Pčelinji otrov
Pčelinji otrov je čist proizvod organizma pčele, to je sekret žaočnog aparata, čija je biološka namena da štiti pčelinje društvo od neprijatelja. Gorkog je ukusa i kisele reakcije, karakterističnog mirisa, tečnost žućkaste boje. . Pčela svoj otrov ubrizgava u neprijatelja preko svoje žaoke. Neposredno posle uboda pčela umre, ali mišići koji se nalaze oko kesica sa otrovom i žaoke nastavljaju da se grče i da istiskuju otrov narednih 10 minuta.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prvi koji je skrenuo pažnju na vrednost pčelinjeg otrova bio je Hipokrat, koji je živeo oko 400 godine pre nove ere.
Sastav[uredi | uredi izvor]
Pčelinji otrov je smesa više sastojaka organiskih i neorganskih materijala (belančevine, peptidi, voda, mineralne materije i dr). Vremenom se sastav pčelinjeg otrova prilagodio tome da izaziva nelagodnosti, a ne da ubija, jer bi to pogoršalo higijenu košnice. Sadrži histamin, melitin, apamin, adolpin, degra, enzime, biološki aktivne amine, dopamin. Na tačan odnos ovih materija utiče položaj pčelinjaka i paša koju pčele u tom trenutku posećuju.
| Vrsta jedinjenja | Jedinjenje | Količine otrova u % | Količina perisekata (nmol) |
|---|---|---|---|
| Mali molekuli | Histamin | 0,66–1,6 | 5–10 |
| Dopamin | 0,13–1,0 | 2.7–5.5 | |
| Noradrenalin | 0,1–0,7 | 0,9–4,5 | |
| Peptid | Mellitin | 40–50 | 10–12 |
| Melitin-F | 0.01 | 0,0003 | |
| Apamin | 3 | 0,75 | |
| Peptid 401 | 2 | 0.6 | |
| Secapin | 0.5 | 0.13 | |
| Tertiapin | 0.1 | 0.03 | |
| Prokamin A, B | 1.4 | 2.0 | |
| Enzimi | Fosfolipaza A2 | 10–12 | 0.23 |
| Hijaluronidaza | 1–2 | 0.03 | |
| Kisela fosfomonoesteraza | 1.0 | — | |
| α-d-glukozidaza | 0.6 | — | |
| Lizofosfolipaza | 1.0 | 0.03 |
Svojstva[uredi | uredi izvor]
Poznato svojstavo pčelinjeg otrova na ljudski organizam je da izaziva bol, otok i crvenilo. Takođe je bitna stavka da karakterističan miris pčelinjeg otrova podstiče pčele radilice da se uključi u odbranu košnice.
Alergija[uredi | uredi izvor]
Kod izvesnog broja ljudi, pčelinji otrov izaziva izuzetno burnu alergijsku reakciju, koje se zna završiti i smrtnim ishodom. Ukoliko se pojave simptomi alergije, potrebno je odmah se obratiti lekaru. Karakterističan simprom, jeste koprivnjača, kada se crvenilo javlja po grudima i unutrašnjoj strani butina.
Primena[uredi | uredi izvor]
Pčelinji otrov ima terapeutska svojstva u lečenju reumatskih oboljenja, upale zglobova i išijasa. Takođe se koristi za izradu vakcina koje treba da umanje osetljivost kod osoba koje imaju problema sa alergijom.[3]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Apitherapy”. APIMONDIA (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-22.
- ^ E. DavidMorganIan D.Wilson, 8.05 - Insect Hormones and Insect Chemical Ecology, Comprehensive Natural Products Chemistry Volume 8, 1999, Pages 263-375
- ^ Beeton, Christine (2013-01-01), Kastin, Abba J., ur., Chapter 64 - Targets and Therapeutic Properties (na jeziku: engleski), Academic Press, str. 473—482, ISBN 978-0-12-385095-9, Pristupljeno 2022-03-22
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Mr Pantelija Pantelić, „Azbuka pčelarstva“, Beograd 2001.