni opistobranski taksoni (Phyllirhoë i Glaucus), heteropodni taksoni (Carinaria i Firola), pa čak i Rebronoše (Callianira). Godine 1810. ovi autori su podelili celu grupu u dve odvojene grupe: one sa ljuskom i one bez ljuske.

Godine 1824. Anri Mari Dikrote de Blanvil nazvao je ove dve grupe Gymnosomata i Thecosomata i imenovao kombinovani red Aporobranchia umesto Pteropoda.[4] Odbacio je dodatne rodove, osim Phyllirhoë koji je on ugradio u treću grupu koju je nazvao Psilosomata. Tek mnogo kasnije Phyllirhoë je svrstan u red Nudibranchia.

Učinjeni su i drugi pokušaji da se opiše Pteropoda. Džon Edvard Grej podelio je Pteropode na Dactylobranchia (samo sa rodom Cavolinia) i Pterobranchia (koji uključuje sve ostale rodove).[5] Kuvije (i njegovi sledbenici) nisu prihvatili de Blanvilovu klasifikaciju; više su voleli originalnu klasifikaciju opisanu u Le Regne Animal.

Godine 1829. Pol Reng je sledio Kuvijeovu klasifikaciju, ali je pokušao da uključi karakter posedovanja posebne glave ili ne.[6] Nemački prirodnjak Lorenc Oken otišao je korak dalje i, radi simetrije, želeo je da svaki red sadrži četiri porodice, a svaka porodica četiri roda.[7] Pjer Andre Latrej je podelio Pteropodu prema veličini peraja: "Macroptérygiens"(uključujući samo Pneumonoderma) i "Microptérygiens“(uključujući sve ostale). 1851. godine Vilijam Bulok Klark tretirao je Pteropode kao porodicu i ispravio pravopis na Pteropodidae (naziv koji se sada koristi za porodicu voćnih velikih ljiljaka).

Konačno su svi ti pokušaji napušteni i, budući da je sve više vrsta opisano kao rezultat nekoliko naučnih ekspedicija, generalno je usvojena klasifikacija Pteropoda na Thecosomata i Gymnosomata. Mnoge od ovih novih vrsta prvi su opisali francuski zoolozi.

Odnos između ove dve klade nije nedvosmisleno uspostavljen, ali izgleda da su to sestrinski taksoni.[2]

Istorija evolucije[uredi | uredi izvor]

Procenjuje se da su pteropodi nastali tokom rane krede, pre oko 133 miliona godina, sa diverzifikacijom u glavne rodove koja se dogodila tokom srednje kasne krede. Najstariji poznati fosil pteropod je član Limacinidae iz ranog-srednjeg kampanjskog depozita ostrva San Huan.[8] [9]

Ranjivost na acidifikaciju okeana[uredi | uredi izvor]

Nezdravi pteropod koji pokazuje efekte zakiseljavanja okeana

Studija je sprovedena na zapadnoj obali Sjedinjenih Država kako bi se videli efekti zakiseljavanja okeana na pteropode.[10] Limacina helicina je korišćena za testiranje osetljivosti na smanjenje rN.[10] Ova vrsta pteropoda potencijalno je ranjiva na korozivne vode povezane sa zakiseljavanjem okeana zbog ljuske od kalcijum karbonata.[11] Ljuska pteropoda je uronjena u okeansku vodu sa projektovanim nivoom rN koji će voda dostići do 2100. Nakon mesec i po dana u vodi, školjka se skoro potpuno rastvorila.[10]

Distribucija[uredi | uredi izvor]

