Radiometričko datiranje
Radiometričko datiranje ili radioaktivno datiranje tehnika je koja se koristi za datiranje materijala kao što su stene ili ugljenik, gde su radioaktivne nečistoće u tragovima selektivno inkorporisane kada su formirane. Metod poredi zastupljenost prirodno javljajućeg radioaktivnog izotopa unutar materijala sa zastupljenošću njegovih produkata raspada, koji se formiraju poznatom konstantnom stopom raspada.[1] Upotrebu radiometričkog datiranja prvi je put objavio 1907. Bertram Boltvud[2] a sada je principalni izvor informacija o apsolutnoj starosti stena i drugih geoloških odlika — uključujući starost fosilizovanih životnih oblika ili starost Zemlje same, te takođe može da se koristi za datiranje širokog spektra prirodnih i materijala koje su izradili ljudi.
Zajedno sa stratigrafičkim principima, metodi radiometričkog datiranja koriste se u geohronologiji da se uspostavi geološka vremenska skala.[3] Među najpoznatijim tehnikama su radiougljenično datiranje, kalijum-argonsko datiranje i uranijum-olovno datiranje. Dopuštajući uspostavljanje geoloških vremenskih skala, pruža značajan izvor informacija o starostima fosila i izvedenih stopa evolucionarnih promena. Radiometričko datiranje se takođe koristi za datiranje arheoloških materijala, uključujući drevne artefakte.
Različiti metodi radiometričkog datiranja variraju na vremenskoj skali na kojoj su tačni i materijali za koje mogu da budu primenjeni.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ IUPAC. „radioactive dating”. Kompendijum hemijske terminologije (Internet izdanje).
- ^ Boltwood, Bertram (1907). „The Ultimate Disintegration Products of the Radio-active Elements. Part II. The disintegration products of uranium”. American Journal of Science. 4. 23 (134): 77—88. doi:10.2475/ajs.s4-23.134.78.
- ^ McRae, A. 1998. Radiometric Dating and the Geological Time Scale: Circular Reasoning or Reliable Tools? Radiometric Dating and the Geological Time Scale TalkOrigins Archive
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Gunten, Hans R. von (1995). „Radioactivity: A Tool to Explore the Past”. Radiochimica Acta. 70-71 (s1). ISSN 2193-3405. doi:10.1524/ract.1995.7071.special-issue.305.
- Magill, Joseph; Galy, Jean (2005). „Archaeology and Dating”. Radioactivity Radionuclides Radiation. Springer Berlin Heidelberg. str. 105—115. ISBN 978-3-540-26881-9. doi:10.1007/3-540-26881-2_6.
- Isotope Geology. ISBN 978-0521862288.
- Geochemistry: Pathways and Processes (2 izd.). ISBN 978-0-231-12440-9.
- Cosmochemistry. ISBN 978-0-521-87862-3.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
