Razgovor:Autorsko pravo

• Drugo, već sam negde ovde pisao o autorskim pravima, pa ne bih ponavljao sve. Ono što je onaj naš na srpskom napisao o autorskim pravima uopšte se ne odnosi na ovo kako mi ovde pišemo. Ja bih stvarno voleo da precizno znam šta su autorska prava, ali ne samo teoretski nego i praktično. Znam slučajeve kad je neko prepisao nečiju doktorsku disertaciju pa doktorirao. Kad se otkrilo niko mu nije oduzeo doktorat. Pretpostavljam da si ti onih 50 godina odvalio ofrlje. Kakve veze ima vremenska distanca sa nečijom smrću? Potpuno mi je jasno, ali to treba da bude i drugima, da je poželjno uskladiti (ne)poštovanje prava u Srbiji sa istim takvim na vikipediji. Šta je kršenje, kad te neko prijavi, ili treba raditi na samocenzuri? Ja sam možda do sada kršio ta prava (a možda i nisam) ali mi se niko do sada nije javio i pored toga što se svuda potpisujem. Da li da pokušam sa testiranjem sa što većim kršenjem dok me neko ne upozori, pa da onda smanjim? Čuo sam za aferu sa Avalom na engleskoj viki, ne znam o čemu se radi, iskreno, i ne zanima me, jer sam tamo prestao (do daljnjeg) da pišem, a zanima me samo šta se dešava na ovoj našoj. Gorak je tuđi hleb. Da nisam tvrdoglav, pokazuje sledeće: zatražio sam i dobio prava da prenesam neke tekstove sa jednog domaćeg sajta, ali isključivo na srpskoj vikipediji. To su autorski tekstovi i trebaće ih sačuvati da ih neko ne menja. mislim da to neće biti problem, uvek je moguće napraviti link prema vani pa tamo diskutovati. Zato je poželjno da korisnici budu registrovani. :domatrios

