Pređi na sadržaj

Razglednica

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Najstarija poznata štampana razglednica. Napisana je 6. i poslata 7./19. maja 1871. godine iz Beča u Sombor, a potom je vraćena u Beč. Razglednicu je poslao Srbin Petar Manojlović svom rođaku. Napisana je na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom.
Razglednica iz 1910.

Razglednica je ilustrovana dopisna karta. To je slika (fotografija, crtež i slično) štampana na kartonu, namenjena slanju poštom, bez koverta.[1] Najčešće je formata 14 h 9 cm (4 x 6 inča). Na njenoj poleđini stoji rubrika za adresu primaoca i prostor za saopštenje.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Za razliku od dopisnica, koje izdaje samo pošta, razglednice su od početka bile rezultat privatne inicijative. Prve razglednice se razlikuju od današnjih po tome što je njihova poleđina bila isključivo predviđena za adresu. Adresa je obično stajala u njenom donjem levom uglu. Prednja strana, delom je sadržala sliku i odštampani natpis, a manji deo je bio predviđen za pisana saopštenja ili samo potpis pošiljaoca. Vremenom je to promenjeno, pa je slika zauzela čitavu prednju stranu, što je zatim uslovilo promenu izgleda poleđine, koja je podeljena na prostor za saopštenje i prostor za adresu primaoca.[2]

Postoji mogućnost da je prvu ilustrovanu dopisnicu, odnosno razglednicu, u bakrorezu, izdalo u Beču 1870. godine uredništvo časopisa „Zmaj“, na predlog Petra Manojlovića vojnog kartografa, austrougarskog lajtanta (poručnika). Smatra se da je sam Joca Marjanović, član redakcije „Zmaj“, ilustrovao razglednice i slao ih prijateljima. Međutim, od tih razglednica je očuvana samo jedna fotokopija.[2] Petar Manojlović, je 19. maja 1871. iz redakcije lista „Zmaj” u Beču poslao svom stricu, advokatu Demetru Manojloviću u Sombor, prvu štampanu razglednicu, u formatu dopisnice, na kartonu, izdatu u Beču 1870. u tehnici bakroreza, po tipografiji R. Fon Valdhajma (nem. Rudolph von Waldheim).[2] Ilustracija, koja pokriva čitavu prednju stranu se sastoji od zmaja raširenih krila, koji bljuje vatru iz nozdrva i ušiju, a munje iz čeljusti. U kandžama zmaj drži traku koja je zapravo prostor za ispisivanje adrese primaoca. Ispod se nalaze vedute, levo Carigrada, desno Moskve[2] a na sredini more, na kome su jedrenjaci, lađe i parobrod točkaš s natpisom „Srbija”. Na obalama stoje ljudi, pogleda uprtih u parobrod.[3] Pretpostavlja se da je autor želeo da crtežom izrazi tada popularnu ideju panslavizma.[4] Razglednica je stigavši na svoje odredište, ne samo iznenadila, već i uplašila primaoca, tako da je on, pomislivši da se radi o političkoj poruci, odbio da je primi i u donjem delu poleđine dopisao: „Ja s zmajom nikakva posla neću da imam - ne prima se!”, zbog čega je razglednica vraćena u Beč.[3] Ovu razglednicu je gotovo sto godina kasnije, pronašao filatelista i atestator Mirko Verner iz Novog Sada, koji je nakon višegodišnje rasprave sa svetskim stručnjacima uspeo da za nju izbori primat prve poštanske razglednice. Nakon aukcije u Parizu, pripala je jednom kolekcionaru iz Belgije.[3]

Prema nekim autorima pojava prve razglednice, na kojoj je bio predstavljen Ajfelov toranj, se vezuje za Parisku izložbu 1889.[2] Mogle su da se pošalju sa vrha ove građevine, što je bila prava atrakcija.[5]

Drugi, međutim smatraju da su prve moderne razglednice nastale u Francusko-pruskom ratu 1870. godine.[2]

Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina 19. veka razglednice su postale fotografski hit. Veoma su značajne fotografije gradova i predela, koje su se pojavila kao prve ilustrovane dopisnice.[6] Mnogi gradovi nemaju stariji zapis od takvih razglednica.

