Radif (muzika)

Radif
Radif
	Nej (levo), santur (desno)
Svetska baština Uneska
Zvanično ime	Radif (muzika)
Kriterijum	Izvođačke umetnosti (muzika):
Referenca	279
Upis	2009. (4. sednica)
Veb-sajt	https://ich.unesco.org/en/RL/radif-of-iranian-music-00279

Radif (pers. ردیف) što znači red je zbirka više starih melodijskih figura sačuvanih usmenom tradicijom kroz mnoge generacije. Tradicionalna muzika Irana zasniva se na radifu, kao kolekciji starih melodija koje su majstori prenosili studentima kroz generacije. Vremenom je svaki majstor oblikovao sopstvenu interpretaciju i ovoj zbirci dodao nove melodije, koje mogu nositi ime majstora. Očuvanje tih melodija u velikoj meri je zavisilo od pamćenja i majstorstva svake naredne generacije, jer je interpretativno poreklo ove muzike izraženo samo kroz usmenu tradiciju.

Radif organizuje melodije u više različitih modusa zvanih dastgah. Svaki dastgah sastoji se od sedam osnovnih nota i nekoliko varijabilnih koje se koriste za ukrašavanje i modulacije. Svaki dastgah je zaseban modalni varijetet definisan sa rasporedom sekvenci, i smenjuje 10 do 30 osnovnih melodija koje se nazivaju guše. Glavni guše dastgaha označava različite moduse unutar tog dastgaha. Nota na kojoj se zasniva guše, naziva se šahed. Ritam u ovim melodijama ima tri različita oblika: simetričan, asimetričan (lang) i slobodnu formu. Ritam je pod velikim uticajem ritma i metra persijske poezije. Radif može biti vokalni ili instrumentalni, svira se na različitim instrumentima s različitim izvođačkim tehnikama, uključujući dugovrate laute, tar i setar, kao i santur, kamanče i nej. Instrumentalni i vokalni radif razlikuju se sa ritmičke tačke gledišta; međutim, njihove melodijske strukture su iste.

Prenoseći se od majstora na učenika kroz usmene instrukcije, radif oličava i estetsku praksu i filozofiju persijske muzičke kulture. Učenje radifa proteže se tokom najmanje deset godina posvećenog učenja tokom kojih studenti pamte repertoar radifa i učestvuju u procesu muzičkog asketizma u nameri da otvore vrata duhovnosti. Radifi Mirze Husein-Kolika i Mirze Abdulaha su najstariji radifi koji su još uvek u upotrebi za mnoge studente koji nastavljaju tradiciju persijske muzike. Ova bogata riznica leži u srcu iranske muzike i odražava kulturni i nacionalni identitet iranskog naroda. Uvrštena je na Unesko listu nematerijalnog kulturnog nasleđa 2009. godine^[1].