Opšti momenti u autorskom pravu vezanom za Vikipediju

• Svi tekstovi na Vikipediji su napisani pod Licencom za slobodnu dokumentaciju Gnua. Licenca na engleskom se može naći ovde. --Miloš 05:48, 27 Avg 2004 (CEST)
• Ova licenca, otprilike, govori o tome da se tekst koji je pod njom licenciran može menjati do mile volje sve dok zadovoljava dva uslova: (1) da postoji zabeleška o tome ko je napravio tekst i ko ga je i kako menjao i (2) da svaki proizvod i dalje bude licenciran pod istim uslovima. Preko toga, ova licenca daje pravo svima da tekst umnožavaju dok god poštuju prethodna dva pravila. --Miloš 05:48, 27 Avg 2004 (CEST)
• Vikipedija, tačnije, softver Viki rešava to tako što postoje beleške o verzijama određenog teksta. A naznakom da se ne sme stavljati tekst koji ima neko drugo autorsko pravo, kao i tim da se eksplicitno zahteva da svaki tekst koji je ovde priložen bude objavljen pod Licencom za slobodnu dokumentaciju -- rešavaju se problemi koji mogu nastati kršenjem nečijeg autorskog prava. --Miloš 05:48, 27 Avg 2004 (CEST)
• Nešto niže ću objasniti detaljnije o prednostima i manama ove licence i implikacijama na srpskoj Vikipediji. Prethodno ću odgovoriti na tvoja pitanja. --Miloš 05:48, 27 Avg 2004 (CEST)
• Nisam ofrlje rekao 50 godina od smrti autora. To je pravna činjenica kad je u pitanju važeće (pozitivno) pravo u Srbiji. Sve do tog vremena, osim ako drukčije nije rečeno u oporuci ili autor nema naslednike ni rođake, korist od autorskog prava imaju njegovi naslednici. Tako će tek nešto posle 2020. godine biti moguće slobodno umnožavati dela Ive andrića, tek nešto posle 2040. godine dela Borislava Pekića. Ali, Jovan Skerlić je umro pre skoro 100 godina (kako mi se čini, ili ima više?), pa je njegova dela moguće umnožavati bez posledica. Posle tog perioda dela postaju javno dobro. To znači da ne postoji nikakvo ograničenje u njihovom korišćenju. Čak nije neophodno ni navoditi izvor. --Miloš 05:48, 27 Avg 2004 (CEST)
• Kršenje autorskog prava je malo složenije. Na Zapadu je vrlo razvijeno različito prijavljivanje ovog i onog zbog kršenja autorskog prava. Kod nas to nikad nije bilo u nekoj značajnijoj meri, ali su se, uzmimo, izdavači uvek trudili da ne štampaju knjige bez odobrenja autora. E, sad. Kada neko prijavi da je na srpskoj Vikipediji članak kojim se krši autorsko pravo, to onda predstavlja problem za Vikipediju i njene pravne osnivače. Krajnja konsekvenca tako nečeg može biti velika odšteta koju bi pravni osnivači Vikipedije morali da plate. Zato se i zahteva striktno poštovanje autorskih prava. Naravno, proći će godine i godine dok se kod nas ne dosete da tako mogu sticati velike novce. U tom smislu smo u popriličnoj prednosti, jer nedostatke koji se tiču kršenja autorskog prava možemo ispraviti u hodu. --Miloš 05:48, 27 Avg 2004 (CEST)
• Licenca za slobodnu dokumentaciju Gnua omogućava nesmetan prenos informacija kroz stvarni ili virtuelni prostor. U tome je njena glavna snaga i to nju čini jednom od najbitnijih okosnica razvoja naše civilizacije. Mane bi se mogle sastojati u tome da ne možeš zaraditi velike novce samo na osnovu prodavanja svojih prava nekom da objavi tvoj tekst. Ali, uvek se da naći neka mera u kojoj ćeš na osnovu donacija, ekonomskog ulaganja neke kompanije u tvoj rad koji će biti objavljivan pod ovom licencom ili potencijalno vrlo dobrog posla moći materijalno iskoristiti ono što si uradio. --Miloš 05:48, 27 Avg 2004 (CEST)
• Opet, mi se nalazimo na rubu Vikipedije. Čak i da imamo članaka koliko engleska Vikipedija, opet ćemo biti na rubu, jer ima malo ljudi koji znaju čitati i pisati srpskim. U tom smislu se uvek može uslovno izlaziti u susret nekim posebnim željama ljudi koji bi dali svoj tekst samo srpskoj Vikipediji i to pod određenim uslovima. Ipak, to nije neko najsjajnije rešenje. Koliko god ja imao dobre volje, ne znači da će neka druga administratorska postava (u kojoj i ti možeš biti) imati većinski takvo razumevanje. Još ako se u to upletu i stjuardi, onda tek neće biti mesta za takvu vrstu zaštite. Toliko dobro znam kakve bih odgovore dobio kad bi na listi ili na nekom mestu na engleskoj Vikipediji postavio neko takvo pitanje ("Da li bismo mi mogli napraviti neki izuzetak...?") -- da mi se svakako i ne postavlja. Nikakvi mi argumenti ne bi pomogli. --Miloš 05:48, 27 Avg 2004 (CEST)
• Video sam da ste se ti i Đorđe raspravljali oko potpisivanja dokumenata. Kako mi ne smeta da neko sebe potpiše ispod svog teksta, nisam hteo da se mešam. Ipak, dao bih ti savet kako ćeš moći da eksplicitno ostaviš trag da si ti taj koji je napisao tačno određeni dokument: Prvo, napiši u napomenama da si to ti uradio i da bi, pošto te ta tematika zanima, hteo da te kontaktira onaj ko želi menjati tvoj tekst. Potom, napiši na svojoj strani da si ti napisao taj tekst, ali nemoj stavljati vezu prema članku, nego prema odgovarajućoj verziji. Uzmimo, vezu prema svom članku o Horaciju ne bi označio sa [[Хорације]], већ са [http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&oldid=4675 Хорације]. Kopiraš iz istorije članka link na vreme i godinu. (U ovom slučaju, to je "20:52, 8 Avg 2004".) Pa taj link ubaciš u tekst ne kao interni (između duplih uglastih zagrada) već kao eksterni (između jednostrukih uglastih zagrada). U slučaju da se dogode neke male promene (kakvu je u ovom slučaju napravio Romanm dodajući, verovatno, vezu ka slovenačkom članku), svoju vezu osvežiš. Slično tome bi mogao činiti i sa člancima koje ti drugi ljudi daju da ih postaviš na srpskoj Vikipediji. Ipak, ako hoćeš biti u potpunosti iskren, moraš im reći da se postavljanjem članka na srpskoj Vikipediji daj članak objavljuje pod Licencom za slobodnu dokumentaciju Gnua, sa svim posledicama. --Miloš 05:48, 27 Avg 2004 (CEST)
• Nadam se da sam bio dovoljno opširan i da sam ti rešio nedoumice povodom autorskog prava. --Miloš 05:48, 27 Avg 2004 (CEST)

