Radecki (parobrod)
_1.jpg)
Radezki (bug. Радецки, Radetski ) je austrougarski putnički parobrod sagrađen 1851. godine u brodogradilištu u Obudi, Mađarska, a koristio se za redovne plovidbe na Dunavu, uglavnom između Oršove, Austro-Ugarska i Galca, Rumunija. Nazvan po Bohemijskom plemiću i austrijskom generalu Jozefu Radeckom (1766 – 1858), najznačajniji u istoriji Bugarske kao brod koji su revolucionar i pesnik Hristo Botev i njegova grupa otela bez prolivene krvi i koristila da stigne do Kozloduja, Bugarska.
Putovanje[uredi | uredi izvor]
29. maja 1876, nakon što je brod napustio luku Beket, bugarski revolucionari, koji su se ukrcali u različitim lukama prerušeni u baštovane (205 ustanika), primorali su kapetana Dagoberta Englendera da promeni kurs i prebaci grupu u bugarsku luku Kozloduj, odakle su planirali da organizuju protiv-otomansku pobunu kao nastavak već ugušenog aprilskog ustanka iste godine. Botev je posadi i putnicima poslao sledeću poruku: [1]
Gospodine kapetane!
Dragi putnici!
Imam čast da vas obavestim da su bugarski pobunjenici, kojima imam čast da budem vojvoda, smešteni na ovom brodu. Po ceni naše stoke i naših poljoprivrednih alatki, po ceni naših velikih napora i žrtvovanja naših dobara, i konačno po ceni svega što je dobro na ovom svetu (bez znanja i uprkos proganjanja vlasti u zemlji čiju neutralnost poštujemo), obezbedili smo se onim što nam je potrebno, kako bi otišli da pomognemo našoj revolucionarnoj braći, koja se tako hrabro bore pod Bugarskim lavom za slobodu i nezavisnost naše drage domovine - Bugarske. Ljubazno molimo putnike da ne brinu i da ostanu smireni. Što se tiče vas, g. kapetane, imam tešku dužnost da vas pozovem da stavite brod pod našu kontrolu dok se ne iskrcamo, i istovremeno vam kažem da će me vaš i najmanji otpor nažalost primorati da primenim silu i protiv moje volje se osvetim za neprijatan incident na palubi nemačkog parobroda u Ruseu 1867. godine. U svakom slučaju, naš borbeni uzvik je sledeći:
Živela Bugarska!
Živeo Franc Jozef!
Živeo grof Andraši!
Živela hrišćanska Evropa!
Kapetan je pristao da grupu prebaci u Kozloduj. Po dolasku u Bugarsku, revolucionari su se spustili na kolena i poljubili zemlju, oprostivši se sa putnicima i kapetanom, koji ih je pozdravio salutirajući i mašući svojom kapetanskom kapom.
Sudbina revolucionara[uredi | uredi izvor]
Nakon što se Botevljeva četa iskrcala, kapetan Dagobert Englender se brodom uputio prema sledećoj luci. Tamo su putnici prijavili turskim vlastima da se na obalu kraj Kozloduja iskrcala oružana grupa. Kapetan je primoran da da iskaz. On je naveo da ustanici nisu primenili silu nad njim i posadom i podvukao da su se čak prijateljski rastali. Englender je takođe izjavio da je retko viđao tako impresivnog i energičnog čoveka poput vojvode Boteva. Međutim, uprkos očekivanjima članova Botevljeve čete, oni nisu dobili podršku lokalnih aktivista i morali su da sami vode teške okršaje protiv neprijatelja. Poslednja bitka između čete Hrista Boteva i turskih jedinica vođena je 20. maja 1876. g. po julijanskom kalendaru, odnosno 1. juna po gregorijanskom. U njoj je Vojvoda pao pogođen metkom. Njegova smrt izazvala je zbunjenost među ustanicima, a četa Hrista Boteva je poražena.[1]
"Radecki" parobrod danas[uredi | uredi izvor]
Radecki je povučen 1918. godine i uništen 1924. godine, iako je većina njegovih delova sačuvana, poput zastave sa grbom, pečata, kapetanova mastionica, originalne dozvole itd, koje je brat kapetana, Adolf Englender, predao Borisu III od Bugarske. Između 1964. i 1966, povodom 90. godišnjice smrti Hrista Boteva, na inicijativu novinarke Lilijane Lozanove prikupljen je novac od 1.200.000 bugarskih učenika, i parobrod je rekonstruisan na osnovu originalnog dizajna i tehničkih podataka koje je dao brodski farbar Kirali Jozef. Rekonstruisani Radecki zvanično je otvoren kao muzejski brod 30. maja 1966. u Kozloduju. Sačinjen je od sovjetskog tegljača iz 1953. godine i delova originalnog Radecki parobroda sačuvanih 1918. godine. Danas se po tradiciji 2. jun obeležava kao Dan Boteva i poginulih za slobodu i nezavisnost Bugarske. Brod je kasnije uključen u 100 Nacionalnih turističkih objekata Bugarske.
Parobrod Radecki nacionalna je relikvija Bugarske. Selo u pokrajini Sliven nosi njegovo ime, Radecki, a narodni pisac Ivan Vazov napisao je pesmu zasnovanu na događajima iz maja 1876. godine, koja je danas popularna patriotska pesma pod nazivom Još uvek beli dunavski talasi.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Parobrodom „Radecki“ ka slobodnoj Bugarskoj”. bnr.bg. Pristupljeno 27. 5. 2020.
- Marinova, Kalina. „Radecki, korabъt na Botev!” (na jeziku: Bulgarian). Svetъ. Pristupljeno 3. 6. 2007.
- „"Radecki"” (na jeziku: Bulgarian). BG Nauka. 14. 2. 2006. Arhivirano iz originala 15. 10. 2007. g. Pristupljeno 3. 6. 2007.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Veb stranica Nacionalnog muzeja parobrod Radecki (in Bulgarian and English)