Razglednice su umnožavane u visokoj, ravnoj i dubokoj lajtantštampi, a po štamparskim tehnikamama u litografiji, hromolitografiji, autotipiji, svetloštampi. Najdominantnija tehnika je bila tehnika svetloštampe (lihtdruk, kolotipija). Razglednice su izrađivane jednobojne (crnobele ili tonirane zeleno, plavo, braon) i u koloru. Postoje i razglednice umnožene fotografskim postupkom, što je pred Drugi svetski rat postala veoma dominantna tehnika umnožavanja razglednica.[2]

Osim standardne pravougaone forme, razglednice su štampane i spojene, sa dve do četiri u nizu, s jedinstvenim motivom, najčešće pejzažom, ili su bile poput harmonike, sastavljene od više različito oslikanih delova. Bilo je i povezanih u blokove ili složenih poput mape sa naslovom na omot, kao mala knjiga.[5]

Usavršena reprodukcijska tehnika i razvoj fotografije, doprineli su da se u 20. veku razvije industrijska proizvodnja razglednica. Krajem 20. veka u svetu se slalo preko 4.000.000 rezgladnica dnevno.

Srbija[uredi | uredi izvor]

Takovski dvorac, Fr. Padović, razglednica, štampa, kolorisanje, 9,1×14,2 cm, Čačak, početak 20. veka. Na aversu je odštampano: Nj. V. Kralju Aleksandru I, blagorodni Rudničani
Dvorac u Takovu, izdanje knjižare Periše Minića, razglednica, štampa, 8,7×13,7 cm, Gornji Milanovac, početak 20. veka. Na aversu je odštampano: Gornji Milanovac Dvorac u Takovu
Takovski ustanak, izdanje knjižare Trifka Dudića, razglednica, štampa, kolorisanje, 8,9×13,9 cm, Mostar
Takovski ustanak, Vilhelm Gerk, razglednica, štampa, kolorisanje, 9,1×13,8 cm, Beograd, 1895—1903. Na aversu je odštampano: Takovo Aufstand unter Fürsten Milosch 1915 – Pozdrav iz Srbije

Prvu seriju razglednica u Srbiji je 1895. godine objavila Knjižara Velimira Valožića iz Beograda.[7] Štampane su u Minhenu, tehnikom hromolitografije.[5] Serija se sastojala od tri motiva: „Pogled na Kalemegdan sa Save” (panorama Beograda), „Pozorište” (Narodno pozorište sa Spomenikom knezu Mihailu) i „Novi dvor” (danas Stari dvor). Na jednima je pisalo „Pozdrav iz Beograda”, a na drugima „Želimio srećnu Novu godinu Knjižara Velimira Valožića”. Naredne godine je izašla serija sa slikama 16 gradova Srbije: Beograd, Niš, Kragujevac, Negotin, Pirot, Smederevo, Ćuprija, Šabac, Požarevac, Knjaževac... Autor ovih prvih serija razglednica je bio Vladislav Titelbah, a autor fotografija, prema kojima su raglednice rađene, dvorski fotograf Milan Jovanović.[7] Ove serije razglednica predstavljaju pravu retkost, posebno su vredne one razglednice koje su putovala sa ispravnom poštanskom markom i jasno otisnutim žigom pošte. Najstarija sačuvana razglednica s motivima iz Beograda je poslata krajem 1885. godine, knjižaru A. Petroviću u Čačak, kao čestitka za 1896. godinu.[8]

Pošto su razglednice izdavala privatna lica, ministra narodne privrede, načelnik pošta Teodor Stefanović Vilovski je 16. maja 1897. izdao Raspis svim poštanskim i poštansko – telegrafskim stanicama, po kojem je privatnim licima dozvoljena izrada dopisnih karata, po propisima, kojima su određeni kvalitet, debljina hartije, dimenzije (9 x 14 cm[9]), izgled, način plaćanje i prodaje razglednica.[10] Pravilnikom je određena samo adresna strana razglednica, dok je „obratna” strana predviđena za saopštenja, prepuštena slobodnom izboru izdavača, uz izvesna cenzorska ograničenja, naime, bile su zabranjene slike ili saopštenja demostrativnog političkog karaktera ili nanošenje bilo kakvih uvreda. Raspis je stupi na snagu 1. juna 1897. Na prednjoj strani, uz vizuelne motive nalazio se prostor za saopštenja.[8] Sve do 1905. vizuelne predstave nisu zauzimele više od dve trećine prostora. Vremenom se s vizuelnim motivima uvećavala, tako da je na kraju zauzela celu prednju stranu.[11]

