Razat

Razat (Ῥαζάτης) je bio persijski vojskovođa jermenskog porekla koji je vršio svoju dužnost pod Hozrojem II iz dinastije Sasanida.

Kako se dvadesetšestogodišnji rat između Vizantije i sasanidske Persije bližio kraju, vizantijski car Iraklije se odlučio na smeo potez. Septembra 627. prodro je u Persiju zajedno sa Hazarima. Hozroje se našao zatečen. Petnaest godina vojevanja u potpunosti je iscrpilo njegove snage, a dvojica njegovih najistaknutijih vojskovođa nisu bila tu da mu priteknu u pomoć: Šahin je bio mrtav, a Šahrbaraz se nalazio daleko u Egiptu strahujući od toga da ga Hozroje želi mrtvog. Stoga je za komandanta vojske koju je Hozroje sakupio imenovan Razat, ratoboran i hrabar velikaš po poreklu Jermenin.

Razat se zaputio da odseče odstupnicu vizantijskom caru i osujeti ga u pokušaju da priđe persijskoj prestonici Ktesifonu. Dok mu se nalazio za petama, nailazio je na opljačkanu i spaljenu zemlju koju je Iraklije ostavljao za sobom. Najzad kad je Iraklije prešao Veliki Zab, ulogorio se s one strane i tako sprečio Razata da bez borbe pređe most preko reke. Umesto toga ovaj je stao da prelazi reku gazom dalje nizvodno. Saznavši za ovo, Iraklije je izdvojio deo svoje vojske pod Vahanom i uputio ih da uznemiravaju Razata. U okršaju koji je usledio u zarobljeništvo su pali brojni Persijanci, uključujući i Razatovog ličnog pomoćnika od kog su Vizantinci doznali da persijskom vojskovođi u pomoć stiže 3.000 ljudi. Čuvši za ovo Iraklije se ozbiljno zabrinuo, tim pre što je dezerterstvo hazarskih kontingenti umnogome smanjilo broj ljudi pod njegovom komandom.

Pa ipak, 12. decembra 627. Iraklije je izveo svoje ljude na polje i odlučio da sačeka Razata. Videvši ovo, persijski vojskovođa je krenuo u susret Vizantincima. Podelio je vojsku na tri dela postrojivši je slično poretku falange. U jeku bitke Razat je najednom izazvao Iraklija na megdan misleći da će, ako ga ubije, tako da izazove pometnju u redovima Vizantinaca. Iraklije je spremno prihvatio izazov. Podbo je konja i poleteo prema svom protivniku, kom je jednim jedinim udarcem odrubio glavu. Kao trofej odneo je sa njega štit ukrašen sa 120 zlatnih pločica i zlatni naprsnik. Smrću Razata i mnogih visokih oficira Persijanci su izgubili volju za borbom i bitka se ubrzo okončala njihovim potpunim porazom. Na polju je ostalo da leži oko 6.000 Persijanaca.

Literatura

• W. E. Kaegi, Heraclius. Emperor of Byzantium, Cambridge 2003, 158 sq.