Razlog
Najopštije rečeno, razlog je razmatranje koje opravdava ili objašnjava radnju, uverenje, stav ili činjenicu..[1]
Razlozi su ono na šta se ljudi pozivaju kada iznose argument o tome šta ljudi treba da rade ili da veruju. (To su razlozi u normativnom smislu.) Na primer, razlog za pravljenje grimase lekarskog pacijenta je verovatno to što pacijent oseća bol. To što pacijenta boli razlog je za doktora da učini nešto kako bi ublažio bol.
U drugom smislu, razlozi su objašnjenja zašto su se stvari dogodile. (To su razlozi u objašnjenju.) Na primer, razlog zbog kojeg pacijent oseća bol je taj što mu živci šalju signale u mozak.
Razlog se u mnogim slučajevima postavlja pitanjem „zašto?“, A na njega se odgovara sledećom rečju:. Pored toga, reči i fraze kao što su od, zbog, s obzirom na (to) rezultat (a), i da bi, na primer, sve služile kao objašnjenja koja prethode razlogu na koji se odnose.
Vrste razloga[uredi | uredi izvor]
U filozofiji je uobičajeno razlikovati tri vrste razloga.[2]
Za normativne ili opravdavajuće razloge često se kaže da su „razmatranja koja idu u korist“ nekom stanju stvari.]]).[3][4]
Objašnjavajući razlozi su razmatranja koja služe da objasne zašto su se stvari dogodile - oni su razlozi zbog kojih se događaju ili zašto su stanja stvari takva kakva su. Drugim rečima, „razlog“ takođe može biti sinonim za „uzrok“. Na primer, razlog zbog kojeg se automobil pokreće je to što je upaljen. U kontekstu objašnjavanja postupaka bića koja deluju iz razloga (tj. Racionalnih agenata), oni se nazivaju motivacionim razlozima - na primer, razlog zbog kojeg je Stefan upisao fakultet, bio je da bi učio; tj. to što će naučiti bio je njegov motivacioni razlog. Bar tamo gde racionalni agent deluje racionalno, motivacioni razlozi su ona razmatranja za koja ona veruje da joj idu u prilog.[traži se izvor]
Normativni razlozi[uredi | uredi izvor]
Neki filozofi smatraju normativne razloge istim kao i „objašnjenja valjanih činjenica“. Baš kao što objašnjavajući razlozi objašnjavaju zašto neka opisna činjenica dolazi (ili je došla do nje), tako i normativni razlozi objašnjavaju zašto neke normativne činjenice dolaze, tj. Objašnjavaju zašto treba doći do nekog stanja stvari (npr. Zašto neko treba da deluje ili zašto bi trebalo da se dogodi neki događaj).
Epistemični i praktični razlozi[uredi | uredi izvor]
Filozofi, kada razgovaraju o rezonovanju na koje utiču norme, obično prave razliku između teorijskog i praktičnog razloga.[5] To su kapaciteti koji se oslanjaju na epistemičke razloge (činjenice i objašnjenja), odnosno praktične razloge (razloge za delovanje). Epistemični razlozi (koji se nazivaju i teorijskim ili dokaznim razlozima) su razmatranja koja idu u prilog verovanju da je neki predlog istinit. Praktični razlozi su razmatranja koja se računaju u korist neke akcije ili zalaganja nekog stava (ili barem u korist želje ili pokušaja pokretanja tih radnji ili stavova).
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Merriam-Webster.com Merriam-Webster Dictionary definition of reason
- ^ Alvarez, Maria (2017), Zalta, Edward N., ur., „Reasons for Action: Justification, Motivation, Explanation”, The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Winter 2017 izd.), Metaphysics Research Lab, Stanford University, Pristupljeno 2019-01-03
- ^ Scanlon, T.M. (2000-11-15). What We Owe to Each Other
(na jeziku: engleski). Belknap Press. str. 17. ISBN 9780674004238.
- ^ Parfit, Derek (23. 1. 2009). On What Matters (forthcoming) (PDF). Rutgers University. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 3. 2010. g. Pristupljeno 16. 9. 2011.
- ^ Wallace, R. Jay (2014-01-01). Zalta, Edward N., ur. Practical Reason (Summer 2014 izd.).