Savremeni izgled razglenica u Srbiji je zvanično uveden kada je na osnovu Naredbe ministra građevina, objavljivanjem Raspisa od 2. marta 1906, koji je načelnik pošta M. P. Jovanović poslao svim poštansko-telegrafskim stanicama. Danas je na osnovu izgleda poleđine moguće datirati neku razglednicu, ukoliko druge odrednice nisu poznate.[2]

Značaj razglednica[uredi | uredi izvor]

Razglednice se štampaju, u serijama, pomoću različitih tehnika štampe ili fotografije i distribuiraju putem savremenih sistema komunikacije. Pripadaju grupi masovnih medija u kojoj je vizuelni nivo komunikacije od početka bio podjednako bitan kao i tekstualni.[12]

Razglednice sa pažljivo odabiranim motivima i danas predstavljaju izuzetnu vrednu dokumentarnu građu [9] Stare razglednice mogu poslužiti kao istorijski izvor za proučavanje prošlosti, kako zbog svog likovnog materijala, koji svedoči o vremenu u kome su nastale, tako zbog podataka koje nose na poleđini, koji takođe mogu biti predmet različitih[13] proučavanja. Neke tema za proučavanja mogu biti[14]:

  • vizuelne antropologije
  • geomorfoloških promena
  • masovne komunikacije i njihova uloga u propagandi i masovnoj kulturi

Proučavanje i sakupljanje razglednica[uredi | uredi izvor]

Pored osnovne upotrebe, od samog njenog pojavljivanja, razglednica je kolekcionarski predmet.[1] Umetničke reprodukcije, pejzaži, a naročito slike gradova kao turistički suveniri postali su predmet kolekcionarstva. Relativno mlada disciplina proučavanja i muzejske obrade razglednica, tek u novije vreme je dobila naziv deltiologija prema grčkoj reči „deltos”, koja označava malu glinenu pločicu za pisanje. Deltiologija je i oblast kolekcionarstva, koja se bavi sakupljanjem starih razglednica. U Sjedinjenim Američkim Državama, to je treći hobi po broju kolekcionara posle numizmatike i filatelije.

Zanimljiva je i skorija pojava „postkrosinga“. Ovaj projekat je pokrenut 2005. godine, sa idejom da se povežu ljudi slanjem i primanjem razglednica. Do 2008. dostignut prvi milion razmenjenih razglednica.[1]

Teme[uredi | uredi izvor]

Razglednice se mogu razvrstati po temama, kao što su[5]:

  • topografske, na kojima su pejzaži i gradovi
  • javna zdanja, sedišta najznačajnijih nacionalnih institucija – upravnih, obrazovnih, kulturnih, privrednih, finansijskih, verskih, vojnih[15]
  • javne svečanosti
  • značajni istorijski događaji
  • ratne scene
  • portreti
  • reklame
  • reprodukcije umetničkih dela

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Miloradović 2014, str. 87.
  2. ^ a b v g d đ e ž Grujić 2006, str. 2.
  3. ^ a b v Simić 2013, str. 28.
  4. ^ Mijatović & 7. 7. 2011.
  5. ^ a b v g Orlić & 23. 11. 2009.
  6. ^ Netaj 2003, str. 59.
  7. ^ a b Simić 2013, str. 29.
  8. ^ a b Perać 2013, str. 77.
  9. ^ a b Vujović 2009, str. 280.
  10. ^ Grujić 2006, str. 3.
  11. ^ Perać 2013, str. 78.
  12. ^ Perać 2013, str. 76.
  13. ^ Grujić 2006, str. 13.
  14. ^ Miloradović 2014, str. 99.
  15. ^ Perać 2013, str. 80.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Razglednica na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разгледница&oldid=27823774”