Domatriosov odgovor

1. 1. Nadam se da sam bio dovoljno opširan i da sam ti rešio nedoumice povodom autorskog prava

Bio si opširan, ali meni nisi rešio nedoumice. Možda je tebi jasno, jer tvoj način gledanja pokriva područje kojim se baviš. Imao sam prilike da o ovome razgovaram na drugoj strani, pa je i tamo primetna doza nerazumevanja. Problem leži verovatno u tome što je pojam autorskog prava prilično rastegljiv, odnosno onoliko sužen koliko se na njega gleda. Da bi se rešio ovaj problem, potrbno mu je prići sa dve strane: teoretske i praktične. Dalje bi problem trebalo postaviti u određene kategorije, napr.:

• 1. Autorsko pravo i pojam vlasništva
• 2. Autorsko pravo u odnosu na šerver.
• 3. Kršenje autorskog prava i posledice
• 4. Načini zaobilaženja autorskog prava
• 5. Autorsko pravo za specificirani slučaj
• 6. Dijalektika ili promenjivost pojma A.P. u vremenu.
• 7. Zakonska regulativa u teoriji i praksi.
• 8. Autorsko pravo i viši interesi (altruizam, rodoljublje itd)

Da ne bi previše širili temu i otišli u filozofiju, treba suziti diskusiju prvenstveno na tačku 5. Mi ništa ne krademo, zloupotrebljavamo, nosimo kući, ugrožavamo, ne bogatimo se (materijalno), ne podcenjujemo, već samo obrađujemo i prilagođavamo informacije u sažetom obliku koji je primeren enciklopediji. Neki su moji tekstovi autorski u većoj ili manjoj meri, a neki nisu, ali je za svaki tekst bilo potrebno uložiti odgovarajući intelektualni rad: naći knjigu, pročitati, izabrati zanimljiv deo, prepisati ga, prilagoditi ga i poslati na vikipediju. Koliko je to teško ili nije, manje je važno, ali zaslužuje da se vrednuje. Zato sam Đorđesu napisao da se vikipedija nepošteno odnosi prema svojim članovima. Na nekom pravednom sudu (kakvog nema) za takvo robovlasničko ponašanje koje ona smatra dobrovoljnošću i demokratijom – parnicu bi izgubila. Nesumnjivo je da postoje obostrani interesi, ali to ne negira zloupotrebu. Poznato ti je da zapadne firme u nekim nerazvijenim zemljama plaćaju domorodačke radnike za dan rada samo jedan dolar. I to se može zvati obostrani interes, a može i drugačije.

1. 1. (1) da postoji zabeleška o tome ko je napravio tekst i ko ga je i kako menjao i...

Spomenuo sam moj slučaj na engleskoj viki. Moj tekst je nepovratno izbrisan. Ne osećam potrebu za revanšizmom, već mi je taj slučaj samo malo bolje otvorio oči.

1. 1. ljudi koji bi dali svoj tekst samo srpskoj Vikipediji i to pod određenim uslovima.