Pteropodi se nalaze u svim većim okeanima, obično 0-10 m ispod površine okeana i na svim geografskim širinama. Pteropodi se mogu naći i niže od 10 metara, ali u manjim količinama u smislu biomase. Ovo se može objasniti jer su Pteropodi iz tropskih područja sve češći u dubljim oblastima. Ne nalaze se obično u dubokom moru, u stvari, malo njih živi niže od 500 metara ispod nivoa mora. Kontinentalni prag, područja koja sadrže mnoge mogućnosti za hranljive materije i produktivnost su lokacije na kojima su Pteropodi obično naseljeni. Proleće je vrhunac sezone za pteropode, jer dosežu veće populacije, mada podaci pokazuju da su pteropode južno od ekvatora sezonski manje zastupljene. Osim toga, trenutni podaci ukazuju da je 93% svetskih pteropoda deo porodice Thecosomata, dok je 7% Gymnosomata.[12]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Wägele, Heike; Klussmann-Kolb, Annette; Verbeek, Eva; Schrödl, Michael (2013). „Flashback and foreshadowing—a review of the taxon Opisthobranchia”. Organisms Diversity & Evolution. 14: 133—149. doi:10.1007/s13127-013-0151-5 Slobodan pristup. 
  2. ^ a b Klussmann-Kolb, A.; Dinapoli, A. (2006). „Systematic position of the pelagic Thecosomata and Gymnosomata within Opisthobranchia (Mollusca, Gastropoda) - revival of the Pteropoda”. Journal of Zoological Systematics and Evolutionary Research. 44 (2): 118. doi:10.1111/j.1439-0469.2006.00351.x. 
  3. ^ Mémoire sur l'Hyale et Ie Pneumoderme; Ann. Mus. Hist. Nat. Paris., 4 p. 232)
  4. ^ Diet. d. Sci. Nat., t. xxxii. p. 271.
  5. ^ London Medical Repository, p. 235, 1821.
  6. ^ Manuel de l’histoire naturelle des mollusques et leurs coquilles
  7. ^ Description d'un genre nouveau de la classe des Ptéropodes, Ann. d. &i. Nat., ser. 1, t. V. p. 284, 1825.
  8. ^ Peijnenburg, Katja T. C. A.; Janssen, Arie W.; Wall-Palmer, Deborah; Goetze, Erica; Maas, Amy E.; Todd, Jonathan A.; Marlétaz, Ferdinand (2020-10-13). „The origin and diversification of pteropods precede past perturbations in the Earth's carbon cycle”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 117 (41): 25609—25617. PMC 7568333 Slobodan pristup. PMID 32973093. doi:10.1073/pnas.1920918117. 
  9. ^ A. W. Janssen, J. L. Goedert, Notes on the systematics, morphology and biostratigraphy of fossil holoplanktonic Mollusca, 24. First observation of a genuinely Late Mesozoic thecosomatous pteropod. Basteria 80, 59–63 (2016)
  10. ^ a b v Bednaršek, N.; Feely, R. A.; Reum, J. C. P.; Peterson, B.; Menkel, J.; Alin, S. R.; Hales, B. (2014). „Limacina helicina shell dissolution as an indicator of declining habitat suitability owing to ocean acidification in the California Current Ecosystem”. Proc. R. Soc. B. 281 (1785): 20140123. ISSN 0962-8452. PMC 4024287 Slobodan pristup. PMID 24789895. doi:10.1098/rspb.2014.0123. 
  11. ^ Comeau, S.; Gorsky, G.; Jeffree, R.; Teyssié, J.-L.; Gattuso, J.-P. (2009-09-04). „Impact of ocean acidification on a key Arctic pelagic mollusc (Limacina helicina)”. Biogeosciences. 6 (9): 1877—1882. ISSN 1726-4189. doi:10.5194/bg-6-1877-2009 Slobodan pristup. 
  12. ^ N. Bednaršek, J. Možina, M. Vogt, C. O'Brien, and G. A. Tarling (10. 12. 2012). „The global distribution of pteropods and their contribution to carbonate and carbon biomass in the modern ocean”. Earth System Science Data. 4 (1): 167—186. doi:10.5194/essd-4-167-2012. Pristupljeno 18. 6. 2018.  |hdl-pristup= zahteva |hdl= (pomoć)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пужеви_крилоношци_(Pteropoda)&oldid=26984351”