Pustinja Pinakls
Pustinja Pinakls ili Igličasta pustinja je peščana pustinja sa specifičnim krečnjačkim formacijama marinskog porekla koje se u vidu iglica u različitim formama izdižu iz peska. Nalazi se u nacionalnom parku Nambung, u blizini grada Servantes u Zapadnoj Australiji.
O figurama[uredi | uredi izvor]
Stene sive boje visine i do 15 metara uzdižu se vertikalno iz ravne peščane površine. Kada se zađe dublje u pustinju, boja se menja i sivu zamenjuje zlatna. Stene su raznih veličina. Neke su male i tanke kao olovke, dok neke pak dostižu veličinu automobila, pa čak i kuće.[1]
Iako su kamene figure stare hiljadama godina, verovatno su iz peska izbili tek nedavno, pre oko 100 godina. U XIX veku njih niko nije spominjao pa se pretpostavlja da nisu bile vidljive. Da jesu njih bi sigurno videli stočari koji su vodili stoku do Perta. Istraživač Džordž Grej je verovatno prošao blizu ovog područja 1837. i 1838. godine, ali stene nije pominjao. Za njih niko nije znao sve dok ih nije 1956. godine otkrio istoričar iz Perta Hari Tarner.[1]
Naučnici veruju da su kamene skulpture stare između 25.000 i 30.000 godina i da su bile vidljive bar jednom pre XX veka i to zbog školjki i predmeta iz kamenog doba koji su pronađeni u podnožju nekih stubova. Utvrđeno je da su školjke stare oko 5000 godina, što najverovatnije znači da su stene verovatno bile bez peska pre oko 6000 godina. Nakon toga stene je prekrio pesak i tako su stajale hiljadama godina, jer ih ni Aboridžini ne pominju.[1]
Šiljci ili stubovi su prvobitno bili sazdani od morskih mekušaca kao što su školjke kamenice koje su živele u toplim morima između 700.000 i 120.000 godina, a kada su uginule njihove školjke su zdrobljene i pretvorene u krečnjak. Na njih je tokom vlažnih zima i suvih leta narastao debeli biljni pokrivač. Dine su se učvrstile zbog nastanka humusa. Pesak je prekrio biljke, a njihovo korenje je trnulo i za sobom ostavilo kanale u krečnjaku koje je vremenom proširila voda ostavivši samo tvrđe slojeve. Ti ostaci su današnji stubovi koji su se ukazali kad je vetar odneo pesak.[1]
Turizam[uredi | uredi izvor]
Pinnakls je ostao nepoznat većini Australijanaca sve do šezdesetih godina dvadesetog veka, kada je područje proglašeno za nacionalni park Nambung.[2] Godišnje oko 250.000 ljudi poseti ovo mesto. Najbolje vreme da se poseti pustinja Pinakls je od avgusta do oktobra, kada su dani blagi i divlje cveće počne da cveta. Figure se najbolje mogu videti u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima. Većina životinja u parku se mogu videti noću, ali neke od njih, emu i kenguri se mogu videti u toku dana.
Galerija[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Stephens, Alan. (1989). Pinnacles : Nambung National Park, Western Australia. (photography, Alan Stephens - text, Sue Hughes) Mulgrave, Vic.: Nucolorvue Productions. ISBN 978-0-85858-106-7.
- Grupa autora, Sva čuda sveta, Mladinska knjiga, Novi Sad 2005.
