Pljačka od trista miliona jena
Pljačka od trista miliona jena (japanski: 三億円事件 san oku en điken) je najveća pljačka u Japanu svih vremena. Odigrala se 10. decembra 1968, u devet časova i dvadeset minuta pre podne, u Tokiju. Slučaj nikada nije rešen.[1]
Pljačka[uredi | uredi izvor]
Dana 10. decembra 1968. četiri radnika Kokubunđi branše Nihon Šintaku banke su prevozila 294.307.500 jena (817.520 dolara iz 1968), koji su bili smešteni u metalne kutije u gepeku automobila. U kutijama su takođe bili i bonusi za radnike fabrike Tošiba Fuću. Nakon što su se približili Tokio Fuću zatvoru, prišao im je mladić na motociklu, obučen u policijsku uniformu. Mladi policajac ih je obavestio da je kuća menadžera njihove branše raznesena, i da su pristigle informacije da je i na njihov auto postavljen dinamit. Radnici su napustili vozilo, i policajac se sagao da pogleda da li je bilo šta postavljeno na auto. Usledila je eksplozija, i policajac je povikao radnicima da se sklone, ušao u auto i odvezao se u nepoznatom pravcu.[2]
Istraga[uredi | uredi izvor]
Istragom je otkriveno da je eksplozija zapravo bila signalna raketa, ispaljena da bi se radnici sklonili i počinilac odvezao sa novcem. Motocikl je bio obično civilno vozilo prefarbano u belu, a svi ostali predmeti pronađeni na licu mesta su samo služili ometanju rada policije. Počinilac je u jednom trenutku izašao iz automobila, prebacio novac u drugo ukradeno vozilo[2] marke Tojota, pronađena četiri meseca kasnije[3], i odvezao se.
Istraga je uključila 170.000 policajaca, i privedeno je 110.000 osumnjičenih. 780.000 slika je postavljeno radi indentifikacije. Prva privedena osoba je bio devetnaestogodišnji sin policajca, koji nije imao alibi, ali koji je umro od trovanja kalijum cijanidom 15. decembra 1968. Njegov slučaj je proglašen samoubistvom i novac nije pronađen, tako da je bio oslobođen krivice.
Drugi osumnjičeni je bio dvadesetšeststogodišnji radnik kanadske vlade u Japanu, koji je bio vešt vozač. Priveden je zato što je ličio na jednu od skica osumnjičenog[3], a bio je optužen u novinama Mainići Šinbun, 12. decembra 1969. godine. Imao je alibi, budući da je na dan pljačke radio ispit za prokuratora. Zbog pogrešnog privođenja je uhapšen policajac Micuo Muto.
Prijatelj prvog osumnjičenog je priveden iz drugih razloga 15. novembra 1975. godine, malo pre nego što je slučaj zastareo. U njegovoj kući je pronađena velika količina novca, ali on nikada nije odgovorio na pitanja o poreklu istog, i pre nego što je došlo do bilo kakvog rešenja, usledila je zastarelost slučaja.[1]
Slučaj danas[uredi | uredi izvor]
Decembra 1975. godine je slučaj zastareo, a 1988. nije bilo više ni krivične odgovornosti. Danas počinilac može slobodno da prizna krivicu, i da ne bude krivično gonjen.[1] Po događaju je snimljen film 2000. godine.[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „Jabusaka”. Arhivirano iz originala 17. 11. 2018. g. Nevalidan unos
|dead-url=dead(pomoć) - ^ a b „Cold Case: Biggest Heist In Japan’s History; Thief At Large”.
- ^ a b „Japan heist remains unsolved, 44 years on”.
- ^ „IMDb San Oku En Jiken”.
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