Moj poslednji tekst Rimska književnost je neka vrsta uobličavanja materijala iz knjige Litere latine od Milana Budimira (kojeg ja izuzetno cenim). Na tekstu nisam mnogo intervenisao. Međutim što se tiče sadržaja pod određenim piscem stvari postaju zanimljive. U pisanju koristim svu moguću literaturu koja mi je dostupna. Neprikosnoveni uzor u pisanju mi je Enciklopedija Britanika koja mi je na hard disku (4 CD-a) i nju koristim samo kao usmerivač u traganju. Sa nje ne prevodim za vikipediju. Ako se sećaš, preveo sam onaj mali tekst o sporednom egipatskom božanstvu Besu. Dakle opis pisaca sam hteo da dopunim tekstovima Miroslave Mirković iz njene najnovije knjige koja je tek izdata. Budući da je njena knjiga svežija, autorsko pravo bi trebalo da bude snažnije.

1. 1. ...korist od autorskog prava imaju njegovi naslednici.

Da ostavimo Mirkovićevu po strani. Recimo da me Budimirova porodica tuži za kršenje prava koje ona ima. Što da ne. Međutim, i Budimir i Mirkovićeva su kopirali, pozajmili, ukrali velik broj tekstova od Maškina koji je napisao Istoriju starog Rima. Dakle, Budimirovu porodicu bi se moglo tužiti za kršenje autorskih prava (nije prošlo 50 godina od smrti Maškina). Ako porodica preuzima neka nasledna prava, po zakonu preuzima i obaveze, ili to u ovom slučaju – puj-pike više ne važi? Zahvaljujem na objašnjenju kako da eksplicitno ostavim traga na svojim tekstovima. Umesto da se potpisujem treba da koristim (za mene) prilično komplikovanu metodu skrivenog označavanja teksta. Razmisliću šta mi je jednostavnije. Da li me utisak vara ili ne, izgleda mi kao da moj potpis nekog ugrožava. Meni tuđi potpis čak i na mom tekstu ne bi smetao. Da nema to neke veze sa vradžbinama?

Hteo sam da kažem ranije, ali je možda i ovo dobra prilika. Želim da pohvalim tvoj rad na srpskoj vikipediji i mislim da nisam jedini koji to ceni. Da nema tvog doprinosa vikipedija bi bila mnogo siromašnija i izgledom i sadržajem, nego što je danas. Samo napred! :domatrios

Milošev odgovor

• (Izdelio sam razgovor zbog lakšeg snalaženja.) --Miloš 05:26, 28 Avg 2004 (CEST)
• Ukratko, to o čemu pričaš nije kršenje autorskog prava. Da izdaš knjigu koja bi po sadržaju bila samo malo ispremetana tuđa knjiga, ne bi kršio autorsko pravo, već bi to bio plagijat. A jedina konsekvenca tako nečeg je moralna osuda, a ne i pravna. Sa druge strane, enciklopedije se uglavnom i sastoje od kratkih crta nečijeg stava, tako da su u širem smislu gotovo sve enciklopedijske odrednice plagijati. Naravno, treba ovo uslovno uzeti, pošto, npr., Britanika zapošljava vrhunske stručnjake iz različitih oblasti. Pa, opet, i na njima je da kvalitetno prepričaju tuđe stavove. Jer, obično ne govore o nekim svojim, već o tuđim stavovima. --Miloš 05:26, 28 Avg 2004 (CEST)
• Što se potpisivanja tiče, objasnio sam ti šta bi bilo "korektno" sa stanovišta Vikipedije. Meni apsolutno ne smeta ma čiji potpis; a imamo isti stav da nam ne bi smetao ni tuđi potpis ispod našeg rada: Niko mi neće nauditi time što ono što sam ja rekao prisvaja sebi. Štaviše, pokazalo bi se da je moj stav time "ispravniji". --Miloš 05:26, 28 Avg 2004 (CEST)
• Hvala na pohvalama. I meni je uvek drago da vidim da neko želi da piše na ovakvim mestima. Sticajem okolnosti, imam malo više iskustva u radu na ovakvim projektima, pa moj rad dolazi do većeg izražaja. Verujem da će tako biti i sa tobom i sa svakim ko duže vreme provede na Vikipediji. I ja sam hteo duže vreme da predložim nešto svakom od srpskih Vikipedijanaca koji žive u Beogradu: Hajde da se vidimo. Moj broj telefona je 064 1902980, pa me pozovi. --Miloš 05:26, 28 Avg 2004 (CEST)